Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 11

Vukla sam svoje neispavano telo kroz neosvetljen hodnik,saplitajući se o stopala dok sam išla. Jedva sam imala snage da hodam; bila sam toliko umorna. Jamesove užasavajuće teorije držale su me budnu pola noći,misli su mi spakovane sa pretpostavkama i objašnjenjima.

Jamesova poenta je imala smisla za mene. Harry se činio kao da je korak ispred i uvek je izgledao kao da pozadinu cele situacije drži u šaci. Biio je pametan,i bio je moćan. Iako je je veći deo dana bio zaključan u ćeliji,znao je stvari. Brzo je pronašao podrum tokom one oluje. Čak iako je ubio više žena nego što sam jednom mislila,koji je bolji način da skrene sumnju daleko od sebe nego da se ponaša kao da je samo naišao na tela?

Plus,izgledao je kao onaj tip koji može da savlada mnipulacijom. On je nekako mogao ucenjivati ili uticati na stražara da mu da ključ. On možda čak radi sa Thomasom. Način na kojim priča tim sniženim tonom kao da ima nešto na tebi što njega čini prostim. (o.O) On je ubica,posle svega. Nije to kao da nije oderao te žene pre.

Od svih ovih stvari koje mi je James objasnio kada me je vraćao sa našeg sastanka svaka rečenica koju je rekao imala je smisla. Što je više pričao,više sam mislila da ubica uopšte nije radnik.

Ali što sam više želela da mislim da smo pronašli našeg ubicu,nešto se nije uklapalo. Nešto je isključeno. I ne u Jamesovim teorijama,nego u Harryevim. Nešto u vezi cele situacije se jednostavno nije uklapalo. Moja intuicija se raspravljala sa razumom,jedan deo mene veruje da je to bio Harry,a jedan deo zna da nekako nije.

Tako da su mi misli bile svugde i nigde,pokušavajući da sastavim sve događaje. Bili su mi potrebni odgovori. Odgovori za Cynthiu,odgovori zašto se Kelsey ponašala čudno i odgovori da li je Harry,ili nije,ubica. I koga je bolje pitati nego samog Harrya?

Znam da je to verovatno glupo,jer mogao me je obeležiti ako je znao da da znam za njega.(Obeležiti-kao imati je za potencijalnu žrtvu). Ali nekako nisam uplašena. Čak nisam više ni marila. Samo sam želela da znam šta se dešava jednom za svagda. Tako da sam ušla u kafeteriju dok su moje oči prelazile preko prostorije,pokušavajući da nađu visokog momka sa sočnim usnama.

Ali nisam ništa pronašla,samo unezverena-zombi tela drugih pacijenata. Verovatno  ponovo kasni. Sela sam za sto koji je nezvanično postao naš,spuštajući glavu na savijene ruke dozvoljavajući očima da se zatvore. Samo bih se odmarala dok on ne stigne. Da ostavim svoj um tako što sam mislila na prošlu noć i Jamesov zabrinut izraz dok je objašnjavao svoje ideje nakon plaćanja naše večere. Kada smo izašli napolje bila sam opuštenija jer nisam videla našeg 'pratioca' na tragu,osoba koja nas je pratila je verovatno otišla. Takođe sam mislila na zagljaj koji smo James i ja podelili  nakon što me je dovezao,sećajući se kako je mirisao na cimet. Sa tim umirujućim mislima trebao mi je samo minut da me drži u svetu snova i mamurluka. Bila sam u polusnu kad sam podigla glavu kad sam čula da je neko pristupio.

''Cynthia,'' progovorio je Harry hrapavim glasom,odvlačeći me iz mog pospanog stanja.
''Cynthia Porter.'' Njegove tamne obrve su bile skupljene kada je uzeo stolicu pored mene.

''Da?'' Pitala sam,trljajući oči. ''Šta je s njom?''

