Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 4.

Hladno Londonsko vremene nateralo me je da zadrhtim,ulazeći u zgradu čvrsto sam stiskala ruke uz jaknu sa obe stane kako bi me odeća stegla i ugrejala. Potrčala sam uz stepenice koje su bile elegantne u odnosu na svrhu za koju su služile,čineći da zgrada izgleda dosta elegantnije nego što je stvarno i bila iznutra. Ulice su uglavnom bile puste,oštro vreme je većinu zadržavalo unutra.

Nalet toplog vazduha me udario kada sam otvorila vrata institucije. Telo mi se odmah zagrejalo,olakšanje u odnosu na mećavu napolju. Promena temperature nije povećala moju želju za poslom danas. Jer čim sam se okrenula prema uglu,videla sam nikog drugog nego Harrya Stylesa na dnu hodnika,praćenog od stane dva stražara koji su ga držali za obe njegove mišićave ruke.

Čim su njegove hipnotisajuće,zelene oči odmarale na mojoj figuri,zlobni osmeh krasio je njegovo lice. Kada smo se približli jedno drugom,namignuo mi je,što bih očekivala od srednjoškolskog flertovanja,a ne od poremećenog kriminalca.

Njegova zanimljiva navika igrala se na njegovim usnama dok je roze jezikom prešao preko njihove punoće. '' Ćao,Rose, '' rekao je. Svilenkasti zvuk njegovog hrapavog glasa me iznenadio,u kratko vreme moje sećanje prema njegovom glasu nije imalo nimalo pravde.

Klimnula sam i promrmljala '' Ćao '', sa malim osmehom,osećajući se neprijatno. Harry se duboko zakikotao na moj odgovor,što me je iznerviralo.  Kunem se da je svaka stavr koju je radio bila da me omalovaži. Bila sam ovde mesecima,ali u okolini Harrya nikad nisam bila izbačenija iz takta. I činjenica da me učinio usplahirenom samo me čini još više usplahirenom.

Protresla sam glavom,pokušavajući da se oslobodim misli o tom dečku već jednom. Imala sam posla da uradim i on me neće odvratiti od toga.

Užurbano sam se uputila ka kancelariji medicinskih sestara,Lori me je dočekala sa uobičjenim,toplim osmehom. Sedela je za svojim stolom,popunjavajući neke papire. Sa svim tim pacijentima koji su primani,otpuštani čak i umirali, zapisu koji je vodila nije bilo kraja. '' Ćao,Lori, '' pozdravila sam je.

'' O,Rose. Drago mi j što si ovde,možeš li,molim te,da odeš do Lilly i doneseš mi neke dodatne zavoje iz skladišta i da proveriš Bucksovo stopalo  i da požuriš nazad do mene da mi pomogneš sa Marise? ''
'' Sve tim redosledom? '' Pitala sam,pomalo zapanjena njenom iznenadnom naredbom. Da ne pominjem da sam pospana,bilo je tek 8 sati.

'' Da. Izvini,draga,zaista smo zauzeti ovog jutra. ''
'' U redu je,smatraj to završenim. ''
'' Hvala ti puno, ''rekla je Lori,čini se olakšanom zbog dodatne pomoći.

I tako sam krenula na moju dugu plovidbu dobavljanja materijala i proveravanja pacijenata. Otišla sam do magacina i nazad,uzevši  zavoje koji su,pretpostavljam,bili potrebni. Prošla sam pored bičeva i lanaca dok sam pokušala doći do medicinskih zaliha,zbog čega me je prošla jeza.

To je bilo bolesno,to što su činili pacijentima. Konstantno su bičevani zbog pokornosti,ponekad zatvoreni u kavezu kao životnje. Lobotomije su se isto događale,doktori su čekićima udarali klinove  pored očiju,nadajući se da će pogoditi pravi nerv koji bi trebao da smiri i opusti pacijenta. Većinom vremena njihov trud da vrate normalnost u pacijente je bio bezuspešan,tako da se to izvodilo na najzlonamernijim pacijentima,više kao kazna umesto operacije.

O,kako sam mogla da zaboravim čudesne elekto-šok terapije. Puštajući elektošokove kroz ljude,da bi ih smirili,slušajući grozne krikove od pacijenata koji je to preživljavao,činilo se kao najpopularnija praksa koju su doktori upotrebljavali. To nije bilo pošteno u mojim očima,oni treba da se leče njihove zlobe,a ne da ih još više muče. Naše kazne su postale manje bolne nego u 30-ima i 40-ima,ali opet ne dovoljno.

