Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 26

Ponovo se izvinjavam zbog gramatičkih grešaka ako naletite na neku. Ima puno teksta,mrzi me da čitam sve i ispravljam. :D 

_____________________________________________

HARRY'S POV

Pečenje kolača. James je bio pozadi i  mogao je svakog minuta oteti Rose,u Wickendaleu su radili ilegalne testove na mozgu pacijenata,i mi smo očajno želeli neki plan za bekstvo; ali mi smo ovde i pečemo  jebene kolače. Ludeo sam od ovakvih stvari,odlaska na terapiju,tih grupnih sastanaka i najmanje omiljena stvar je pečenje. Kao da žele da instaliraju normalnost u živote stranaca i pronađu lek za umove koji ne mogu da se izleče svakodnevnim aktivnostima. Ali bilo je skoro očigledno da neće pomoći.

Plus,polovina nas je nosila lisice na rukama,tako da šta god uradimo nije ispalo dobro, a pacijentima čak nije ni dozvoljeno da budu blizu peći. Nije uvek bilo pečenje,hvala Bogu. Nekad je bila umetnost i zanati ili crtanje ili nešto jednako glupo. Ja,zajedno sa nekoliko drugih,nismo toliko učestvovali u ovim aktivnostima. Samo bih našao mesto da sednem i pušim dok čekam da se završi.

I to sam uradio ovog puta,takođe. Zgrabio sam plastičnu stolicu koja je bila pored malog stola u uglu ''kuhinje'' i seo,cigareta je već zapaljena u mojoj ruci. Udahnuo sam nikotin u pluća i izduvao ga napolje,praveći dimne prstenove u vazduhu. Jedan službenik,žena tamne kose oko 40 godina,nadgledala je pacijente i pomagala im dok je nekoliko čuvara čekalo napolju,spremni da reaguju ako je potrebno. Bila je samo ona,njeni pacijenti i ja. Na trenutke sam hvatao delove razgovora,samo da budem u toku šta pričaju. Nikad nisam učestvovao u tim ćaskanjima,video sam da su svi ti ljudi ludi,ali bilo je zanimljivo slušati ih. Slušati ljude kako razgovaraju opaziti šta pričaju. Bilo je kao da ti daju mali uvid u njihove živote. Kao žena čije je ime,rekao bih,Jane,sa divljim sivim očima i bledožutom bojom kose. Bila je mnogo starija od mene,verovatno je u kasnim 30im.

Kada je progovorila glas joj je bio tih. Možda bi radnik ili pacijent rekao neku reč previše glasno ili načinio neki korak previše oštar,ona bi se trgla i otišla. Ili to ili bi buljila u njih sa opreznim,opasnim očima. Samo što je nervozno i jedva pričala ili bilo šta,mnogo je govorilo o njoj. Nije se činila opasno već suprotno. Izgledala je preplašeno. Verovatno je bila povređena,mislim zaista povređena,pre nego što je došla ovde. Njena konstantna napetost i trzanje,ali verovatno je i ona nekoga povredila čim je smeštena u Wickendale. Učinila je nešto zlobno i ludo čim  je ovde,na ovom mestu. Ili sam bar ja tako pretpostavljao dok sam je slušao kako priča tim drhtavim,zabrinutim tonom.

Ali šta zapravo definiše ludilo? Da li je to u tvom umu ili u umu osobe koja sudi? Jer svi mi,bez obzira ko si,može ponekad poludeti. Bilo je vremena kada smo malo znali ili puno znali. Nepoznato može biti strašno mesto,ali ono poznato može biti čak i više zastrašujuće.

I to je psihopata,bar za mene. Neko ko zna malo. Njihove emocije su isušene,a misli su im postale izokrenute. Oni su izgubljeni,još uvek svesni i sposobni za užasne stvari,ali izgubljeni. Oni nisu imali razloge ili emocije iza svojih zločina,sao tanak okidač ili duh emocija koji ih puni.  Možda razlikuju dobro od lošeg,ali nedostatak osećanja ostavlja ih nesvesne kako da reaguju na njih. Oni su možda psihopate jer su nasilni bez uzroka i puni mržnje bez nekog objašnjenja.