Trepnula sam par puta u pokušaju da probudim sama sebe,gledajući u Harrya sa iščekivanjem. Kada su moje oči skenirale njegovo telo,mogu da se zakunem da je postajao atraktivniji svake sekunde. Što duže gledaš u njega više te zahvata njegova celina,uvodeći te u njegov mračan svet i terajući te da poželiš da nikad ne izađeš. Jaki mišići su se videli ispod kože,i dalje glatke i preplanule iako nije bio na suncu nekoliko meseci. Kosa mu je bila u neredu,a lokne je gurnuo nazad daleko od njegovih očiju i upečatljivih usana.

'' Kako je ona izgledala?'' pitao je.
Zevala sam. ''Tamno plava kosa,oko 30 godina,braon oči,ja mislim. Zašto? ''

Harry me je ozbiljno pogledao,izgledao je zadubljen u misli. ''Mislim da je se sećam.''

To me probudilo.

''Zaista?'' Pitala sam,sada potpuno oprezna.

Klimnuo je.''Da,ona je veima mršava,zar ne? Uvek ima te vreće(podočnjake) ispod očiju?''

''Da!'' Uzviknula sam. ''To je ona! Hvala Bogu,mislila sam da ludim. ''

Harry se zakikotao na moju izjavu, duboke rupice su se uvukle na njegove obraze. ''Na neki način ličiš na nju,znaš,'' zadirkivao je. '' Prokletstvo,jesi li ti spavala noćas?''

''Ne,''žalila sam se,odmahujući glavom. ''Nisam mogla da spavam...''

Harryeve oči su proširene u šoku,gleda u mene sa iznenađenim izrazom. '' James te držao do kasno u noć,zar nije?'' Sugestivno je pitao.

''Ne!'' Protivila sam se,okretajući glavu da prikrijem crvenilo koje je raslo u mojim obrazima.'' Ništa slično tome se nije desilo.''

''To je laž,'' nastavio je Harry,glas mu je hrapaviji nego inače. ''Kladim se da te je jebeo,zar ne?''

Samo sam zurila u zid,odbijajući da mu dam zadovoljstvo da vidi kako reagujem na njegove reči,ponovo. Bio je mnogo hrabriji nego što sam ja navikla,ostavljajući me u šoku zbog njegovog grubog rečnika. I kao da to nije bilo dovoljno da me iznenadi,poskočila sam kad sam ga osetila mnogo bliže nego što sam očekivala,njegove nežne usne su jedva dodirivale moje uho.

''Ne mogu reći da nisam ljubomoran,'' šaputao je. Vreo dah je slao drhtavicu kroz mene. Osećala sam da će mi se celo telo zapaliti kao da je upravo otišlo u plamen. Harry je bio tako seksi,njegovo samo prisustvo je primamljivije od bilo koga okolo. Ali ovo je bilo teško izdržati i nisam znala kako da reagujem. Trebala sam ga gurnuti  i ošamariti zbog njegovih nekorektnih postupaka,ali iz nekog razloga nisam. Učinio me je zbunjenom. On je sarkastičan,samouveren i provokativan u jednoj sekundi,i onda je priznao svoje najveće stahove i spasao mi život u drugoj. Izgledalo je kao da je njegova mračna stana kao neka zaštita,kao maska da ga sakrije od ove grube ustanove. Ili sam se bar tome nadala,jer mi se drugi Harry više sviđao.

I dalje nije menjao svoj položaj,svaki njegov izdah činio je da koža na mom vratu zatreperi i mogla sam osetiti blag miris cigareta u njegovom dahu. Činio je da se osećam neprijatno  i prijatno u isto vreme.  Čekala sam da nešto kaže,bilo šta što ja neću morati. Ali samo tako je ostao.

''Zar nećeš da se pomeriš? '' Pitala sam ga u njegovoj neposrednoj blizini.
''Zar nećeš?'' odgovorio je,i dalje tamno šaputajući i skoro sam mogla čuti kako mu se usne izvijaju u zloban osmeh. Tačno. Treba da se pomerim.