Protresla sam misli o okovanim i modrim kriminalcima iz glave,zgrabila ono što sam trebala i izašla odavde. Nakon što sam donela materijal Lori,proverila sam Bucka koji je nastavio mrmljati o demonima i apokalipsi. Zatim sam pomogla Lori i dovukla Lilly,koja je vrištala,nazad u kancelariju,smirivši je i pomagajući joj oko Marise,koja je slomila svoju ruku kada je udarila šakom o kameni zid. Nakon sat vremena slušanja vriske i kosti koje su vraćene na mesto,bila sam olakšana kada me je Lori pustila na ručak. Ne moj ručak,trebala sam samo da nadgledam,ponovo. Ali to je bilo bolje nego ono što sam radila nekoliko trenutaka pre.

Udahnula sam kada sam ostavila krike iza sebe. Uprkos što je dan bio zauzet,vreme kao da je letelo. Moja smena je već na polovini.

Kada sam stigla,bila sam srećna što vidim da je sto gurnut uz zid na dnu kafeterije. Iskorisstila sam ga kao stolicu,popela se i sela na njega. Sve je izgledalo normalno,ili normalno koliko je to bilo moguće ovde. Niko nije vrištao,što je olakšalo moju glavobolju koju je prouzrokovao Marisin plač.

Pogledala sam u sat,gledajući kako sekunde prolaze. Sa ovim dosadnim i ponekad užasnim poslom,većina ljudi se pitala zašto jednostavno nisam odustala. Ali tu je bilo bezbroj razloga,zaista.

Moje zanimanje je uvek bilo naglašeno kada se radi o nečemu sa ludim ljudima u razgovoru,jer je to uvek zanimljivo. Ta tema me je uvek zanimala. Bilo je drugačije i ja sam uvek bila radoznala. Plus,Kelsey i Lori su dobre koleginice. Kao i James,prilično atraktivan član obezbeđenja i moj dobar prijatelj. Plus,posao je dobro plaćen,pa sam shvatila da je bolje da ostanem ovde.

Iskočila sam iz sopstvene kože kada sam osetila da se sto ispod mene trese.  Sranje,bio je to Harry. Smestio se na sto,nageo se uz zid kao i ja. Nije rekao ni reči,nije me čak ni pogledao ali duboke,zelene oči su zurile po kafeteriji. Imao je taj pogled da gleda sve odjednom,kao da je nadležni. Nije bio čak ni samouveren,zaista,ali samo ako si bio nadležni,znao si to.  (o.O)

Izvukao je cigaretu i stavio je među svoje zube i zapalio je,iako je bio ometen lisicama. Uzeo je vremena da je polako uvuče,vidljiv put dima izašao je iz njegovih usta kada je izdahnuo,čineći akciju više zavodljivijom nego što je trebala biti.

Samo sam ga gledala,ne izgovorivši ni reč. Šta je želeo?

'' Igraj karte sa mnom. '' Glas mu je dubok i ozbiljan,reći su se činile više kao naređenje nego kao želja.

'' Molim? '' Pitala sam.

'' Da,hajde igraj karte sa mnom. '' Njegove oči i dalje nisu srele moje,ne izgleda kao izbegaavanje već kao nedostatk interesovanja ili nezainteresovanost.

'' Pa,koliko god bila u iskušenju da napustim ovo luksuzno mesto da bih pravila društvo serijskom ubici koji je ogulio kožu tri žene vlastitim,golim rukama,igrajući go-fish (to je neka igra),zapravo imam posao da uradim. '' Rekla sam.

'' Tačno,izgledaš kao zatrpana poslom, '' rekao je,misleći na nedostatak aktivnosti koja j zauzimala moje vreme. Uklonio je cigaretu sa usana da bi mogao da ih navlaži svojim jezikom.  '' Čini se kao umarajući posao,zaista. ''

'' Zapravo,trebalo bi samo da sedim ovde i nadgledam stvari,a ne da sedim i pričam sa vama, '' rekla sam,pokazujući glavom prema stolovima.
'' Znači,želiš mi reći da se ne smeš zabavljati sa pacijentima tokom ručka kada je tvoj posao da ih nadgledaš? ''

Bila sam zapanjena tom rečenicom,nisam znala šta da kažem. Da budem iskrena,dozvoljeno mi je da radim šta god poželim samo ako su svi pod kontrolom,ali nisam želela razgovarati sa poremećenom psihopatom o kartama. Zato sam izmišljala izgovore kako je to protiv moje profesije,ali Harry me uhvatio brzo i znala sam da sam bila puna laži. Trebala sam reći nešto ubedljivije kako bih se izvukla. Ali opet sam bila u sukobu,jer u isto vreme sam želela ništa više nego nastaviti razgovor sa njim tako da bih pažljivo čula njegove odabrane reči,koje su izgovarane erotično sporo i hrapavo,glasom kao topljena čokolada.