Ali tu je i drugi kraj. Oni koji znaju previše. Oni koji su svesni stvari oko sebe; koji su svesni skoro svega. Oni dozvoljavaju da te stvari uđu u njihov um i to ih nekad može pojesti žive,ali drugima može pomoći. Oni ne osećaju emocije ili empatije ali oni slušaju. Znaju kako da kopiraju tuđe emocije. Oni lažu,maniipulišu,oni te dobro uvere tako da nikad ne pretpostaviš njihove prave namere.

Ovde ima oba tipa. Wickendale je opustošen psihopatama,sociopatama,maniacima,nazovi ih kako hoćeš. I možeš reći gde ko pripada samo ako slušaš.

Rose ne pripada nijednoj od tih. I samo sam se molio da neko drugi sluša,takođe,i da će shvatiti. Može biti bilo ko,samo ako nam mogu pomoći da pobegnemo odavde.

Ali sve te misli su nestale kada sam podigao glavu,ne shvatajući da je Rose ušla u sobu. Išla je prema meni u toj smešnoj plavoj uniformi koja se nije činila loše na njoj.
''Ćao,'' nasmejao sam se prema njoj kada je prišla.

''Ćao,'' odgovorila je sa iskrenim osmehom,sedajući da pod pored mene. ''Pa... ti nećeš da pečeš?''

''Ne,'' rekao sam. ''Obično sedim ovde i čekam da se završi.''

Pogledala me je upitno. ''Zar to ne postane dosadno? Zar ne želiš da uradiš nešto sem sedenja ovde?''

''Ne,'' odgovorio sam. ''Pa,da,bolje je nego pečenje. Zašto bih išao da pravim kolače sa ludacima koji verovatno ljuju u hranu. Mislim,tamo čak nema ni čokoladni čips.''

Umesto odgovora,ustala je s poda i stresla se. ''Zašto ne?'' pitala je,pružajući mi ruku. Uzeo sam cigaretu iz usta i stavio ih među prste dok sam gledao u nju. Nisam mogao da sakrijem svoj veliki osmeh i znao sam da bih se vremenom predao.

''Hajde,'' molila je. ''Uvek se žališ kako ti samo dopuštaju da sediš u ćeliji,a sada kad možeš nešto da radiš,si izabrao da još i ovde sediš? To nema smisla. Plus,mi još moramo da pričamo sa ostalim pacijentima.''

Uzdahnuo sam,pretvarajući se da sam smoren kada sam prihvatio njenu ruku i ustao. U pravu je; jučerašnje ''stvaranje prijatelja'' nije bilo dobro. Većina pacijenata sa kojima smo pričali nas je ignorisala ili vikala na nas i počela da priča stvari koje mi ne razumemo. Možda imamo taj neki prodor sa tim Damienom. U početku prvo nije puno pričao,ali kada so hteli da se prebacimo do sledećeg stola on je promrmljao ''Nešto ovde nije uredu. Ovde nešto ne valja i mi to moramo da popravimo.'' Nisam bio siguran da li priča nešto samo njemu poznato ili o Wickendaleu,ali je pričao rečima koje možemo da razumemo.

Ali očigledno da to nije bilo dovoljno za Rose. ''Ti počni ovde,ja idem da pričam sa onim ljudima tamo,' rekla je. I onda je otišla,koračajući prema kraju stola na sredini sobe. Preko volje sam se pomerio na suprotnu stranu gledajući kroz svoj izbor. Bilo je desetak drugih pacijenata u sobi,nijedan se ne čini dovoljno ljubazan. Ali sam primetio Jane da sedi na jednoj od nekoliko stolica za stolom,praveći neobičan oblik od testa.

Hodao sam preko i stao pored nje,polako da je ne iznenadim. Tu nije bilo oklagije tako da sam zgrabio grumen testa i počeo ga pritiskati rukama. ''Ćao.''

Žena je pogledala u mene polako,oči su joj veće dog me gleda.