''O Cynthiji,'' rekla sam da bih brzo promenila temu,iznenađa se pomerajući od njega. Zakikotao se i dalje gledajući u mene gladnim očima,i to me je podsetilo kada smo prvi put sedeli ovde zajedno. Kada je izvukao moju ruku svojom i ja sam se tresla od straha. Sada se više ne plašim.

Vau,čini se kao da je prošlo nekoliko meseci,a prošlo je samo nekoliko sedmica. Moja sklonost prema Harryu je dosta porasla u odnosu na prezir i mržnju koju sam osećala. Ali,kako da ga mrzim nakon što mi je spasao život? Mislim,samo pogledaj te duboke rupice i prelepe oči...

''Slušam...'' Harry je rekao u nameri da nastavi razgovor.

''Tačno,'' rekla sam,shvatajući da sam bila zauzeta buljeći u njega,a ne da završim rečenicu. Hajde,Rose,drži svoja sranja zajedno.

''Znači,sećaš se nje? ''

''Da,'' rekao je. ''Mislio sam o tome prošlu noć i njeno lice samo je uskočilo u moje misli. Mislim da je se sećem iz tih 'grupnih terapija' koje smo imali svake sedmice,kao da smo glupi. Već smo išli kod terapeuta,ovo nisu jebeni anonimni alkoholičari. Ne shvatam poentu sedenja u krug i deleći svoje male sentimentalne priče. ''

''Da,mene ništa od toga ne zanima,' odgovorila sam otvoreno. '' Samo mi je drago da je se neko seća,bar nisam poludela. ''

''Da,ali kako da je se niko drugi ne seća? Zašto samo mi? '' Pitao je Harry.
''Ne znam,'' odgovorila sam. ''To je deo koji ne razumem. Zašto bi gospođa Hellman lagala? Zašto bi Kelsey lagala? ''

''Možda gospođa Hellman zna ko je Cynthia i rekla je Kelsey da ćuti,'' predložio je.

''Da,ali zašto?''

Harry i ja smo sedeli tamo na trenutak,pokušavajući da shvatimo razumno objašnjenje. Obrve su mu se sastavile,ne gledajući nigde posebno,duboko u mislima kao da iskreno želi da pomogne.  Samo pre par minuta on je skoro pa rekao da želi seks sa mnom,a sada pokušavamo da rešimo misteriju.

'' Šta ako... '' Počeo je Harry,izgleda da i dalje prikuplja svoje misli. '' Šta ako je ona bila kao neki test. ''

''Test? '' Ponovila sam.

''Da,da,test.''

Zbunjenost je očigledno primetna na mom licu kada je Harry nastavio. ''Samo slušaj. Kada sam bio dole u podrumu i našao ona tela,video sam još neke stvari. Video sam sve one dijagrame i crteže čovekovog mozga i desetine krvavih,bolničkih kreveta. Bilo je čudno. Hoću reći šta ako oni rade testove na pacijentima,gledaju njihove mozgove i ta sranja. I kada test krene loše ili tako nešto,možda se oni samo otarase tela i niko ne želi da postavlja pitanja gospođi Hellman i svi glume kao da ništa nije postojalo. Znam da je to dugačko snimanje(obrazloženje) ali je jedino objašnjenje kojeg mogu da se setim. ''

Trebao mi je minut da shvatim njegovu teoriju,i bilo je nešto poznato u vezi toga. Odjednom sam se setila šta sam pronašla tokom mog 'istraživanja' pre par sedmica. Sećam se ženskog imena i reči 'test#309 pacijent 20' napisan lošim rukopisom na listu papira u toj sobi punoj tih fascikli. Njegova teorija ima smisla. To bi objasnilo celo Cynthia pitanje i zašto sam ja videle te skice.

''Harry,mislim da si u pravu,'' rekla sam mu u strahu i šoku. '' Šta ako oni operišu ljude i izmene ljudske mozgove ili slično?''

