Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 21.

Ako niste znali,pogledajte seriju AMERICAN HORROR STORY -DRUGA SEZONA- jer je ova priča inspirisana na njoj i imaćete bolji uvod u sve. :)

___________________________________________________
Tamni krugovi su se nacrtali sami od sebe ispod umornih očiju i duga kosa je bila zamršena u čvorove dok je bezvoljno visila. Usne su drhtale zajedno sa rukama koje su se tresle. Suze su pretile da će se prosuti po rozikastim obrazima. Nežno lice je upilo izrac straha i tuge. I onda su suze konačno procurele u tankom mlazu kada sam se okrenula od ogledala,moj odraz je oteran. Kupatilo za radnije i posetioce je dobro očuvano kao i sve ostale javna odelenja u ustanovi. Naporno su radili da ostave dobar utisak da je ova zgrada tretirana dobro kao i pacijenti. Ali iza zatvorenih vrata,horor je  bio odan onima koji bili dovoljno hrabri da ga vide.

I želela ja to ili ne,videla sam istinu Wickendalea. Videla sam šta ovo mesto može da ti uradi i videla sam šta su uradili Harryu. Gospođa Hellman je bičem otvorila njegovu kožu i James je oduzeo ćivote dvema osobama o kojima je on brinuo. Trebala sam odmah otići u policiju kada sam pobegla od Jamesa,možda bi obojica i g. Hellman bili sada u policiji i ispitivani umesto da nanose bol onim koji to nisu zaslužili. Možda nisam imala volju jer sam bila uplašena. Uplašena da če James učiniti nešto većih razmera ako sazna da sam otišla u policiju. Mogao me se otarasiti toliko brzo da ne bih mogla nikome ispričati više priča. Ali više nisam marila. On mora biti zatvoren pre nego što izbriše svoje pokrete.

Sutra. Ići ću sutra posle posla u policiju; nisam danas raspoložena za ispitivanje. A,što se tiče g. Hellman, nisam znala šta ću s njom. Ako je umešana u Jamesove zločine,to je onda čini saučesnikom. Ali ako nije,i dalje je želim zaključanu. Ne toliko zbog bičevanja jer sam bila svesna da je ta kazna korištena u dosta ustanova. Ali,bila je to činjenica jer je u pitanju Harry. Jer nekako,znala sam da je svesna njegove nevinosti. Ona je uvek bila svesna. Nije to bila ona ako propusti neke stvari od tako velikog značaja. Ali ona je bila đavo,baš kao i njen sin. Svaki njen korak se činio kao da je izvršen sa ciničnom nadmoći,kao da je želaela potpokati nekoga ko nije kao ona. Bila je hladna kao njene ledeno plave oči.

I sada je Harry ostao sam  sa njom i Rosemary da pati. Bez obzira koliko jako sam pokušavala da preokupiram msili time šta ću sledeće da uradim,nisam mogla rasterati  sećanje na Harryeva krvava leđa i hrapave uzvike. I ta slika je bila prva od onoga što će da mu urade. Nisam trebala dozvoliti da on preuzme krivicu onoga što se desilo. Trebala sam biti pametna i uzdržati se od ljubljenja s njim i možda ne bismo bili o ovom haosu. Ali jesam, i on je sada bičevan ponovo i ponovo kako su tragovi a njegovim leđima rasli. Ta misao je pokrenula mučninu u mom stomaku.

Taj termin nikada nije bio toliko bukvalan kada sam se teturala kroz prostorije,povraćajući u kupatilo. Mogu se setiti da sam bila u sličnoj poziciji pre par nedelja. Uh,to što radim ovde me uništavalo,znam da jeste. Moram sam da napustim ovo. Ali prvo moram da izbavim Harrya odavde. Ne bi bilo fer ako odem ,a da ga ne oslobodim,ostavljajući ga da pati ovde zauvek. Bila sam jedina koja je znala njegovu priču i verovatno jedina u Wickendaleu koja bi poverovala.