''Ti si Jane,zar ne?'' Opušteno sam pitao dok sam se pretvarao da sam preokupiran testom,ne želeći da joj stvaram nervozu.

Glas joj je kao mekan šapat. ''Da.''

''Ja sam Harry.''

Pogledala me je i brzo vratila pogled dole prema stolu,ne rekavši ništa. Sranje,šta sada? Rose je bila mnogo bolja od mene. Mislim,mogu lako da pričam sa ljudima,ali ne ljudima kao što su ovi. Sa njima si morao samo da pričaš,a ja sam ostao bez reči. Neki su bili svetli,ne shvati me pogrešno,ali nije se činilo da je više inteligentnih psihopata bilo ovde u ovom momentu. Svi pacijenti u ovoj sobi su izgledali unezvereno i sporo,kao da nedeljama nisu spavali. Možda i nisu.

Pogledao sam prema Rose zbog neke pomoći i video je kako priča sa drugim pacijentom, i zaista se činilo da imaju neki razgovor. Znam da sam trebao da radim isto ali onda sam počeo da mislim koliko volim spuštenu kosu kod Rose. Izgledala je mnogo prirodnije sa tim pramenovima koji padaju,tamna boja njene kose ističe njene roze usne. I onda asm primetop da je prvi par dugmadi na njenoj uniformi otkopčan,takođe. Ne puno,ali dovoljno da otkriju vrh njenih grudi. Gledao sam kad se nagela preko stola da dohvati plastični sekač za kolače i materijal se još malo pomerio i-jebiga,da li ona to namerno radi?

''Kako znaš moje ime? Nežan glas je rekao pored mene.

Nevoljno sam sklonio oči sa Rose,zabravši da sam u sred razgovora.

''Čuo sam negde okolo,mislim.''

''Ko?'' pitala je,ton joj je zabrinut. ''Ko ti je rekao?''

''Niko posebno,samo se sećam da sam negde čuo. Verovatno od nekog radnika,ne brini.''

Telo joj je postalo napeto kada je pogledala negde u daljinu gde nisam mogao videti. Jedva sam čuo kada je progovorila,glas joj je jedva kao šapat.
''To je bio on,zar ne?''

Zaustavio sam se i okrenuo glavu,gledajući u nju u potpunosti sada.
''Ko?'' Pitao sam.

''Ja... Ja ne mogu da kažem. Ne želim da pričam o tome. ''  Protresla je glavom i ponovo buljila u sto,omerajući se jedan korak od mene. Očigledno je da više neće odgovarati na pitanja. Uzdahnuo sam i pogledao reko stola,ugledavši Rose sa kašikom kolača u rukama, jede ih i oblizuje je  između reči dok priča sa svojim novim drugom. Bože,mora da to radi namerno. Podigla je pogled na trenutak i uhvatila me kako buljim u nju. Ne bih znao reći kakav izraz lica imam ali pretpostavljam da je otkrila šta mislim,jer je Rose pokušala da prikrije poznat osmeh kada je pogledala na drugu stranu. Ali nastavila je da liže tu jebenu kašiku i to me je dovodilo do ludila.

Pokušao sam da je ne gledam i napravio sam još nekoliko oblika od testa,mrmljajući ''Hej,'' pacijentima s vremena na vreme,ali obično nije bilo odgovora. Ali uskoro mi je postalo dosadno i odlučio sam da je dosta Roseinog provociranja,tako da sam krenuo prema njoj kada je ''čas pečenja'' bio skoro gotov. Izgleda da nije bila okupirana,sekla je poslednje delove kolača u obliku zvezde. Žena sa kojom je pričala je otišla.

''Danas si prilično zavodljiva,zar ne? '' Pitao sam.

''Zavodljiva?'' pitala,izgleda zabavljeno zbog te reči,i dalje gleda u kolač.

''Da,video sam šta radiš ovde. '' Rekao sam,ne uspevajući da sakrijem zloban osmeh na mom licu.

Okrenula se prema meni,buljeći sa velikim nevinim očima. Prinela je prst do usta,i isisala preostalo testo,ne prekidajući pogled. ''Na šta misliš,Harry?''