'' Vau,to je genijalno. Želeo bih da sam se setio toga,'' Harry je rekao sarkastično. ''Ali nisam siguran,to je samo ideja. Plus,mi ne možemo ništa da uradimo povodom toga. I ne znamo zasigurno šta se dešava,'' rekao je.

Moj um se tetura,čak je više pretrpan nego pre. ''Pa,ja sam radnik,tako da mogu da slušam o osumnjičenim i da istražujem tamo. Ali ti,s druge stane,si unutra. Verovatno znaš više od mene. Uzmi šta ti treba oko tog predmeta i pitaj okolo o Cynthiji i o operacijama. Ako želiš to,mislim. ''

''Naravno,'' rekao mi je. ''Hoću da znam šta se deslilo s njom koliko i ti,to je jebeno čudno da  samo nas dvoje možemo sećati nje.

Klimnula sam,drago mi je što smo na istoj starni. On bi bio velika pomoć.

''Misliš da te operacije imaju neke veze sa ubicom? '' Pitala sam.

''Ne,'' rekao je odmahivajući glavom. ''To ne bi imalo smisla,ne bi oderali ljude kada bi jednom završili s njima. Ali hajde da ne idemo dalje,ne znamo ništa sigurno vezano za ovo. ''

Klimnula sam. Harry je bio toliko pametan,posebno za nekoga ko je trebao biti lud. On je ovde jer je oderao tri žene i čak ubio više,ali opet želi da mi pomogne da shvatim šta se desilo i takođe je spasao moj život. Ako je zaista ubio te žene kao što je sudija i porota rekla,zašto me jednostavno nije ostavio da umrem te večeri?

''Ali kad pričamo o ubici,'' Harry je nastavio pre nego što sam završila svoje misli. '' Želeo sam da pričam s tobom oko nečega. ''

'' Okej,'' rekla sam,terajući ga da nastavi.

Pogledao me ozbiljno,oči boje žada su postale tamnije kada je gledao u moje.
''Želim da se držiš dalje od Jamesa.''

Njegov zahtev me iznenadio kada sam progovorila. ''Zašto?''

''Mislim da je on ubica,''

Da li me zezaš? Sad obojica misle da je ovaj drugi ubica. Kunem se da će moj mozak bukvalno da eksplodira.

''Zašto bi to mislio?'' Pitala sam,osećajući se odbrambeno zbog Jamesa.

''Samo ne primam dobre vibracije od njega. On je previše nevin i ja ne kupujem to.''

Protresla sam glavom,unezverena. Jamesova teorija bar ima smisla. To je bilo obrazloženje zašto je Harry možda kriv. Ali Harryjevo 'Ne primam dobre vibracije od njega' objašnjenje nije baš ubedljivo.

''Harry,James i ja idemo kući zajedno skoro svaki dan. Čak smo i išli na večeru sinoć. Ako je on zaista ubica,zašto me ne učini svojom žrtvom i iskoristi jednu od desetina prilika koje ima da me ubije. Ako je on ubica,ja bih do sada bila mrtva. ''

''Nemoj jebeno da pričaš takve stvari,'' Harry je naredio,njegov glas je promukao. ''Gledaj,znam da nema smisla ali jednostavno nije u redu. Ne uopšte,Rose. Moraš da se držiš dalje od njega. ''

''Ništa ja ne moram,Harry. Svakako ću biti opreznija oko Jamesa ali ako mi ne daš neke realne razloge zašto bi on to uradio tako nešto,držiću se s njim koliko god ja to hoću.''