Plus,nisam mu htela pružiti zadovoljstvo da misli da sam toliko uplašena i zastrašena njime,tako da sam prihvatila.

'' U redu. Ali nemoj misliti da će se okrenuti u redovnu stvar. '' Upozorila sam.
'' Kako god vi kažete,madam. '' Osmeh mu je postao zadovoljan i pobednički dok je silazio sa stola i krenuo,očekivajući mene da ga pratim.

Išla sam kroz more ljudi,osećajući bezbroj pogleda na sebi dok sam išla za njim. Činilo se čudno i verovatno je izgledalo čudno onima koji su posmatrali. Osećala sam se kao pacijen kada sam sela,terajući me da se osećam više ranjivijom. Posle nekoliko sekundi,svačije nestabilne misli vratile su se svojim aktivnostima i izgledal su kao da su izgubili interesovanje.

Harryeva visina se smanjila kada je seo i približio se stolu gde se već nalazio špil karata. Seli smo bliže nego što sam želela,ali nisam imala nameru da pomerim svoju stolicu. Moje oči su prateile njegove velike šake dok je mešao špil,zglobovi i vene su izražene. Nekako su mu i šake izgledale fascinantno,dugi prsti su samo dodatak njegovoj muškosti.

U tom momentu pomislila sam da možda propadam ovoj instituciji. Mora da ludim. Zar ga pre par sati nisam mrzela? A,sada sam zadivljena njegovim rukama.

Njegovim rukama.

Bilo je smešno; ali nisam mogla protiv toga.

''Pa,''počeo je dok je glatko mešao špil. '' Znaš kako se igra Texas Hold'em? ''
'' Ne, '' rekla sam.
'' Ni ja. ''

Zakikotala sam se. '' Okej šta sad,da igramo do-fish? ''
'' Pretpostavljam. '' Čkala sam ga da podeli karte,ali njemu se nije žurilo. Njegove tamne oči su me zamišljeno posmatrale,kao da je razmišljao o nečemu. Kraj njegove cigarete je planuo kada je udahnuo nikotin,zatim ispustio dah dima namotane cigarete,pućenjem svojih usana. '' Jesi li nevina,rose? ''

Njegovo smelo pitanje me iznenadilo,što je prouzrokovalo da zbunjeno skupim obrve. '' Molim? ''

Harry je prekrstio ruke na stolu i približio mi se opasno blizu,njegov topao dah osećam na vratu. '' Je li te neko dodirivao pre? ''

Nisam mogla verovati da me ispituje o mom seksualnom životu sa takvom smelošću,nije čak ni spustio ton.

''Kladim se da nije,zar ne? ''

Bio je u pravu,nije niko,ali nisam smela da mu to otkrijem.

'' Da li želiš da te neko dira,Rose? '' Želiš li da eko učini da se osećaš dobro? '' Pitao je,spuštajući svoj glas skoro do šapata. Dok je pričao,radoznali prsti su mu se našli na unutrašnjosti mojih butna.

Ako mu je cilj bio da me provocira,bilo je i više nego uspešno. Osećam vrućinu u obrazima i znam da su žarko crvena kada sam sklonila nejgovu ruku i gurnula ga od sebe.

Harry se zakikotao i odmakao se,znajući da me je postideo,sexy držeći svoj jezik među zubima.  Nisam znala gde vodi ovo ili koje su njegove namere,ali sam znala da me želeo uznemiriti i uspeo je. Nisam mogla dozvoliti da me popedei i odšeta. Održaću svoj stav.

'' Podeli karet,Harry. '' Zagunđala sam pre nego što je postavio još pitanja. On je i dalje stajao,nastavljajući da me gleda svojim očima.

'' Dobro,ja ću uraditi to. '' Zgrabila sam špil i dala svakom od nas istu količinu karata,koju je Harry konačno uzeo.