Pustila sam vodu u toaletu i ustala iz svoje čučeće pozicije,ispravljajući svoju uniformu. Sada kada sam imala svoj mali slom,pitanje je bilo šta sledeće da uradim. Već sam pokušala sa lupanjem na vratima kancelarije g. Hellman  nakon što su me čuvari izbacili,ali to nije dokazalo moju staloženst niti moje duševno zdravlje,pa sam mislila da je bolje da ne nastavljam. Druga opcija je da samo odem u Lorinu kancelariju i ponašam se kao i obično; kao da se ništa nooije desilo. Mislim, pretpostavljam da je to jedina stvar koju mogu da uradim. Posle ispiranja usta i polivanja lica povodom,zavezala sam kosu u rep i napustila toalet.

Put do kancelarije za med. sestre je bio mnogo duži nego inače čineći se kao usporen snimak. Sa mnom je ostalo samo vreme i misli. Naravno,najviše sam mislila na Harrya. Nadala sam se da će biti dobro. Bilo je tako lepo od njega i džentlmenski što je preuzeo krivicu. Zaista,iako je to bila moja krivica. Trebala sam biti pažljivija. Ali nisam,i evo me sada ovde. Vučem stopala niz hladan pod,bolesno brinem o Harryu koji je bičevan dok ja ništa  nisam mogla.

Konačno sam ušla u kancelariju posle nekog vremana koje se čilinilo kao večnost,Lori sedi u njenoj uobičajenoj poziciji za stolom. Podigla je pogled kada sam zatvorila vrata za sobom.

''Ćao,Rose,'' pozdravila me svojim krhkim glasom.

''Ćao,'' odgovorila sam,hodajući prema njoj i zauzimajući mesto na kraju bolničnog kreveta.'' Pa,uh, ima li nešto oko čega ti ogu pomoći?''

Samo je odmahnula glavom i nastavila je da gleda prema papirima ispred sebe. Nakon što je ta tišina bila jeziva,izvesna bojažljivost je bila u vazduhu kao da su tu reči koje žele biti izgovorene ali nijedna od nas ih nije rekla.

''Da li si dobro,Rose?'' Lori je konačno rekla,spuštajući plovku dole i okretajući lice prema meni.

Malo sam zbunjena njenim pitanjem,ali sam odgovorila, ''Da,što?''

''Oh,ne znam. Samo izgledaš malo... isključena.''

Nadala sam se da neće biti tako očigledno,ali tu nije bilo tajne da ja ustvari nisam dobro.

''U redu sam,'' uveravala sam je,nabacivajući neki lažan osmeh da izbegnem dalja ispitivanja.

''Uredu,'' rekla je iako nije izgledala da mi baš veruje. ''Ali samo zapamti da možeš pričati sa mnom o bilo čemu. Znam da ovaj posao nekad može uzeti danak na ljude.'' Izjava joj je više bila uopštena,ali način na koji je rekla sadržao je više značenja. Možda je znala,bar delove,odvratne stvari koje su se dešavale u Wickendaleu. Videvši njene naborane ruke, pogrbljena leđa,sivu kosu i umorne nežne oči,shvatila sam da radi ovde duže od ostalih. Morala je znati kakva je kučka gospođa Hellman.  Prokletstvo,možda je znala i o mogućim operacijama mozga i šta se desilo Cynthiji. Možda je znala način kako da izbavim Harrya odavde. Možda je makar imala neku ideju,jer iako je retko,pacijenti sa osudama kao i Harry su i pre bili ovde. I siggurna sam da je ona bila ovde da posvedoči tome.

Bila sam u iskušenju da pitam,ali zadržala sam usta zatvorenim. Jer ako pitam to bi objasnilo celu moju situaciju. Niko nije znao za Harryevu nevinost sem njega i mene.,iako je Lori izgledala mudro,nisam znala da li bi mi verovala. Plus,već sam živela sa Kelsey i ona me je vozila svaki dan do i sa posla kući da bih izbegla susret sa Jamesom,nisam želela da teretim još više ljudi. Pa sam mislila da je bolje da držim usta zatvorena. ''Oj+kej,hvala ti,'' to je bilo sve što sam rekla.

Ali ipak je jedno pitanje došlo u moje misli. ''Lori?''

''Da?'' rekla je,ne podizajući pogled sa stola.

''Ovaj... gde pacijenti idu uglavnom nakon... što budu bičevani?''