O,moj Bože. Zaboravši na momenat gde smo,spustio sam ruku na dno njenih leđa i povukao je prema sebi,ali je iskliznula pre nego što sam otišao dalje. ''Odmah se vraćam.''

Zagrizao sam usnu i uzdahnuo (nekulturno) dok je odlazila. Pogledala je u mene i ja sam odmahnuo glavom prema njoj i ona se zakikotala pre nego što je dodala poslužavnik sa kolačima službeniku da stavi u rernu. Danas je bila veoma... samouverena.ili je možda postala opuštenija sa mnom. U svakom slučaju,sviđalo mi se to. Voleo sam sve što je radila. Bila je seksi,snažna znajući kroz šta je prolazila,ali opet je bila simpatična i osetljiva.

Gledao sam dok je pomagala drugim pacijentima i davala njihove kolače radnicima dok su se ostalo otarasili svog poslužavnika,žena joj se zahvalila. Rose je krenula prema meni ali pre nego što sam nešto rekao,žena je progovorila. ''Uredu,svi,pečenje je gotovo. Sutra ćete dobiti svoje kolače. Izađite kroz vrata do vaših čuvara,odmah.''

Glas joj je odzvanjao sobom i svi su našli put prema vratima. Ali sreo sam Rosein pogled i zadržao sam ruku kao da kažem da čeka,i ona se činila da je shvatila poruku jer se zaustavila tamo gde je stajala. Još sa njom nisam završio.

ROSE'S POV

Publika je nestala kada je desetak tela otišli prema vratima. Svi su izašli iz sobe,jedan po jedan,ali Harryeva ruka se isprečila dok je đavolski osmeh na njegovim sočnim usnama. Gledala sam kada je poslednja žena u obojenoj plavoj uniformi izašla i zatvorila vrata za sobom; mi smo ostali sami. Izgleda da je i službenica napustila sobu,možda kroz mala vrata pozadi.

Harry mi je prišao bliže,iako je bio samo nekoliko koraka udaljen od vrata,nisam mogla a da se ne nasmejem njegovom čudnom ponašanju. ''Harry,šta-'' pošla sam pitati,ali moja rečenica se pretvorila u uzdah kada sam osetila snažne grudi pritisnute uz moje,prikačivši me uz hladan zid. ''Mmm'',mrmljao je duboko iz grla,i mogla sam osetiti peskovitost u njegovom glasu koji vibrira u grudima dok mu velike šake odmaraju na mom struku.

Ovo sigurno nisam očekivala; ali nisam se ni žalila. Vrh njegovog nosa je klizio uz moju vilicu,njegov vreo dah ostavlja tragove po mojoj koži. Mirisao je na kolače i cigarete. Usne su mu putovale do mog uha,i mogla sam osetiti kako se pomeraju dok priča.

''Ne mogu da čekam da izađemo odavde  da bih mogao da te jebem,'' skoro je zarežao.

Moje oči su se raširile i ja sam uzahnula zbog njegovih požudnih reči; niko sa mnom  nije pričao tako,na taj način. Pa,niko ali Harry. Osetila sam nalet toplote u mojim obrazima i znam da su već crveni zbog Harryevih usana koje su se izvile u neodoljivi osmeh. Ali osmeh nije dugo nestajao dok je pomerio usne na moj vrat gde je ostavljao teške poljupce.

''Tako si seksi,Rose. Tako jebeno izazivaš,'' šaputao je,zbog njegovog vrelog daha koža mi se još više ježi. Zbog svake reči koju je govorio kolena su mi postajala sve slabija i bila sam sam prepuštena njegovoj milosti. Efekat koji je imao na mene se ne može opisati,kao da sam se topila u njemu. Moja ruka je sama došla do njegovih gustih kovrdža dok su se njegove usne nastavile gladno kretati niz moj vrat. Ali nakon nekoliko uzbudljivih sekundi,svojim usnama je dodirnuo moje,ne želeći više da troši vremena.

