Backfire (Niall Horan) Prevod Na Srpski

Poglavlje 33 - Zajedno

"Izvoli, duso. Popi ovo, osetićeš se bolje." Bella mi je dodala šolju čaja i neke tablete. Mnogo sam plakala, kao što nisam nikad ranije i to je samo pokazalo koliko volim Nialla i koliko su nebitne bile moje ostale veze.

Uzela sam šolju, stavila je na usne i popila polako. Čaj mi je pomogao, barem fizički, ali me je još uvek bilo sramota zbog onog sto sam uradila. "Kako ću popraviti ovo?" Pitala sam moje prijateljice koje me nisu nikad ostavile samu, koje su me grlile dok sam im topila majce.

"Ne brini. Sve će biti u redu. Niall te voli, to je očigledno. Sigurna sam da ako mu sad kažeš da će razumeti da si pogrešila, sve će se srediti," Phebs je preporučila sa slatkim i ohrabrujućim osmehom.

"Ali ne znam kad se vraća ili da li će me saslušati. Nakon onoga što sam uradila, zašto bi?"

"Zašto ne bi?" Bella je uzvratila. "On te voli koliko volis ti njega. Samo moraš da pričaš s njim. Ja sam sigurna da ce sve biti u redu." Stavila je njenu ruku na moje rame. Duboko sam uzdahnula zatvarajući oči na nekolko sekunde. Moram da verujem njihovim rečima, moram da verujem da će sve biti savršeno dobro. Niall, da ćemo Niall i ja to popraviti.

"Kada?" Upitala sam osećajući se slabo. Moje dve prijateljice su se nasmejale jedna drugom i to je bilo kao osvetljenje nade.

"Zato sam pričala sa Liamom. Oni se se vraćaju za 6 dana i posetićeš ga čim dodje."

***

Stajala sam ispred njegovim vratima. Prema Liamu, on je već u stanu, verovatno jede. Nasmejala sam se na zamisao njega kako jede dok gleda televizor. Ovde sam već petnaest minuta ali ne mogu da se nateram da pokucam. Tresla sam se i imam knedlu u grlu. Nije samo činjenica da sam ovde da mu kažem da mi je žao, kako mi nedostaje, koliko mi treba u životu. Videću ga posle dve nedelje, najduže dve nedelje u mom životu. Toliko mi je nedostajao da boli.

Uzela sam dubok uzdah i iskoračala bliže. Mogla sam sa čujem Phebs i Bellu u mojoj glavi kako mi daju snagu da uradim ovo. Mogu ja ovo. Pokucala sam na vrata tri puta i čekala, srce mi toliko brzo kuca da me boli grudna koš.

Sekunde nikad nisu izgledale tako dugo kao u ovom momentu. Mogu da se zakunem da se sve zaledilo oko mene i tu je samo moje srce koje jako kuca i ja, čekajući ga da otvori. Onda se malo otvorila i zamalo sam dobila srčani udar, ne mogu ovo da podnesem! Tako sam nervozna, zabrinuta, uplašena.

Prvu stvar koju sam videla su njegove oči, njegove plave i prelepe oči koje su izgledale tako prazno. Videla sam kako iznenadjenje prolazi na njegovom licu kada je otvorio vrata još više. Buljio je u mene sve vreme i videla sam kako otvara i zatvara usta nekoliko puta u neverovanju.

"Alex..." šapnuo je i slabo sam se nasmešila.

Oh Bože, kako mi je nedostajao. Nedostajao mi je tako mnogo i sam pogled na njega je teralo moje srce da pošizi. Htela sam da ga zaskočim, zagrlim tako jako da ništa ne može stati izmedju nas. Htela sam da ga poljubim, htela sam da ga osetim blizu.

"Hej," šapnula sam osećajući se kao glupa devojka. Evo mene, ispred momka kojeg volim svim srcem i sve što mogu da kažem je 'Hej'. Čestitam Alex. Sigurno si osvojila nagradu za tvoju rečitost

"Ovde si. Ali...Kako...Zašto?" Pitao je zbunjeno, nijedan od nas se ne pomera.

"Moramo da pričamo. Imam nekoliko stvari da kažem." Okej, ovo je bolje. Nije savršeno, ali bolje od 'Hej'.

Klimnuo je pre nego što se pomeruo da mugu da udjem u njegov stan. Bilo je kao što sam se sećala. Osećam se tako glupo jer je samo prošlo dve nedelje od poslednjeg puta kad sam bila ovde, ali se osetilo duže, mnogo duže.