Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 23.

HARRY'S POV

Iako je vera često stavljana na test i merenje u našem srcu je zapljuskuje strahom,uvek se pitamo. (Rečenice su OMG,tako ako vam nisu logične,verujete nisu ni meni)
Iako se čini da je ovde more užasa koji je veliko kao naša briga koja se davi ispod teškog ljubavnog tereta,mi uvek tražimo pomoć. Svaka osoba je napunjena ljubavlju kao da je to naša najveća snaga ili poražavajuća slabost. Ispod je zavodljiva čarolija koja može napredovati ili se slomiti. Kada su nam tele umorna zbog patnje i pluća traže čist vazduh kako bi nadoknadila izgubljenu snagu,gužva je njihova nada  i mrvice su njihova snaga. Bez obzira koliko lice izgledalo teško ili svetlo srce,ispod kože su emocije pune ljubavi i slabosti.

Ti osećaju koji leže ispod je ono što su duhovi slomili i i slomljena srca. Nekad čak toliko da nas menja. Nekad i najteži kriminalci i najopasniji zlikovci imaju slom. Po rukama razuma svi mi možemo postati psihotični,klizajući kroz prste nemarne mudrosti dok tama obuzima prethodnu svetlost,u senci je strah. Ovo se ne dešava svima,bar ne do tolike ekstremnosti. Samo onima koji su videli tamu sveta koji je stvorio njihov sopsveni koji je surov o koji je pretpostavljen da bude vrsta ove mentalne nestabilnosti. Ali svi mi pogodimo najnižu tačku,bili psihotični ili ne.

I biti zaključan u mentalnoj ustanovi dovodi do toga da se  neizvesni 'pogodak u najnižu tačku' desi. To bi moglo biti sada,dok su mi leđa još zavijena i nada da pobegneš se čini sve više nemogužom svakog dana. Imajući u vidu svoju glupu okolinu,crnilo i strah ovog mesta gde sam živeo može biti moja najveća nevolja. Ili može biti gore?

Većinom,moje vreme je provedeno u spavanju u tamnim senkama  koje imaju ulogu u tubornoj ćeliji,ali možda kaonačno bude dan kada san neće doći. Možda će biti vreme kada ću noći provoditi skupljen u loptu,mrmljajući dok se prevržem napred-nazad,ili ako se pridružim ostalim pacjentima dok vičem i pokušavam da pobegnem iz metalnih čipki koje su me trovale iz noći u noć.

Ali do tog dana,koji,nadam se,neće doći,držao sam spokojne misli o prethodno pomenotom spavanju. Snovi mogu ublažiti bol iz zadašnjosti i izbledeti zidove sadašnjosti. Oni mogu vaditi iz  prijatnih misli kao sećanje na odlazak u zoovrt sa mojom majkom i sladoled i smeh i Rose Winters sa njenom dugom kosom i lepršavim pramenovima. Ali u tvoje snove mogu biti umešane i noćne more,kao one da sam u Wickendaleu u svom krevetu kada budem ostario i slab ili budem pretučen do smrti od stane čuvara i budem živ pojeden od stane čudovišta u senkama koje su u betonskom podu.

Ali bar su mi snovi dokazali način življenja ngde drugo na kratko,da budem neko drugi. Ostao bih u snovima,onim srećnim,zauvek da mogu. Iako znam da nisu stvarni,radije bih živeo u mislima dok spavam nego u mislima kada sam budan,jer moje svesne misli su bile čak strašnije od najmračnijih košmara.

Dan za danom kako je moja dosada rasla i misli su počele da se izokreću,plašio sam se da će moj svet snova i zdrav razum razbiti i da ću imati dovoljnno. Moj odugovlačeći pad u najnižu tačku i nervni slom će me uništiti i pretvoriću se u mnogo poremećeniju verziju sebe. Uglavnom sam bio samouveren i ravnodušno smiren,ali ovakve karakteristike su polako uklonjene kada mi je srce udaralo jako na pomisao o bičevanju i ja sam bio preplavljen brigom da neko koga volim bude otet od mene. Bio sam zaklavljen sa mislima o ubistvu i da je James taj dan bio tu ne bih se dvoumio da to učinim. Te misli nisu bile jedne od normalnih,misli o ubijanju. Ali ne bih ih mogao kontrolisati i znam da bi beg iz Wickendalea bio jedini način da ih zaustavim.

Srećom je Rose mislila o tome da me izbavi odavde,ona je bila moja jedina nada. I ako ne bi mogla onda se nadam da će ostati. Ona je postala jedina za koju brinem i bila mi je potrebna više nego inače. Ona je sada mogla ostati ovde jer Jamesa nigde nije bilo navidiku i tako sam znao da je sigurna i da je bila srećna. Bilo je sebično,znam,jer je zaslužila bolje od Wickendalea ili sam se nadao da me neće ostaviti ovde.