Bile su neverovatno pune i mekane dok su obmotale moje. Jako me je ljubio dok mu je jezik upao u moja usta,polako se kretajući. Intezivna želja i etotična strast je ostavila oboje bez daha i dahtali smo između svakog pokreta naših usana; osećaj je skoro bio neodoljiv. Harry je nekako uspeo da pomeri svoje telo bliže,i njegova snažna građa je usko pritisnuta uz mene tako da nisam mogla ni mišić da pomerim; ali nisam to ni želela.

Polako je povukao moju donju usnu svojim zubima i ja sam instinktivno zgrabila pramen njegove kose,to se činilo da mu se sviđa jer su mu se usta preokrenula u osmeh. Njegove usne su ponovo dodirnule moj vrat,aljkavo ljubeći i sisajući kožu,osećaj je bio neverovatan. Učinila sam sve da budem tiha,ne želeći da nas neko čuje i uđe unutra. Ali nisam morala dugo da se suzdržavam,jer se on odmakao. I znala sam da je morao,jer bi se inače naši čuvari zapitali gde smo mi,ali ja sam želela više.

''Hajde,Rose,'' uzdisao je,i dalje je samo par inča (cm) udaljen. ''Mislim,znam da me želiš ali ne možeš biti po meni sada,čuvari nas čekaju.''

Odmahnula sam glavom i nasmejala se. ''Žao mi je,nisam mogla da odolim.''

Harry se zakikotao i pomerio se, oslobađajući me iz pozicije u kojoj sam bila. Krenuo je prema vratima,njegova ruka je oko brave; ali držao je vrata da ja izađem. Njegovi smaragdi su bili zasuti vatrom kada je pogledao niz moje telo dok sam prolazila pored njega i nisam mogla zastaviti osmeh koji se širio na mojim obrazima,jedan od njih mi je namignuo.

Pre nego što je zatvorio vrata,spustio je ruku na moju zadnjicu i snažno je pritisnuo. Vrisnula sam u iznenađenju u Harry se zakikotao pored mene.

''Harry! '' kritikovala sam ga,ali nisam mnogo rekla jer su se vrata konačno klimavo otvorila i otkrila Briana i mog čuvara čije sam ime konačno naučila,Kevin,stoje uz udaljeni zid u hodniku. Kada smo izašli svaki je zgrabio naše ruke i vodio nas niz hodnik u različitim pravcima. Još jednom sam pogledala u Harrya shvatajući da već gleda u mene. Samo mi je namignuo i rupice na njegovom licu su su postale više neodoljive nego zavodljive i ja sam se zakikotala prema njemu.

Kada je skrenuo iza ugla,ja sam se i dalje smejala,ostavljajući brigu da ovo nije bilo loše posle svega. Možda,samo možda,ako možemo da preživimo g. Hellman i njenog sin,mi možemo stvoriti sopstveni pogled na raj u sred ovog pakla. Pre nego što izađemo odavde,mogu izdržati sa Harryem na mojoj strani.

Samo me on može učiniti srećnom,makar samo na momenat,u mentalnoj ustanovi. Svaki put kada ga vidim srce mi lupa malo brže, i moj osmeh postaje širi. Znala sam da se zaljubljujem u njega,samo sam se molila da i on oseća isto. Bila sam previše izgubljena u mislima o njegovim punim usnama i velikim šakama na mojim kukovima da shvatim da smo došli do kupatila.

''10 minuta za kupanje,posle toga ručak.'' Kevin je gunđao. Brzo sam ušla u sobu,zahvalna što sam je zatekla praznu. Ušla sam u jednu kabinu i brzo se okupala. Nije bilo šampona ili regeneratora,samo sapun i peškir. Ribala sam svu prašinu,prljavštinu i garež od ovog mesta kao bih preokupirala sebe,ali nečiste misli o Harryu da je ovde našle su svoj put do mog uma. Mogla samda zamislim kapi vode kako klizaju niz njegove otkrivene grudi,njegove ruke i blage krivudave linije njegovog stomaka,pad njegove V linije. Mogla sam videti malene kapljice na njegovim usnama dok ih naslanja na moje,moji prti klize preko vlažne kože mišićavih leđa.