Ovaj put je podigla pogled. ''Pa... Obično ih dovode ovde da se uvere da su posekotine i krv očišćeni.''

''Oh,'' je sve što sam mogla da odgovorim. Moj stomak se okrenuo u strahu. Očajnički sam želela da vidim Harrya ponovo,ali ne na način na koji sam to htela pre nekoliko minuta. Želela sam da to bude ranije,a ne kasnije jer njegova kazna već traje dugo. Svakim minutom koji je prolazio,čvor se sve više stezao u mom stomaku,tišina i dosada je činila da samo mislim na Harrya. Gledala sam u sat kako su sekunde prolazile i nije pomoglo da vreme prođe,ali to je sve što sam mogla da uradim. Činilo se 4 puta duže,ali 15 minuta je predugo umajući u vidu koji bol je Harry morao da pretrpi.

Odjednom su se vrata otvorila i Lori i ja smo skočile,obe smo u sekundi bile na nogama. Brian je ušao prvi i ja sam se preipremila,znajući ko će upravo ući iza njega.

Čuvar je stao sa strane kada je on ušao,još jednom se tišina vratila u sobu,držeći svačiji pogled i kradući svačiju pažnju. Nikad nije jedna karakteristika nije držala poglede,već njegova celina. Interes i posmatranje svake osobe je bila na njegovoj lepoti,svaki deo njega je natopljen šarmom i privlačnošću. Ali ovaj put mi nismo buljili zbog njegovog dobrog izgleda ili mirnog samopouzdanja. Već zbog tamne krvi koja teče preko njegove uniforme. Bilo je zbog znoja koji je zaglavljen u njegovoj kosi na čelu. Bilo je zbog njegovog umornog tela i poluzatvorenih očiju,koje su obično svetle i živahne.

''Smesti ga ovde,'' Lori je rekla. Brian je spustio Harrya na krevet tako da je on sedeo uspravno,ali nije pričao. Oči su mu i dalje okrenute prema podu. ''Hvala.'' Lori je rekla kada je Brian izašao iz sobe.

''Hajde da ga brzo zakrpimo,izgubio j dosta krvi.'' Brzo je radila,spuštajući dole njegovu uniformu. Kada je tkanina spala ja sam vrisnula i prekrila usta,strašan prizor punio je moje oči suzama. Opasni udarci bičem su bili niz cela leđa,bezbroj linija mučenja su ga obojile. Posekotine suve i sveže krvi su smeštene duboko u njegovoj koži,kao da je preplanula boja odbačena i zamenjena dubokom crvenom. Tu mora da ima bar 30 ožiljaka.

Morala sam da pogledam u stranu.,okretajući se od  odvratne slike. Kada sam jednom trepnula suze su se prolile napolje na moje obraze,slobodno padajući iz uglova očiju. Nedostatak mog asistiranja je učinio da se Lori okrene i potraži moje ruke za pomoć. Moj pogled je bio zamagljen zbog suza ali i dalje sam mogla da primetim njen sumnjivi pogled. Pogledala je između Harrya i mene sa zamišljenim izrazom na licu pre nego što je konačno progovorila.

''Rose,da li moraš da izađeš?'' Mogu sama da završim ovo ako želiš. ''

Odmah sam odmahnula glavom,ne želeži da ga ostavim ni na sekund.

''Uredu onda,'' rekla je. ''Možeš li mu doneti čašu vode?''

Klimnula sam glavom i odšetela prema sudoperi,puneći jednu od papirnih čaša. Okretajući se  prema Harryusa ove strane,bilo je manje zastrašujuće nego od pozadi. Prizor je oštetio moje srce ali u zagreao ga u istom trenutku. Izgledao je umorno i još njegove kose je bilo zaglavljeno na čelu,njegovo uobičajeno držanje pretvaralo se u pogrbljenost. Kovrdže su mu bile u neredu i nekoliko mrlja od krvi su bile vidljive sa strana. Njegove razvijene grudi i mišićavi stomak su bili očišćeni od krvi iako je jedina stvar na preplanuloj koži bilo nekoliko kapi znoja zbog prethodnog naprezanja. Pogledalas am u njegovo lice i otkrila sam da njegovi smaragdi već gledaju u mene. Tako jako sam želela  da potrčim prema njemu i zagrlim ga,da prođem prstima kroz njegovu kosu,ublažim i zadovoljim ga na način koji ja to mogu. Ali Lori sigurno neće oprostiti takav način ponašanja imajući u visu posledice i sada je važnije da je on fizički dobro. Prišla sam mu i dodala čašu,moj pogled ne napušta njegov.