Harry je ostao tih,gledajući dole u sto. Shvatila sam da on nikada nije jeo tokom ručka. Ali nisam ga mogla kriviti,hrana je odvratna ovde. Vilica mu je bila stegnuta i rekla bih da je želeo pokušati da me ubedi da je James ubio te žene,ali nije imao dalje dokaze. Iako James nije izgledao kao da može da izvrši ubistvo,Harry je uglavnom bio u pravu oko dosta stvari. Na kraju, mogla sam biti više oprezna iako sam se dvoumila da se nešto loše može desiti u njegovoj blizini. Kao što sam rekla,ako je hteo da me ubije,uradio bi to do sada.

''Hajde da ne pričamo više o ovome ,'' rekla sam da bih prekinula tišinu. ''Zašto ne igramo Clue ili nešto,'' predložila sam iako se činilo da je glupo igrati igrice sada.

Harry je izdahnuo pre nego što su njegove električne oči srele moje ponovo,oduzimajući mi dah. ''U redu,ali obećaj mi dve stvari.''

''Okej,šta su one?'' Pitala sam.

''Prva je da budeš oprezna. Ne želim da ti se nešto loše desi,okej? Ti si jedina osoba s kojom pričam ovde, i nekako sam više otvoreniji prema tebi nego na onim terapijama. Ako nemam s kim da pričam,postaću luđi nego što već jesam. Potrebna si mi Rose.(Zamalo da ostavim samo Ro xD)

Srce u grudima mi je poskočilo kada je progovorio,njegova poslednja rečenica je bila potpuno iznenađenje. Prvi dan kada sam ga upoznala,mislia sam da priča sa mnom jer je igrao neke igrice. Kao da sam bila neka vrsta igračke koju je naučio da provocira svojim reakcijama. Ali nakon što me se spasao od Normana pre dve sedmice,shvatila sam da možda zaista uživa u svom vremenom sa mnom. I sada znam da sam i više nego samo devojka sa kojom će igrati karte. Ja sam jedina osoba koja bi pričala s njim,i mislim da stvarno priča s njim,i da ga tretita kao normalno ljudsko biće. Ako ja odem,on ne bi imao prijatelja  s kojim bi delio ideje,samo terapeuti  koji pokušavaju da shvate njegovo mentalno stanje. Da li smo mi i prijatelji? Znam da je on mentalni pacijent i da sam ja medicinska sestra pomoćnik,ali ovo definitivno nije pacijent-radnik tip veze. Možda sam mu zaista trebala.

Sećam se da sam negde čitala da psihopate odlično oponašaju ljudske emocije,i veoma je moguće da to Harry radi. Ali njegove reči su delovale iskreno i verujem da poslednja rečenica koji je izgovorio nije ništa drugo nego istina.

''Okej,'' obećala sam. ''Hoću.''
''Dobro,''klimnuo je. ''A,druga,moraš mi obećati uslugu.''

'Ovo ne može biti dobro. '' Ako te pobedim u Clue-u,'' počeo je,i ne mogu,a da se ne nasmejem.  Očekivala sam nešto više... intezivnije. Moj smeh izamamio je osmeh sa Harryeve stane i raspoloženje se dramatično promenilo u sekundi.

''Ako te pobedim,moraš mi doneti nešto. ''

''Šta?'' Pitala sam.

Razigran osmeh se formirao na njegovim usnama. ''Čokoladu.nisam ništa jeo skoro osim ove usrane hrane ovde koja je napravljena ko zna od čega; čokolada je sve na šta sam mislio.''

''Uredu,dobro. Mogu upasti u ogromnu nevolju zbog ovoga ali svakako ćeš izgubiti,pa pretpostavljam da nema veze. ''

'' U igri si,'' Harry izaziva.





On je pobedio. Svaki pokret koji je napravio je perfektno planiran i uzeo je 10 minuta  da konačno završi sa najvećom pažnjim. Zaista je stavio srce na ovaj slatkiš. I isplatilo se,jer sam konačno poražena. Jednom kada je Harry imao uspešno postavljenog ubijenog,oružje i sobu kada je viknuo ''TOOOO!'' čak je i ustao sa stolice kao da sedenje nije dovoljno da pokaže svoje uzbuđenje,pesnice stisnute gore iznad glave kao znak pobede. Osmeh na njegovom licu je bio toliko širok,nisam mogla protiv sebe,pa sam se dobro nasmejala. Njegove duboke rupice i beli zuvi su bili prelepi,i ja sam bila u čudu.