Odmahnula sam glavom da uklonim misli iz glave,ostalo mi je još samo nekoliko minuta da završim i da se obučem. Izašla sam ispod tuša i iskoristila peškir da uklonim blagu iz kose, gledajući u ispred sebe.

Ako je nešto pristojno od stvari bilo u Wickendaleu,jeste snabdevanje čistom uniformom na svakoj klupi za tuširanje. Trebao si da ostaviš svoju prljavu uniformu kod zavese sa oznakom da mora da se opere,jer ko zna; pacijenti bi lako mogli da zaborave i stave prljavu uniformu sa čistom na jedno mesto,tako da nema šanse da budeš sasvim siguran da li je čista.

Ali ova je mirisala na deterdžent, tako da sam bila prilično overena da je u redu ako je obučem. I bila sam srećna jer mi je bolje stajala nego prethodna koja je bila mnogo veća,radnici nisu mnogo brinuli da li žena dobije mušku uniformu i da li joj odgovara.

Izašla sam sa kosom još uvek vlažnom,spremna da me Kevin odvede na ručak. Na putu prema kafeteriji primetila sam još jednu od beskonačnih mana u Wickndaleu. Sve je bilo razdvojeno,kupatila u jednom odelenju,kafeterija na suprotnoj strani,kancelarija med. sestri je u sasvim drugom smru. Kao da nisu želeli mnogo ljudi na jednom mestu,kao da žele da razdvoje ljude jedne od drugih.

Misleći o tome,jedan od najvećih problema u Wickendaleu može biti viđen na kraju hodnika; g. Hellman. Gledala je pravo dok je hodala,njene oči ne sreću moje. Kao da sam ja bila nevidljiva i nadam se da je zbog toga jer me je strpala ovde. Nije želelda da gleda u ono što je učinila.

Ali ja sam gledala u nju. I iz nekog razloga,iako su Jamesovi postupci bili mnogo gori,mrzela sam g. Hellman isto koliko sam mrzela njega. Oboje su bili grozni,ali nekako h. Hellman je aktivirala neki bes koji nikad pre nisam osetila. I kada je prošla pored mene,to je još više podstaklo bes jer sam tada videla ogrebotinu na njenom licu. Išla je preko jagodične kosti do gornje usne i bila je duboka. Možda je sama sebi to uradila ili je neko drugi.a li ona je svalila krivicu na mene,rekavši da sam je ja ''napala.'' I iako nisam,želela bih da jesam.

Ali Kevin me je vodio brzo pre nego što sam imala šansu,kroz još jedan hodnik pre nego što samo došli do kafeterije. Ušla sam i videla Harrya kako čeka na uobičajenoj stolici. Brzo sam prišla,sedajući odmah pored njega. ''Ćao,'' pozdravio me je,i uštinuo za obraz.

''Ćao,'' nasmejala sam se. ''Pa,šta će danas biti? Kate ili Clue?''

''Hmm,'' Harry je mislio. ''Nijedno.'' I tada je ustao,hodajući prema stolu sa igrama koji je bio uz zid. Gledala sam kada ih je posmatrao,konačno se odlučio za igru koju nisam uspela identifikovati sa ove udaljenosti. Ali kada je prineo bliže videla sam obojena slova; šah.

Seo je i stavio kutiju na sto,figure su zveckale kada je to uradio.

''Harry,biću iskrena s tobom; nemam pojma kako se ova igra igra.''

''Ne brini,ja ću te naučiti,'' rekao je.

A kada sam pomerila stolicu sa druge strane stola da mi pravilno igrali,proveli smo dobrih sat vremena uz igru. Bilo mi je duže potrebno  da shvatim delove i strategiju,tako da smo igrali bar tri puta zbog mene da bih shvatila. I posle toga smo odigrali jednu pravu partiju. Ja sam pobedila.

'' Kako si ti,dođavola,tako dobra u društvenim igrama?'' Harry je zahtevno pitao kada smo završili.

''Ne znam,'' odgovorila sam,povlačeći stolicu nazad do njegove. ''To je jedan od mojih talenata.''

