Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 12

HARRYJEVA PERSPEKTIVA

Jebeno ne mogu da verujem Jamesu. Sta on misli, ko je? Samo zato sto je bio strazar ne znaci da moze da llrazgovara tako sa mnom, narocito ne na nacin na koji je. I da se ponasa kao daiima neku vlast prema Rose, kao da moze da mi kaze sta treba a sta je treba da radim kada sam u njenoj blizini, to me nervira. Samo zato sto su izasli na jedan sastanak ne mora da znaci da je njegova. Ali to nije rekao samo da bi me iznervirao. To ie cinjenica da je delovao tako nevin i galantan kao da je zaista kukavica. Znao sam da za moje sumnje moram obezbediti sto vise dokaza, zelim, ali mi nesto promice.

Cak iako nijr ubio nikoga, bio je u necemu. U to sam siguran. Moje nagadjane da je on ubica je polako nestajalo, mozda. Rose bi trebala da bude u pravu. Samo ga mrzim. James je jedan od mnogih mmogucih. Mogao bi da bude neko zaposleni saddrugog sprata. Mogao bi da bude neko iz kompletnog vidkkruga...

Ali mi je James i dalje smetao, bio ubica ili ne.

On je bio samo jedna iritantna stvar na listi razloga zasto mrzim biti ovde. Trebao bi pobeci iz Wickendalea, znao sam to. Ne mogu ostati ovde ostatak zivota. Trebao bi pronaci izlaz odavde, zasigurno. Trebam to. Ali za sada moram to da trpim. Moram da izdrzim sve strahote u ovoj zgradi: strazare, usranu hranu, prljavstinu i prasinu, dosadne terapeute. A ko zna, mozda cu biti poslat na elektrosokove ili bicevanje, mislim vec sam bio u samici.

Ali i da pronadjem izlaz odavde, moram da ostanem ono sto jesam. Moram da ostanem muskarac koji sam bio kad sam dosao, muskarac koji dere zene, ili moram da odustanem od bezanja. Moram da ostanem najopasniji pacijent na ovom svetu.

Wickendale je pakao, i ja moram biti djavo.

JAMESOVA PERSPEKTIVA

Vratio sam se nazad u kafeteriju dok mi je srce lupalo kao cekic u grudnom kosu. Ne mogu da verujem da sam bio slab i podvrgnut Harryjevoj snazi. Niko ne moze da kaze da se ne plasi Harryja, ali sam mislio da mogu odrzati svoju rec. Mislim da se nije videlo da drhtim od straha. Bio je zastrasujuce jak i imao je bes koji sam mogao da osetim u talasima vazduha.

Ali ono sto sam rekao bilo je malo nepotrebno i mogu da vidim zasto me Harry mrzi. Samo brinem za Rose, i zelim da se Harry drzi podalje od nje. Opasan je i ne zelim da se nista lose desi.Mozda misli da je Rose naivna i da mi veruje, ali on je bi trebao da bude nasa tema za razgovor. Ne bi trebao da bude tu kada se vracamo sa posla i kada razgovor prekine njen prelepi smeh i topli osmeh. Nije bio kada smo bili na veceri i razmenjivali blamove sa nasih sastanka dok smo se smejali kao idioti uz ukusnu hranu.

I ne zelim da utice, specijalno ne u negativnom smislu. Ali ne mogu pomoci ako pricaju, to je Rosein izbor, ne moj. Tako da od sada drzim oci na Harryju da se uverim da nece nista uraditi da je povredi ili neko drugi ako je potrebno.

Cak i ako pobegne, imam los osecaj da ga jecu mocu zaustaviti i kad pokusam.

ROSEINA PERSPEKTIVA

Hodala sam kroz vrata Wickendalea sledeceg jutra sa jednim ciljem u glavi, da zavrsim dan. Radila sam 12 sati dnevno 5 dana nedeljno da obezbedim auto i bolji apartman, ali to je bilo vise nego sto mi je trebalo. Znam da sam imala vikende, ali mi oni deluju previse kratki, iduci na terapije oka. To je bilo dovoljno olaksanje od ovog napornog i ponekad nervirajuce institucije i jedan dodatni slobodan dan bice okrepljujuci.

Ali u sustini razgovaranje sa gospodjom Hellman me cini nervoznom. Nije bika dobra osoba, znala sam to puno. Iz nekog razloga cuvala je tajne od zaposlenih sto nije predsatvljalo dobar znak. Jedina druga osoba koja bi znala sta zapraco krije je Thomas.

Ali ja sam stvarno zelela slobodan dan, i ne ide da zatrazim za iedan dan a da ne prodje bez svadje. Dosla sam u njenu kancelariju ranije, oko deset minuta pre nego sto moja smena pocinje. Gurnula sam vrata da udjem. Gospodja Hellman je sedela iza svig radnog stola, hvatajuci kraj njenog telefonskog razgovora.