Zovite me Pinokia

19.

Ciknem ,istraumirana za sva vremena ,prekrivajući oči rukama a onda se okrećem na drugu stranu.

"Zašto si golišav!?"-

"Kako drugačije da se tuširam? "-dobijam mirni odgovor.

Dora me potapše po ramenu.

"Samo ti čuvaj svoje nevine osetljive okice, a ja ću ovo da sredim. "-

Samo napred. Ja cu da se zavučem u ćošak i tamo drhtim od traume koju sam doživela upravo i ja i moje nežne nevine oči.

A onda mi poslednji deo rečenice dopre do svesti i okrećem se ka Dori streljajući je pogledom pošto se Dimitri provlači pored mene nazad u sobu ali sad ga jedva primećujem.

"Nevine! ?"-oblikujem usnama dok i ona kreće ka sobi.

Pogleda me glumeći zbunjenost. Ja joj pokazujem da ću je zaklati.

"Pms"-oblikuje ona usnama,u isto vreme se cereći kao manijak, a ja zarežim ispod glasa.

Ona sad pokazuje negde ka ormaru, gde je pretpostavka samo:  Dimitri, pa širi ruke ispred sebe.

Šta?

Pokazujem joj da drži usta zatvorena, ili ću je napucati na drugu stranu planete.

Ovaj naš pantomimični razgovor se nastavlja sve dok Nik ne ulazi,polu zatrpan gomilom ko zna čega i izviruje gledajući nas kao da smo poludele, zastale obe u sred pokreta.

"Šta to radite? "-pita zbunjeno.

"Mi...smo. ..samo ...razgovarale"-mrmljam spuštajuci ruke sa mog vrata, gde sam stala u sred glume kako ću je udaviti.

Ali Dora i dalje drži jednu ruku u vazduhu, jer je bila u sred igranja kauboja i bacanja lasoa- kako meni to izgleda.

"A taman je postalo zanimljivo. "-mrmlja Dimitri i mi se svi okrećemo ka njemu.

Leži, pokriven, obučen i zavaljen. Ako je to dobra vest, izgleda za nijansicu bolje.

Dora se okreće ka meni.

"A zašto? !"-

" Pričali smo o tome već, Isidora! "

"Šta zašto? "-dobacuje Nik pošto iskipuje stvari na sto i seda na ivicu kreveta pored Dimitria.

"Nisam siguran.Njeno ništa nisam razumeo. "-odgovara mu Dimitri poverljivo pošto se malo nagne ka njemu.

"Zar ti nisi bolestan ili tako nešto?"-mumlam "I šta dodavola tu nije razumljivo? "

"Ništa. Ništa nije razumljivo. "-kaže pa pokazuje na Doru "Njeno je, doduše, potpuno jasno. "

"Jasno!? Sve što je radila je pokazivala gomilu nepovezanih gluposti! "-skoro vičem i ja pokazujući na nju dok mi se ona nevino smeška.

"Kako sam ja razumela priču :  divila se toj kutiji, onda kolabirala od dehidratacije nemam pojma zašto , pojela je sladoled ili bolje reci progutala ga , da bi toliko bila srecna zbog toga da je igrala 'gandgam style'."-

Nik prasne u smeh pošto nekoliko trenutaka zuri u mene , bukvalno se izvrne sa kreveta na pod urlajući od smeha a ja sad zurim u njega ne razumeći ništa.

"Ona to ozbiljno? "-pita Dimitri Doru začuđeno. A ja pogledam njega, pa nju izgubljeno. Ona slaže ramenima.

"Vi ste svi kreteni. Kako bi to iko razumeo? "-

"Sviđam se tvojoj prijateljici. "-objašnjava Dimitri mirno pa se okrećem ka njemu "Veoma, veoma sviđam. "

Pogledam Doru ponovo, a ona opušteno prevrće očima pa opet slaže ramenima.

"To samo važi za spoljašnji deo. "-kaže ona pa mu prilazi i gura ga da legne "Sad odmaraš, jasno? "

Izvinite, al ja i dalje ne razumem.

Nastavljam da stojim tamo, zbunjena dok Dora gasi svetlo, malo otvara žaluzine i brblja sa Nikom o supama.

Oh. Shvatam.

"Ja odo kuci. "-kažem pošto oni posedaju na dvosed a ja se osećam kao potpuni idiot jer nisam shvatila, pogovo onaj deo sa navodnom kutijom.