Sela sam pored njega i spustila glavu na njegovo rame,i bilo je lepo to uraditi znajući da čuvari ne bulje u nas. Sada kada smo oboje pacijenti,izgleda da ne obraćaju pažnju.

''koji su tvoji drugi talenti? '' Harry je pitao.

''Šalila sam se. ''

''Znam,'' zakikotao se. ''Ali ipak. ''

''Hmm,'' rekla sam,pokušavajući da mislim. ''Volim da crtam,pa pretpostavljam da je to. I svirala sam klavir kada sam bila mala,ako se to računa.''

''Crtanje i klavir,''zaključio je,klimajući glavom kao za potvrdu.

''A,tvoji?''

''Ja nemam nijedan talenat,'' jednostavno je odgovorio.

''Ma,hajde Harry,moraš da imaš nešto.''

Samo je odmahnuo glavom.

''Okej,dobro. Onda neki hobi?''

Sedeo je i razmišljao na momenat pre nego što je odgovorio. ''Voleo sam da pišem,'' rekao mi je. ''Kad sam bio mali imao sam neki dnevnik i pisao bih svakog dana,samo da ostavim misli na papiru.''

Pisanje. Nekako je to bilo savršeno za njega. Pokušao je da sakrije to ali je bio tako sladak i poetičan,inteligentan. Mogu da ga zamislim kako sedi povijen oko dnevnika,pažljivo pisajući misli na papir i događaje. I odjednom sam htela da pročitam njegov dnevnik više nego išta.

''Da li ga još uvek imaš?'' Zapitala sam se.

''Dnevnik? Ne,pocepao sam ga. Imao sam mnogo pisama i odrednica o Emily u njemu,kada sam shvatio da je nema,iscepao sam ga na komade.

Moje srce je poskočilo svaki put kada priča o njoj. I najveće sranje je bilo jer je njen ubica bio u istoj sobi gde i mi. Ali nisam se usuđivala da kažem Harryu,jer će se ponovo naljutiti.

''Treba da počeneš novi dnevnik,'' predložila sam,ali Harry je odmah odmahnuo glavom. ''Zašto ne?''

Glas mu je bio tiši kada je progovorio. ''Jer ću biti uplašen da pročitam sopstvene misli.''

U početku sam mislila da je to čudno,ali onda sam shvatila da bi to bilo kao da čitam nešto  što sam napisala u najmračnijim momentima. ''I ja bih bila,takođe. '' Odgovorila sam.

Nakon što nismo pričali puno,ali sa Harryem mi nisu uvek bile potrebne reči. Samo sam sedela sa glavom naslonjenom na njegovo rame,i njegova glava odmara na mojoj.  Tako smo bili jedno vreme i osetila sam neku mirnoću koju nisam osetila dugo vremena sedeći s njim.

Ali naravno da se sve dobre stvari završe. I imala sam osećaj da se naše dobro vreme završavalo baš sada,zbog načina kako je James gledao u nas sa druge strane sobe. Harry to izgleda nije primetio,ali ja jesam. U početku nisam baš mislila o tome,ali uskoro kada je počeo da hoda prema nama moje srce je počelo da lupa jače u grudima.

''Harry,'' rekla sam,uspravljajući se.

''Šta? Šta se desilo?''

Sve što je trebao da uradi jeste da prati moj pogled i on je osetio hitnost kao i ja,iako sam sigurna da je više bio besan nego zabrinut.

James je oholo koračao prema našem stolu i ubrzo je bio baš blizu,par koraka od moje i Harryeve strane. Imala sam osećaj da ću povratiti.

''Ćao,'' pozdavio je,izgleda da priča sa mnom. Nisam odgovorila. ''Činim uslugu Kevinu i vodim te u ćeliju,ručak je gotov.''

Harry je u sekundi na nogama,šake su mu na stolu dok su se mišići na rukama zategnuti. ''Jebeno ne,nećeš,'' rekao je tiho,zureći u Jamesa hladnim pogledom kao led.

James je malo nasmejao i ispružio ruku kao u odbrani. ''Vau,opusti se Harry. Samo je vodim u ćeliju,biće dobro.''