''Imaš li četvorku? '' Upitala sam. Njegov uobičajeni zlobni smešak se vratio,rupica je iskočila u desnom uglu njegovih besprekornih usana. '' Go-Fish. ''

Zgrabila sam kartu sa gomile,pokušavajući da sloćim jednu na drugu ali moje misli su bile negde drugde i odlučila sam da započnem moju malu provokaciju.

'' Pa,reci mi Harry,da li se osećaš užasno što si oderao kožu tri žene,znajući da će njihove porodice kući  plakati od tuge zbog toga što si uradio?  Ili činjenica da je ovde desetina protestanata koji su svaki dan ispred zgrade i žele te mrtvog?

'' Odgovoriću ti na prvo pitanje,ne, ''protresao je glavom odgovarajući brže nego što sam mislila.  '' Ne osećam ni najmanje,ni sažalenje. ''

Narugala sam mu se u neverici. '' Ti si bolestan. ''

'' Jesam li? '' Pitao je. '' Možda ne osećam sažalenje jer nikada nisam ni takao te žene. Možda sam nevin. ''
'' Jesi li? '' Pitam.
''Šta misliš? '' Pogledala sam ga,razmišljajući o odgovoru. Njegov izgled podsećao je na anđela,ali znala sam da je iznutra bio sve osim toga. '' Pa,mislim da si kriv. Ne bi sedeo ovde da nisi. ''

Harry je klimnuo ko da je prihvatio odgovor. '' Hajde ovako,dam ti jedan mesec. Dođeš ovde,igraš karte sa mnom i prićamo svakodnevno,da me upoznaš bolje. Onda za tih mesc dana zaključi da li misliš da li sam kriv ili ne. I ako pogodiš,reći ću ti šta se zapravo desilo sa tim ženama. ''

'' Dobro,imamo dogovor. Ali obećaj da ćeš se držati dalje od mog posla i drćati svoje ruke k sebi i onda ću razmisliti da li da se vratim. '' Rekla sam mada sam znala šta se desilo sa Harryevim žrtvama.

Harry je klimnuo glavom u zadovoljstvu. '' U redu,zvuči dobro. Ali,uh... Hoćeš mi učiniti uslugu? ''
'' Zavisi; koja je usluga? '' Upitala sam ga.

Smanjio je glas i nageo se prema meni. '' Možeš li reći onom što me stalno nadgleda da prestane buljiti u mene kao da mi želi otkinuti glavu? '' Upitao je,podižući obrvu u pravcu osobe o kojoj je malopre pričao.

Okrenula sam glavu da vidim o kome je pričao. Iako smo dobijali mnoge poglede,znala sam da je Harry mislio na Jamesa koji je sigurno zurio u nas sa nezadovoljstvom.
Pkrenula sam se nazad prema Harryu i moje oči su srele njegove. '' Moćeš li ga kriviti? '' Upitala sam.

'' Nije veoma često  videti radnika koji sedi i prijateljski razgovara sa psihopatom. ''
'' Vau,sad sam i psihopata? ''
'' Zar nisi? '' Pitala sam.
'' Pa,znam da si mislila da sam lud,ali zar psihopate ne izgledaju malo grubo? ''
'' Ne,pojam psihopate nije uvreda,to je činjenica. Psihopata je samo osoba sa patnjom od hronične duševne bolesti sa abnormalnim i naslilnim ponašanjem,kao ti. Pa,kao odgovor na tvoje pitanje,i ne izgledaju grubo.
'' Vau,pa nije ni čudo što si nevina. Ti si štreber! '' Harry je uzviknuo previše glasno.,izgledao je kao da je pronašao lek za rak i nije njegova briga što imam nedostatak seksualnih susreta.

'' Hoćeš li prestati? '' Upitala sam na njegove neprikladne komentare.
'' O,dušo, '' tiho je rekao i na njegovim punim usnama se pojavio zloban smešak. '' Ovo je tek početak. ''



(Sinoć je trebao biti nastavak,ali nije Ema stigla da prevede. Izvinite na gramatičkim greškama,stvarno nisam mogla da pregledam,umorna sam,ceo dan prevodim. :3 Molim vas GLASAJTE! Ne oduzima vam vreme,a meni znači. Hvala ako glasate. Komentarišite,čitajte... Sutra bi trebao peti deo,Ema prevodi. :) Jelena* )