Zovite me Pinokia

26.

Taman kad se ispravljam jedva primoravajući sopstveno telo da se odvoji od stola devojka se nasmeje šire.

"Šalim se, cure, šta ste se prepale?"-

Ja se nisam prepala. Gledala sam kako da nas izvučem  odavde.

Da se zna.

"Sad, da čujem, koja nije trudna? "-prilazi nam smeškajuci se prijateljski razmahujući  okolo tom prelepom ravnom kosom.

Šta bih ja dala da imam ravnu kosu, pitate se, zar ne? Verovatno bih ubila. Ili prodala dušu.

"Zapravo, nijedna nije trudna, gospođice. .. "-kažem ja jer Kloi izgleda kao da će da se onesvesti ,paralisana.

"Marsela. ..Marsela de Liv. " naglasava to 'De Liv' zamahujuci kosom -"Nadam se da vas nisam previše uplašila. I drago mi je. .."-

"Džordžia Nikson. A ovo je Kloi Franc. Niste nas uplašili, samo iznenadili."-

Devojka sad izgleda ozareno.

"Tako mi je drago, Džordžia!-viče izgledajuci kao da će da me zagrli - "Kako ste samo skočile. .."-zakikoce se tiho kao krišom gledajuci ka Dimitrievim zatvorenim vratima.

"Gospodin Karlington se ne bi ljutio"-ubacuje se Kloi , koja se pridružila nama živima i meni poluživoj, brzo u moju odbranu "Džo je, naime, bilo malo loše. .."

"Ma on svejedno nije unutra ."-govori žena smeškajući se opušteno.

"Nije? Sa kime ste onda. ..?"-počinje Kloi mrsteći se zbunjeno ali je ova prekida.

"Pa, videćemo se okolo devojke. Džordžia, srećno sa onim mazgovom. "-namiguje mi veselo pre nego što se okrece i odleprša u vihoru predivne kose.

"To je bilo. .."-počinje Kloi posle nekoliko trenutaka.

"Da."-govorim iako ne znam šta je zapravo htela da kaže grickajući čokoladicu."Oh, hvala za ovo. Koliko ti dugujem? "

"Ne sviraj, za šta devojke služe ako ne pomažu devojkama u periodu?"-

To je, zapravo, dobro pitanje.

"Ali...popij lek, izgledaš kao da ceš se srušiti od bolova. "-dodaje pa požuri ka telefonu koji zazvoni kad ona počne recenicu. "Da, šefe? "

Pa , idemo, a?

"Nema potrebe, gospođica je tu već neko vreme. ..Molim? Pa...ovaj....nisam sigur--reći ću joj. U redu. "-spušta slušalicu na mesto pa me pogleda i nasmeje se.

"Pita se gde si do sad. Rekao je da sledeći put udeš čim stigneš. "-govori pa se mršti zajedno sa mnom. -" Zar malopre nije bio unutra? "

"Mora da se krio od gospođice De Liv ."- naglasavam a ona zamahne kosom u isto vreme.

Prevrćem očima a ona se zakikoće, ispravljam se ponovo, spuštajuci ruku sa stomaka i odlazim do vrata, kucam na njih.

"Ulazi. "-čuje se.

*

"Tvoj hamburger. "-kažem pošto zatvaram vrata za sobom ne gledajući ga.

"Nisam više gladan. Šta radiš ovde?"-

"Ono što si mi rekao, donosim ti da jedeš. Hamburger, da budem precizna,koji si tražio od mene. Sa majonezom. "- govorim polako da ne bih prasnula a onda iskrvarila.

"Zašto nisi kući, to te pitam? Izgledaš kao da si pobegla iz mrtvačnice. "- nervoznim, brzim pokretima sklanja neke papire u stranu i hvata miš.