''Duguješ mi čokoladu,'' iskezio se kad se smirio nakon svoje pobede.

''Pretpostavljam,'' nasmejala sam se i bilo mi je drago jer je moj rekord oboren,jer videvši njega ovako srećnog činilo se kao nagrada samo po sebi. Nisam znala šta je sa tim rupicama u osmehu,želela sam da ih vidim koliko god sam mogla,bio on ubica ili ne.

Ali oba naša osmeha su nestala kada je James pristupio stolu,izgledajući nezadovoljno što se ovde smejem sa Harryem nakon što mi je ono rekao prošlu noć. ''Hej,'' pozdravila sam ga.

''Ćao.''

Harry je pogledao ga stražaru i odmah se ukrutio. Pogledala sam u obojicu,napeost je toliko očigledna da se može osetiti miljama odavde. Obojica su optužili ovog drugog da je ubica,prezirujući jedan drugog iz krajnosti u krajnost. Bar se tako činilo zbog načina na koji se gledaju sada. Ili je jedan od njih bio ubica,ili nije nijedan. Možda je neko koga uopšte nismo videli na spratu ili u zgradi.  Može biti bilo koji radnik u Wickendaleu.

Ali nekako sam znala da to nije slučaj. Nešto mi je govorilo da je ubica baš u ovoj sobi. Više je odgovaralo da je ta osoba Harry,ali Jamesova besprekorna nevinost nije imala smisla. Najgori deo je bilo neznanje koja je to osoba. I kao najgora stvar je koliko sam ja umešana sa njima dvojicom. I shvatila sam sa izuzetnim stahom da,koji god da je od ova dva zgodna čoveka ubica,ne dvoumim se da sam njegova sledeća žrtva.

''Harry,'' James je progovorio,i bila sam iznenađena jer je pre pričao sa pacijentom nego sa mnom.

Harry nije odgovorio,samo ga je ljutito pogledao.

'' Tvoj stražar Brian je otišao  kući  jer  je bolestan,tako da ću te ja vratiti u ćeliju. ''

''Sada?' pitao je Harry.

''Da,sada.''

O,sranje. Ručak će se  završiti tek za pola sata,tako da sam morala da ostanem ovde. Nema šanse da ih pratim ili vratim Harrya u ćeliju sama. I pomisao na njih dvojicu,da su sami u praznom hodniku šalje drhtavicu niz moju kičmu. Nadam se da se neće poubijati.

''Ćao Rose,'' rekao je Harry pre nego što je ustao  i otišao,skoro pola glave je viši od Jamesa. Stražar nije bio uplašen,verovatno sa saznanjem da ima oružje u svojoj futroli.

Gledala sam kako su odlazili iz kafeterije,izlazeći kroz vrata dok nisu bili izvan mog vida.

Harry's POV

James i ja smo hodali niz upražnjen hodnik prema mojoj ćelijii i bio je potreban svaki gram mog bića da ne udarim to njegovo dečačko lice. Nije bilo dugo hodanje,ali jebeno sam siguran da se tako činilo. Kunem se da je se svaki minut činio kao godina i napetost ispunjena tišinom je vrištala,odsustvo zvuka gotovo  zaglušujući. Ali draža mi je tišina,nego što sam čuo Jamesa kako je lomi.

''Harry,želeo sam da pričamo o nečemu.''

Nisam odgovorio,nadajući se da će umuknuti. Ali on je nastavio. '' Ne poznajem te. Jedva sam progovorio s tobom ,ali rekao bih da nešto smeraš. I šta god da je to,ne želim da Rose bude deo toga. Brinem za nju i želim da se držiš dalje od nje. ''

Bukvalno sam stao tu gde sam,moje pesnice su se odmah skupile u besu.