Ona je naivna i uvek je morala sve da zna,stalno postavljajući pitanja i u početku je to bilo toliko naporno za mene. Samo sam mislio da je bila zgodna i bilo mi je dosadno. I onda sam shvatio da je samo radoznala,bila je fascinirana  zbog svega što nije znala. Takođe je slušala šta ja imam da kažem,od početka. Većina bi me ignorisala i ne bi ni pogledala drugi put,ali ona mi je bar dala vremena. Bila je brižna i pametna,takođe. I bilo je malo vatre unutar nje,mislim pobegla je od ubice bez ičije pomoći. To je ono što me privuklo prema njoj,ja mislim,njena vatra. I za vreme koje sam proveo s njom,shvatio sam da sam da sam zaboravio kakav je osećaj zaljubiti se i nedostajao mi je taj osećaj.

ROSE'S POV

Užasni događaju koji su se dogodili u Jamesovoj kući  pre samo nekoliko dana nisu prestali da se ponavljaju u mojim mislima. Sećanja su samo vremenom potisnuta,ali nisam mogla umanjiti misli o tome. Nikad nisam bila više uplašena u celom svom životu i paralizujući i šokantni strah su trenutno zapalili samo sebe u mom umu. I što je bila skoro najstrašnija činjenica jeste što je on nestao od tada,njegovo boravište je nepoznato.

Ali zagonetna je bila njegova majka. G. Hellman je bila sadistična i zla ali možda ne toliko da bi imala udela deranju kože tih žena. Verovatno nije bila svesna njegovih groznih postupaka i nije znala šta on radi. Sa svojim strogim naredbama i netolerancijom verovatno ne bi mogla oprostiti sinu što je ubio tri žene. Ali i dalje ne želim da ja budem ta koja će joj reći,jer ne mislim da će to dobro proći. Ako mi ne bude poverovala što optužujem njenog sina za ubistva to će biti poslednja slamka i onda će me otpustiti. Pa,kada sam završila razgovor sa Kelsey otišla sam nazad do Lorine kancelarije,jer je to jedino što mogu da uradim. Već sam pitala za Cynthiu i nije bilo mnogo toga što mogu uraditi oko Jamesovog hapšenja pre nego što mi se završi smena i odem u policiju. Tako da za sada moram samo da radim svoj posao.

Kada sam ušla zatekla sam Lori kako sedi na stolici,posmatrajući pacijenta kaja se,ja mislim,zove Abigail. Obučena je u uniformu dok joj je glava visila,plava kosa padala preko lica. Lori je držala iglu na njenoj podlaktici,ubacivajući neki lek u njene vene. Bio je stražar koji je stajao pored zida,verovatno onaj što je doveo Abigail ovde.

''Uredu,uskoro smo gotovi,'' Lori je rekla dok je vadila iglu iz kože ove devojke. Zgrabila je zavoj iz ugla i stavila ga preko malog reza. ''Možeš je sada vratiti u ćeliju.'' Čuvar je to učinio i uhvatio ruke od pacijenta dok sam se ja pomerila na stranu,hodajući prema Lori.

''Izvini što kasnim,'' izvinila sam se.

''Uredu je,draga.''

Nasmejala sam i zauzela mesto sa druge strane stola,kretajući sa radom i uzimajući hrpu papira sa kojima sam već počela pomagati Lori. Uzela sam olovku i počela pisati beznačajne informacijena rasponu od pacijenta do medicine. Bila sam već na trećoj strani kada je Lori progovorila. ''Pa,kako si ti Rose?'' Pitala me to svakog dana,ali meni nije smetalo.

''Dobro,pretpostavljam. Samo se svašta dešava trenutno,'' iskreno sam rekla.

Klimnula je. ''Kao šta?'' Znam da je samo htela stvoriti razgovor,ali to što je pitala bi moglo potrajati digo sa objašnjenjem.

''Duga je to priča,veruj mi.''

''Da li ta duga priča podrazumeva to što se dogodilo tvojim zglobovima?'' Zbunjeno sam pogledala u nju i iznenadila se. ''Videla sam modrice juče i zabrinula sam se zbog njih,ali nisam imala vremena da pitam.''

Spustila sam olovku sa kojom sam pisala i srela sam njen nežni,uokvireni pogled. Zbog njenih jučerašnjih postupaka znala sam da je dostojna poverenja. Ako joj kažem šta se desilo bila sam sigurna da neće nikome reći. Možda mi je mogla pomoći oko toga da odlučim šta da uradim. Plus,možda je dobro da neko sem mene zna o Harryevoj nevinosti.

''Pa,'' počela sam. ''Ja,ovaj... bio je to incident,na neki način.''

Lori je klimnula prema meni da bih nastavila. ''Znaš onog čuvara,Jamesa?' Pitala sam.

''O,da. Sin g. Hellman,zar ne? on je baš sladak momak.''

Skoro sam se nasmejala njenom komentaru. '' Da,i ja sam to mislila. Otišla sam do njegove kuće pre neko veče i na početku je sve bilo u redu. I onda me je samo podigao uz zid i zgrabio moje zglobove i to je prouzrikovalo modrice.''

Lori je uzviknula,pogled joj je postajao zabrinut. ''Zaista? Zašto? Šta se desilo?''

