Zovite me Pinokia

20.

Tačno je sedam kad izlazim iz lifta zevajući glasno. Liana mi je sva cvetajući od olakšanja utrapila ogromni poslužavnik u ruke kad sam stigla, dala mi ključ i skoro me odgurala do lifta.

Otvaram vrata tiho i pomalo nespretno pokušavajuci da održim hranu u rukama. Nik iskače odnekud i pomaže mi .

"Hvala. "-govorim tiho -"Kakvo je stanje?"-

"Spava. Preznojio se živ, malo se bacakao i na kraju smirio pred zoru.Nateraj ga sve da pojede jer mi je sinoć slabo jeo. Meri mu temperaturu, Dora je naredila, i upisuj na papir koji je pored kreveta. Sad ga pusti da spava.Ja odo. "-izbrblja jedva čekajući da šmugne kako se čini i nestaje kroz vrata.

"Baš ti hvala."-mrmljam sama za sebe ,ali njemu.

Prilazim krevetu tiho. Kao što je Nik rekao, mirno spava pa odlazim i sedam na dvosed i uzdišuci naslanjam glavu na naslon pa se krivim malo da bih mogla da vidim kad se probudi.

Zevam ponovo glasno prigušujuci zev rukom.

Ovo ce kako izgleda biti mirno jutro.

Prevrćem očima sama na sebe jer sam zaboravila da mu izmerim temperaturu.

Ja bih očigledno bila očajna medicinska sestra. Ljudi bi padali kao muve u mojim smenama i mortalitet bi se povećao za ko zna koliko posto.

38,4. To i dalje nije dobro zar ne?

Ništa mi Nik nije rekao za lekove, kreten jedan . Šta da radim sad?

Miran je, to je valjda dobro,zar ne? Cekaću da se probudi onda. Okrećem se i vraćam na dvosed.

*

Neko šuškanje me budi.

"Sad ću, Reksi, još samo malo. "-mumlam.

Pokušavam da se pokrijem preko glave ali nemam ćebe pa se trgnem shvatajući da nisam u svom krevetu.

Skačem na noge, baš kad se vrata kupatila zatvaraju, pa otrčim do njih.

"Dimitri? "-kažem kucajući pažljivo.

"Jok, Reksi ovde. "-čujem.

"Haha, jako smešno. Šta radiš tamo? "-

Ne odgovara.

"DIMITRI! ?"-

"Pokušavam da pišam, ako nemaš ništa protiv! "-dere se.

"Oh. .."-odaljavam se od vrata "Pa, u tom slučaju. ..Nastavi. .."-

"Hvala!"-ne zvuči nimalo zahvalno.

Odlazim do poslužavnika i shvatam da je sve još toplo, što znači da sam samo zakunjala na nekoliko trenutaka verovatno.

"Požuri, čeka te dorucak! "-

"Neću da jedem! Hoću sa se istuširam! "-neko je baš lepo raspoložen, mora da mu je bolje.

"Svejedno moraš da jedeš. Milom ili silom tvoj izbor. "-mrmljam polu glasno

Odnosim poslužavnik do kreveta kad mi zazvoni telefon negde iz kese koju sam dovukla sa voćem.

"Halo?"-javljam se misleci da je Dora pa se ne potrudim da pogledam u ekran.

"Ćao, Džo. Ja sam."-zamalo pitam 'ko 'ja' ' ali onda shvatam da prepoznajem glas.

"Oh, Teo .Ćao!"-dobro, to je bilo previše izveštaceno.

"Ovaj...Nisam te probudio ili tako nešto? "-

"Ne, ne, ne...Naravno da ne . "-brbljam brzo.