"Dobro,možeš i ti Nik da ideš pa dodi oko osam da provedeš noć sa njim. Džo, ti dežuraš ujutru, doći ceš oko sedam, ok?Pošto mi u devet imamo trening. A onda je opet Nikov red, oko tri jer Džo i ja imamo trening. Ako mu do tad ne bude bolje, vučemo ga u bolnicu. "-mrmlja Dora naslanjajući glavu na naslon izgledajući kao da se namešta da spava.

"Dobro.Valjda."-mumlam odjednom neverovatno umorna.

Nik me povlači ka vratima, skoro bešumno ih otvara i izlazimo u hodnik pošto on dobaci Dori nekoliko tihih reči koje nisam ni slušala.

Guram naočare na oči u liftu a Nik me pogleda zbunjeno.

"Debil me je upisao u imenik kao 'Roba', pa sam postala 'Roberta', njegova neka sestra. "-objašnjavam na brzinu.

Klima glavom pa pretpostavljam da sve zna.

"Šta si onaj dan onda radio u liftu? "-pitam posle nekoliko trenutaka,jer se tek tada setim.

"Oh, to. Pa čuo sam da će da se skupe i spopadnu te, pa sam im se pridružio nadajući se da ću dospeti do Dimitria pre nego što stignu. "-

"Aha, jasno. Ti si mu rekao da sam napolje. "-mrmljam.

"Jedva sam se izvukao od one ludače inače bih pre stigao, da ona nije naišla objasnio bih ti sve. Zašto dodavola odmah nisi otišla kod njega? "-

"Nisam. ..htela da smetam. "-mrmljam još neraspoloženije ali ovaj me izgleda ni ne sluša.

"Poludeo je kad je čuo. Urlao je na mene kako mu nisam odmah javio, što jesam samo se nije javio na telefon.I poruku sam mu poslao ali je očigledno nije video. A onda je izjurio kao muva bez glave obećavajući nam oboma sporu i bolnu smrt."-

Procišcavam grlo nelagodno.

"Dimitri je, u principu, dobar lik. "-kaže "Čudan, pomalo izopačeni, ali dobar. "

Slažem ramenima.

"A i ti si napisao onaj debilni članak u novinama zar ne?!"-setim se tad i upirem prstom pretece ka njemu.

Slaže ramenima opušteno.

A ja sam bila ubeđena da ga je žena napisala. -setim se i nasmejem sama sebi. Mnogo pretpostavki donosim koje su pogrešne, shvatam.

"Hej, novinar sam. Pisanje gluposti donosi hleb na sto. Uostalom, on mi je dozvolio to."-

"Vi ste svi debili. Uvalio si me u ovo, tebe krivim da znaš. Pored one dve kokoške. "-

"Iako ti mi nismo krivi zar ne? Ti si ipak rekla njegovo ime ako sam dobro čuo i razumeo. "-

"Pa, da. ..Ali, lupila sam ga, u redu? Nisam imala pojma da osoba sa takvim imenom postoji uopšte. Mada, jeste mi se činilo poznatim. Uostalom, bila sam spremna da se žrtvujem i budem otkrivena lažovčina do kraja života."-brbljam.

"Jesi?"- sad izgleda iznenađeno.

"Aha, naravno. Ali me je kreten ucenio, bukvalno, nekom pričom o proganjanju i slikama. .."-odmahnem rukom jer me Nik gleda veoma ozbiljno i čudno "Nije ni važno. Šta je tu je. Preživecu a završice se pre ili kasnije. "-

"Verovatno si u pravu. ..."-sada deluje rasejano

"Sto posto sam u pravu. I to je dobro jer ću onda moci da se na miru vratim mom ne - životu i Reksu umesto što jurim okolo glumeći roba i dadilju. "-

"Ako je tako, zašto si došla ovde? "

"Zato. ..zato što sam morala. Takva sam. "-

"Dobra si."-kaže čudnim tonom i kad ga pogledam sumnjičavo dodaje "Osoba. To."

Frknem.

"Znam da jesam. "- Skidam naočare budući da smo na parkingu iako nemam pojma kad i kako smo stigli ovde.

"Hajde, odvešcu te do kuce. "-govori.

Ćutimo skoro celim putem do moje kuće,a tek kada zatvaram vrata za sobom a Nik se odvozi ko zna gde shvatam da mu nisam dala svoju adresu.