Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 1.

To nije bio najbolji dan koji sam imala. Napolju je padala kiša i bilo je sumorno što je činilo instituciju čak i više jezivijom nego što jeste. Leđa su me bolela od naginjanja da namestim brojne krevete koji su bili prljavi i smrdljivi. Stopala su me bolela zbog isporuke jeftinih,blagih obroka po svakoj sobi. Jedini zvuk po hodnicima su bila moja stopala dok su udarala po hladnom podu. Svi ostali pacijenti su bili na ručku ili obavljali svoje specijalne aktivnosti u drugim sobama. Čim sam dostavila hranu u poslednju sobu,jedna moja koleginica,Kelsey,došla je do mene. Bila je par godina starija od mene i poznavala je ovo mesto kao pozadinu svoje ruke. Što se mene tiče,ovo moj je treći mesec ovde,u Wickendale mentalnoj bolnici za poremećene kriminalce. Najčešće sam radila kao medicinska sestra ali zbog visokih mera bezbednosti i pažljivog nadgledanja na ovom mestu nije bilo puno povreda,pa sam radila bilo gde,gde god je to bilo potrebno. Bila sam svačiji potrčko,ako su oni bili zauzeti i trebali pomoć oko nečega.

'' Hej,šta radiš ovde? '' Kelsey je pitala.

'' Pa... Moj posao? ''

'' Svi ostali su napolju,i ti bi trebala biti! ''

'' Zašto? Šta se dešava? '' Pitala sam se.

'' Zar nisi čula? Novi dečko dolazi. '' Rekla je uzbuđeno.

'' Pa? '' Nisam videla veliku stvar. Stalno nam dolaze novi pacijenti. Šta je tako drugačije danas?

''Pa,da li si čula na vestima o onom momku koji je oderao tri žene? '' Glas joj zvuči mnogo ubuđenije zbog teme.

'' Da,zaš-oh,ne,nemoj mi reći... ''

'' Da,on dolazi ovde. I mi ćemo to propustiti ako ne požuriš! '' Kelsey je zgrabila moju ruku i povukla me prema glavnom ulazu. Bila sam iznenađena i pomalo nervozna. Nisam znala zašto. Mislim,kakav tip ljudi bi trebao očekivati  da nađeš u instituciji za poremećene kriminalce? U svakom slučaju,nisam mogla,a da ne grickam nokte; nervozna navika koju imam od kako sam bila dete.

Izašle smo napolje,na slabu kišu i sačekale nekoliko minuta. Pogledala sam okolo,shvativši da je Kelsey bila u pravu; skoro svo osoblje je bilo ovde da bi prisustvovali ovom uzbuđenju. Bilo je policajaca unutra,naravno,da drže stvari pod kontrolom,ali osim njih svi su bili skupljeni ovde da bi videli ozloglašenog kriminalca.  Takođe su bili i ljudi po ulicama koji su protestovali što ovaj čovek započinje život u zatvoru/mentalnoj bolnici,kako god to želite nazvati. Većina njih ga je želela mrtvog.

Taman što sam htela krenuti unutra umesto da čekam na jadnom vremenu kada je  policijski auto stao tačno ispred zgrade. Dva čoveka iz obezbeđenja su prvi iskočili napolje i otvorili zadnja vrata. Sada je znatiželja došla do mene. Kako li izgleda? Koliko je star? Da li je privlačan ili odbojan?

Saznala sam uskoro. Stražari su posegli za kombijem i uhvatili muškarca za ruke. Pošto je bio izvučen iz vozila,gledao je dole tako da mu nisam mogla videti lice. Njegove ruke i stopala su bila suzdržana lisicama koje su zveckale dok je hodao. On je već nosio jedan od odvratnih plavo/sivih kombinezona,to je bila obaveza za pacijente ovde. Čak i u ovom neprijatnom odelu,mogu reči da je mršav i visok. Pre nego što je došao do kamenih stepenica koje vode do zgrade,muškarac je pogledao u mene i mogla sam  videti  svaki detalj njegovog lica. Malo je reći da je privlačan.

Bila sam iznenađena neverovatnom lepotom zlikovca koji stoji ispred mene. Izgedao je kao da ima oko  20 godina. Imao je duge,tamne trepavice koje su uokvirivale njegove očaravajuće zelene oči. Njegove pune usne bile su blago razdvojene dok je išao gore mermernim stepenicama. Imao je razbarušenu,tamnu kosu koja je padala preko njegog čela i kovrdže oko ušiju. Takođe je imao jaku,istaknutu vilicu koja je bila stisnuta i obrve je spojio u sredinu kada je čuo protestante  koji su vikali i tražili da bude ubijen.