Tako vidim ovog ''Gospodina finog'' koji se ponovo vratio. Sa njegovom usranom glumom,poželela sam da smo negde drugo tako da bih mogla navijati za Harrya dok tuče Jamesovo lice. Ali to nije mogao uraditi ovde. Na kraju ćemo mu to uraditi,ali ne ovde i ne sada.

''Skrati sranja James,nema šanse da ču dozvoliti da je bilo gde vodiš.''

James je samo održavao pogled sa Harryem,arogantni osmeh se nagoveštava na njegovim usnama. ''Hajde Rose. '' S njegovim rečima je uhvatio moju ruku,ali sam se odgurnula u isto vreme kada je Harry lako gurnuo Jamesa. Bar lakše nego što sam očekivala.

''Nemoj jebeno da  je dodiruješ,'' rekao je Harry,trudeći se da mu glas bude tih.

''hej,'' četvrti glas je rekao. Pogledala sam iza sebe da vidim izvor buke i videla sam Harryevog čuvara,Briana,kako nam prilazi. ''Da li je sve u redu ovde?'' Želela sam da vrištim da nije,ali bilo je očigledno da je pričao Jamesu i da će moje reči biti odbačene.

''Da,'' James je odgovorio. '' Harry je malo izritiran danas.'' Harry se narugao i prevrnuo očima. ''Samo sam hteo da odvedem Rose nazad u ćeliju i on se naljutio,pretpostavljam.''

''Harry,'' Brian je uzdahnuo. ''Samo ga pusti da je odvede da ne bismo tražili nekog da te smiri.''

''Dobro,ali idem i ja,'' odmah je rekao. Brian je pogledao prema Jamesu pa u Harrya pa u mene,kao da sluti da se još nešto dešava.

'' U redu je,'' James je uveravao sa lažnim osmehom. ''Mogu ih oboje vratiti.''

Brian,verovatno pretpostavlja da on to može uraditi znajući da je sin od upravnice,nevoljno je klimnuo i vratio se do zida. I srce mi je potonulo do stomaka. Prethodne nade da Harry  i ja imamo grančicu blaženstva su isparile u tesan vazduh sa shvatanjem da ova ideja neće biti dobra.

Nisam bila sigurna da sa Harryem treba da budem sigurnija ili uplašenija. On će sprečiti da ja  budem u nekoj opasnosti ,ali bila je opasnost je bila u okolini i ja sam se brinula oko toga. Ako dođe do toga,znala sam da će Harry pobediti u borbi između njih dvojice,ali on ne može diktirati posledice.

Ali mi smo išli iza Jamesa,kroz vrata kafeterije u mračne hodnike Wickendalea; sami. Mora da je i Harry osetio isti anonimni strah koji odugovlači u praznom vazduhu kao i ja. . Jer je drago prihvatio moju ruku kada sam posegla za njegovom.

James nas je vodio kroz hodnike dok smo se mi vukli iza njega i samo sam se nadala da će nas odvesti u ćelije i ništa više; iako sam se dvoumila. Kada smo prošli kroz treći hodniik,svetla su postala tamnija i Harry i ja smo pogledali jedno u drugo,zbunjeni.

''Uh,nijedna naša ćelija nije ovde,'' rekao mu je Harry i bila sam ponosna na njega jer je kontrolisao svoj bes. Bar do sada.

Bila sam odana svakom malom delu nade koji sam mogla da prikupim,nadu da James neće rizikovati  da nam nanese neku bol. Ali ta nada se raspala kada je stao kao ukopan u mestu,terajući i nas da stanemo iza njega. Polako se okrenuo i njegovo lice je konačno bilo vidljivo pod tamnim svetlom,videla sam taj đavolski zloban osmeh na njegovom licu.

''Znam,'' rekao je. I sa tim samozadovoljnim osmehom sam znala šta god treba da se desi,neće biti dobro.


____________________________

Ipak sam stigla da prevedem na vreme. o.O Sl. deo neće biti pre ponedeljka,pretpostavljam. 

Jamesa zamišljate kao koga? Mada u ulogama piše Zach Roerig,but still.. :D Jelena*