''Hvala ti,'' gunđao je,njegov glas je hrapav  zbog prethodnih udaraca i vriske. Čaša je srela njegove usne i on je polako ispio sadržaj. Bilo je čudno dogovarati se s njim u odnosu na druge pacijente. Većina bi vriskala ili se vrtela ili bi vodu prosuli nazad u tvoje lice. Ali Harry,ispod te bezbrižnosti i sarkazma je bio integritet i hrabrost. On nije kao pacijentii odavde. Sigurna sam da je Lori primetila,takođe,iako ništa nije rekla u vezi toga.

Morala sam da sklonim pogled sa Harrya tako da bih mogla zbrinuti njegova leđa,prikupljajući dezinfekciona sredsva i zavoje dok sam sedala na krevet iza njega. Stolice su bile povučene za Lori i mene da sednemo iza ovoga što liči na preplanulo platno obojeo crvenim linijama. Radile smo u tišini dok je krv bila obrisana i posekotine očišćene,i zavoji stavljeni na njegovu oštećenu kožu. Harry je zašištao svaki put kada bi pritisnuli jače ili nasuli više dez. sredstva. Osim toga soba je bila tiha,Harry i ja smo želeli da pričamo jedno s drugimali nismo mogli zbog Lorinog prisustva. Obično mali razgovori ili mrmljanje su punili sobu ,ali bilo je tiho. Dalo mi je vremena da razmislim i u mojim mislima sam se zapitala nešto. Ako g. Hellman nije želela Harrya i mene zajedno,zašto ga je poslala ovde? Znala je da ću ja biti ovde i znala je da moram pomoći oko njegovih povreda. Ako joj je naše razdvajanje bilo bitno koliko se činilo,ne bi dozvolila da on dođe ovde. Ili to ili bi učinila da ja odem. Ali nije uradila ništa od tih stvari. Činilo se da joj je kažnjavanje bilo bitnije nego da se zabrine da li će se naš događaj ponoviti.  Prokletstvo,možda je čak i želela da nas kazni. Možda je njegov dolazak ovde samo test za nas,kao da želi da vidii kako kršimo pravila ponovo  samo da bi ispoljila svoju nadmoć nad nama.  Bila je surova i hladnog srca kao i njen sin,tako da me ne bi čudilo da joj je cilj da Harry i ja patimo. Kratko je bilo vreme kada se činilo da me g. Hellman voli,jer je sada sasvim suprotno.

Misli o g. Hellman i njenoj opasnoj vladavini su učinile da na trenutak skrenem misli da Harryevih krvavih leđa; slika je nastavila da vuče suze iz mojih očiju za koje se činilo da nisu popuštale od kako je ušao unutra. Uvek sam želela da budem jaka,ČEZNULA ZA NAVIKOM DA PROGUTAM SVOJU PATNJU I DA PRINEM O SVOM POSLU. ALI SA SVIM OVIM POVRAĆANJEM I PLAKANJEM BILO JE OČIGLEDNO DA SAM DALEKO OD NEUSTRAŠIVOSTI. (sve ovo ide malim slovom,slučajno ispalo ovako)

Lori je je pogledima pokušavala da me uveri da moje žalosne suze i slabost nisu prošli neopaženo. Ali ništa nije rekla za to kada smo nastavile sa radom. Vremenom su Harryeva leđa prekrivena zavojima,i ja sam skoro prestala da plačem kada su leđa skoro pokrivena. ''Uredu,mislim da je to sve,'' Lori je zaključila kada smo završile. ''Kako se osećaš,Harry?''

Okrenuo je glavu da bi nas pogledao,iznenađen jer mu se obratila. ''Užasn o,ali bolje.'' Glas mu je zvučao manje kreštav,kada se njegova dubina vraćala.