''Ovaj deo je malo teže objasniti,ali on je priznao Harryeve zločine i rekao je da je on taj koji je oderao žene i ona je pokušao da me načini njegovi+om sledećom žrtvom. Ali sam pobegla pre nego što je stvarno uspeo da me povredi.'' Pokušala sam da skratim koliko sam mogla,ne želeći da iznesem grozne detalje. Nema svrhe u iznošenju detalja jer ću moći jednom sve da ih kažem. Verovatno je bilo previše za Lori da shvati,uvidevši da je ostala tiha do sada. Izraz lica joj je zamišljen kada je pogledala u sto ispred sebe. Čekala sam i čekala.ali tišina je bila čitavu večnost pre nego što je progovorila.

''Već dugo vremena radim u Wickendaleu i razlikujem ludu osobu od normalne. Oduvek sam imala osećaj da Harry nije lud; nekako sam znala da ne može povrediti ženu na taj način. ''

Klimnula sam,tiho se zahvaljujući Bogu za Lorinu mudrost. ''Ne mogu da verujem da je James taj koji je učinio sve to. Rose,ti moraš da ideš u policiju zbog ovoga.''

Lori je jedva završila rečenicu kada su se vrata otvorila i treća osoba se pridružila razgovoru. ''Zašto da ide u policiju?''

Otrov teškog glasa mi je odmah ulio hladnoću i ja sam znala ko je to. Okrenula sam se i videla g. Hellman na vratima,potvdivši moje pretpostavke.

''Rose,moraš da joj kažeš. Ovo je ozbiljno,'' Lori mi je šaputala.

''Šta da mi kaže?'' Pitala je g. Hellman. Pa,pretpostavljam da nemam izbora.

''To je,uh... To je u vezi vašeg sina. ''

G. Hellman se namrštila i njene oči su se suzile. U tom momentu sam znala da ona mora biti upućena u užasne postupke svog sina,jer umesto zbunjenosti njeno lice je postalo besno. ''Pođi sa mnom,Rose,pa da pričamo nasamo. ''

Poslušala sam njenu naredbu i ustala,prateći je kroz vrata. Stajali smo odmah pored kancelarije,ne ideći previše daleko,ali g. Hellman se uverila da nikoga nema na vidiku pre nego što sam progovorila.

''Gledajte,ne znam kako ćete ovo da prihvatite,ali James.. on nije onakav kao što vi mislite. ''

''Hmm,'' rekla je,konstantan zloban osmeh je na njenom licu. ''Pa,ko je on,onda?''

''On je taj koji je oderao te žene. Napao me je pre dve noći,g. Hellman. Pritisnuo me uz zid i čak je rekao da sam ja njegova sledeća žrtva.''

Njen zloban osmeh se pretvorio u zabavan i ona mi se zapravo smejala, njena zaštitnička superiornost je  razarajuća. ''Znači tako?'' Pitala je podrugljivim tonom.

''Da!'' Uzviknula sam. ''Pogledajte ove modrice.''

''Jesi sigurna da te modrice nisu od Harrya kada te je napao?''

''Harry je nevin i vi to znate,'' skoro sam vikala na nju. ''I ja idem u policiju,verovali mi vi ili ne!''

Moja frustracija se činila da je samo zabavlja. ''Rose,moraš da se smiriš. Mislim da si zbunjena; jesi sigurna da se dobro osećaš?''

HARRY'S POV

Uobičajen sto gde smo Rose i ja sedeli je ponovo napušten,čineći samo mene i jedan špil karata. Jedini ljudi koji se mogu videti ovde su ostali pacijenti i čuvari. Pogledao sam okolo i video skoro svakog čuvara kako priča sa drugim dok su pacijenti pričali sami sa sobom ili svojom hranom. Neki su se skupili i u grupe pričajući beznačajne stvari preko usrane hrane. Verovatno nisu mogli da razumeju šta drugi pričaju jer je svaki posebno imao svoj razgovor,ali možda su samo želeli društvo.

Oči su mi lutale do male,slabe žene u udaljenom levom uglu kada sam primetio promenu. Njena glava se podigla  sa poslužavnika i pogledala je prema ulaznim vratima kafeterije. I tako je uradio čovek za stolom iza nje i isto to grupa za stolom iza njega. Pratio sam svačiji pogled da bih video dva stražara kada su ušli u prostoriju hodajući jedan pored drugog kroz prolaz. I bio je neko iza njih.

Bilo je retko videti ovakav ulaz i bilo je nešto čudno u vezi toga. Mogao sam misliti da je samo stigao novi pacijent. Iza čuvarevih zdepastih leđa,opazio sam nekoga ko god je bio iza njih. Deo bledo plave uniforme,tamna kosa i pogled na nisku osobu. Ali čim su se čuvari razdvojili,pridruživši se ostatku njihove zaštitničke linije uz zid. Tada sam video pacijenta u celosti; srce mi je lupalo kao  ludo u grudima i disanje mi je postao hrapavije sa zbog besa i brige.

To je bila Rose.

____________________________

Meni samo nije jasno na osnovu čega je ona luda zatvorila Rose. Nit' je ona luda,niti je kriminalac. Samo zbog osude i to istinite. Omg. Jelena.*