''Da li me jebeno zajebavaš?'' Pitao sam. ''Ti si prevarant. Sa tvojim noćnim šetnjama i večerama. Misliš da si svakoga nasamario. Misliš da si nju nasamario. Ali ja nisam naseo na tvoja sranja ni na sekund. I nisi samo prevarant,ti si jebeno glup. Šta te nateralo da misliš da sam ja ubio one žene? Kako sam mogao to da uradiom kada sam zaključan sve vreme?''

Nadao sam se da ću uhvatiti Jamesa nespremnog zbog mojih pretnji,ali očigledno nisam bio uspešan.

''Nemoj čak ni da pokušavaš,'' rekao je. ''Znam da si ubio te žene. Radio si to i pre. Mislim,zbog toga si ovde,zar ne?''

Nisam imao odgovor i nije mi trebao,zato što je James nastavio da priča. ''Uveriću se da nećeš isto uraditi Rose. Ti si bolestan. Ti si odvratan ološ i nadam se da ćeš izgoreti u paklu zbog onoga što si uradio ženama.''

Na to sam eksplodirao. Bes je poteko mojim venama i moja vilica se stegnula pre nego što sam mogao misliti šta radim. Zgrabio sam Jamesovu kragnu rukama i gurnuo ga uz zid sa koliko god sam snage mogao upravljati,kada mu se glava sudarila sa zidom od cigli. (Valjda ćete skontati rečenicu xD) Stopala su mu jedva dodirivala pod i mogao sam da osetim fizički porez na svojim rukama dok sam ga držao gore,bicepsi su mi goreli. Ali nisam mario. Imao sam ga zabodenog i nisam mislio da ga pustim i da ščepa svoj taser(To je neko kao oružje da smire pacijente) Smrtno sam ga pogledao u oči,želeći da vidim njegov preplašen izraz. On sada nije tako jak,zar ne?

'' Nikad više ne pričaj sa mnom na taj način,'' rekao sam kroz stegnute zube,glas mi je slab i dubok tako da sam mogao da osetim kako mi grudi vibriraju. ''Ili ću te jebeno ubiti.''

Najveći užasavajući osmeh je prešao mojim licem kada sam mu video strah u očima,držeći svoj grub pogled malo duže. Mogu sada samo da odšetam i on neće moći da me zaustavi. Ali nešto me je zadržalo da ne pobegnem. Nešto mi je reklo da ne idem.

Tako da nisam. Umesto toga,samo sam ga ispustio i okrenuo se idući u svoju ćeliju dok je on ostao zapanjen iza mene. Kada sam seo na svoj škripav krevet,video sam ga preko hodnika,i dalje se ne pomera.

''Mislim da treba da me zaključate sada,gospodine. Hvala za vašu uslugu.''

Konačno se odledio kada sam progovorio i došao brzo da zaključa ćeliju,izbegavajući očni kontakt sa mnom i ne progovorivši nijednu reč. Čuo sam zvuk vrata kada je zaključao. Jamesovi ključevi su zveckali kad ih je vratio u džep.

Pokazao sam mu srednji prst kada je otišao niz hodnik i nestao iz mog vida. 

_____________________________
KO NE ZNA,ROSE (CRYSTAL REED) IMATE U SERIJI TEEN WOLF! ^_^ I KO GLEDA-KOPIRAJTE LINK https://www.facebook.com/pages/Teen-Wolf-Serbia/1432492840347762?ref_type=bookmark I LIKE STR. :) 

(Izvin'te na greškama,ako ima :D E,ova Rose je krava! :o Sad mrzi Harrya,pa je ubica,a posle mu blene u usne. Daj,ženo odluči se. Nije ovaj James naivan,ne,ne! Ko je kod njih normalan,i on če da bude fijuu. Sl. deo uskoro. Vrv. sutra. :) J* )