''Dobro,'' Lori se nasmejala kada je ustala,hodajući prema malom ormaru u pozadini. Potegla je za nečim što nisam videla,ali kada se vratila videla sam da je to nova uniforma za Harrya,znajući da je njegova prekrivena krvlju. On joj se zahvalio i uzeo garderobu koja je bila identična prethodnoj. Stao je iza bolničke zavese da se presvuče dok sam ja zgrabila zalihe sa kreveta,vraćajući ih na stranu u ćošak. Vratio se pre nego što sam završila,izgledao je kao nov. Ili činilo se da se ne oseća kao što izgeda,sedajući nazad na krevet kao da je umoran da bi stajao.

''Rose?'' Lori je pitala kada sam bacila poslednje krvave krpe u smeće.

''Da?''

''Želiš li da vam dam 2 minuta nasamo?''

Obrve su mi se skupile kada je pitala svoje zbunjujuće pitanje. Da nas ostavi same? Znala sam da je imala osećaj da se nešto dešava između Harrya i mene,ali nisam mislila da će se složiti s tim. U njenim očima sigurno izgleda kako ja imam simpatije prema serijskom ubici; ili su to bar svi mislili. Ali možda je Lori znala više od ostalih. Možda,samo možda,je znala da je Harry nevin. Mislim,radila je ovde toliko dugo da bi se neko setio od kada. Mora da je svedočila nekim skrivenim hororima u Wickendaleu. I setila sam se da mi je rekla pre mesec-dva dana da neki pacijenti ovde nisu drugačiji od nas. Pola njih ne treba da bude zaključano u ovom zatvoru,rekla je. Možda je znala istinu.

Konačno se činilo da je neko na našoj strani: Uvek sam znala da mi se sviđala Lori.

''Ako nemaš ništa protiv,'' rekla sam,mali osmeh  se formirao na mom licu zbog njene finoće. Uzvratila mi osmeh pre nego što je ustala sa stolice,hodajući prema vratima i izlazeći iz sobe. ''Hvala,'' promrmljala sam kada je izašla.

brzo sam ustala i zaključala velika vrata,uveravajući se da nećemo biti uhvaćeni od strne gospođe Hellman ili nekog čuvara ovog puta,iako sumnjam da bi ušli. Koliko god zbunjujuća situacija bila između Lori i mene,nestalo je iz mog uma kada sam se okrenula prema Harry. Sada nikog nije bilo u sobi,samo nas dvoje. Nisam trošila vreme da potrčim prema njemu,stavljajući ruke oko njegovog vrata ali polako da ne bih dodirnula leđa. Zagroktao je na udaru i ja sam se odmah udaljila. ''Izvini,izvini,izvini,'' mahnito sam se izvinila.

''U redu je,'' rekao je kroz osmeh,čak se i smejao malo.

Obavila sam ruke oko njegovog lica,gledajući za nekim znakom bola. ''Tako mi je žao. O,Bože,Harry,bila sam tako zabrinuta,držali su te dugo unutra i ja sam pokušala da pomognem ali su me čuvari izbacili i nisam mogla da se vratim. Sedela sam ovde i ludela dok sam čekala i onda sam želela da pitam da li si dobro kada si ušao ali Lori je bila tu i znala sam da prokleto boli,mislim,ja i dalje ne verujem da si to uradio,mora da je bilo bolno i ja samo-''

''Rose,'' Harry se zakikotao,prekidajući moju dreku.'' Rose,dobro sam. '' Iznenadio me je stavljajući svoje ruke oko mog struka,povlačeći me ka njemu. ''Mislim,zaista jebeno boli ali sam u redu. ''

''Dobro,'' Uzdahnula sam. Stajala sam tamo,zarobljena u njegovim rukama,moje šake traže put kroz njegove mekane kovrdže. Još juče smo bili u istoj poziciji,ali ovaj put sam još brže padala za njim. Moja sklonost  prema ovom dečku za kojeg sam jednom mislila da je kriminalac počela je da raste u ljubav. '' Mislim da ne shvataš koliko si neverovatan. '' Tiho sam rekla. ''To što si uradio je bilo zapanjujuće.''

Odgurno se od našeg zagrljaja tek toliko da me celu pogleda, mali osmeh se formirao na njegovom licu zbog mog komplimenta ali ništa nije rekao. I sada kada su vrata zaključana i mi smo bili sami u sobi,usudio se da ponovo spusti svoje usne na moje. Ali ovaj poljubac je bio još strastveniji i puniji elektriciteta nego poslednji. Činilo se da sam zog brige i stresa zaboravila kakvog su ukusa njegove usne. Bile su tako tople i pune i jezik mu je bio nežan dok je kružio oko mog. Odmakao se na par sekundi. Otkačila sam ruke oko njegovog vrata i šake su mi skliznule tako da su sada odmarale na njegovim grudima. Njegovo lice je na samo par cm od mog,ali to je bilo dovoljno da vidim zadovoljan osmeh na njegovim usnama.

''Uradio bih to ponovo,'' prošaputao je.

''Šta? Poljubio me ili preuzeo krivicu? '' Pitala sam,glas mi je jednako tih.

''Oboje.''

I onda me je ponovo poljubio.

''Ti si lud.'' Nasmejala sam se uz njegove usne.

''To mi svi govore.''

Podelili smo još jedan poljubac pre nego što smo se razdvojili. Odjednom mi je misao doskočila u misli,i to je bila veoma važna,pa sam bila iznenađena kako se nisam ranije setila.

''Šta je?'' Harry je pitao,primetivši moj zamišljen izraz.

''Ništa,ja... Samo sam se setila da mi je danas rođendan. ''

''Zaista?'' Pitao je,nesvestan činjenice koliko i ja.  Klimnula sam i on je izgledao kao da je pokušavao da sakrije osmeh.

''Bez uvrede,ali ovo je jebeno odvratan način da provedeš rođendan,'' zakikotao se,čini se kao da ništa nije izgubio tokom bičevanja.

Nasmejala sam se na njegov komentar i ironija činjenice da je ovo trebao da bude zabavan dan žurki i poklona. Ali izgleda da je baš suprotno.

Ali pretpostavljana zabava je zaboravljena uskoro čim je Harry naslonio usne na moj obraz. '' Happy birthday,baby.'' (Nekako mi ovako moćnije zvuči,svi znate prevod,zar ne?)

Iako me je zvao 'baby' i pre nikad nije korišteno na nežniji način kao sad,obrazi su mi zajampureni zbog reči. ''Hvala,'' promrmljala sam.

Harry se nasmejao zbog moje reakcije i pogledao u moju šaku,koja je i dalje bila na njegovim grudima. Uhvatio je i zakačio sa svojom velikom,naši prsti se prepliću. Soba je bila tiha ali nam nije bio potreban razgovor.

Umesto pričanja samo sam gledala u njgove oči. Naizgled,one su mi verovatno bile omiljena stvar u vezi njega. Nekada je njihova zelena boja bila tamna,ali nekada su bile svetle i šarmirajuće. Iako je more bilo plavo mislim da je to način da opišem njegove oči,kao talasi dubokih smaragda. Iako to zvuči kao kliše,samo jednom ga pogledam i mogu videti šta oseća. Čak i kada je pokušao biti žilav i nesalomiv,one su otkrivale njegovu dobrotu i strast.

''Ne zaslužuješ ništa od ovoga,'' rekla sam,moj glas je i dalje kao šapat. '' Ja ću te izbaviti odavde,Harry.''

Ništa nije rekao,samo je klimnuo,želeći da napusti Wickendale više nego ja.

I tada sam odlučila da je to poslednji put da sam to obećala. Jer sutra ću to ispiniti. Dosta je ovog bičvanja i plakanja i zbunjenosti i potrage za odgovorima. Počevši od sutra,dobiću ih. Otićiću u policiju,pitaću za Cynthiu pre nego što otkrijem istinu i što je najbitnije,izbaviću Harrya iz Wickendalea.

Ali te stvari je lakše reći nego učiniti.

___________________________

Nisam planirala da objavim večeras,ali ipak.. haha :D Nadam se da je prevod u redu. :) Sl. deo verovatno u sredu,možda i u utorak xD Jelena*