Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 19.

Uplašeno sam čekala Harryev odgovor,nadajući se,moleći se da neće izvratiti. Samo će izgledati još više poremećen ako to učini. Neko će možda poverovati da neko tako staložen i samouveren može da ostane pribran. Većina ne bi pomislila da je veoma strastven prema jednoj osobi,imajući u vidu da su za njega mislili da je serijski ubica. Ali opet,Harry je loše procenjen.

Stresla sam se kad je konačno progovorio,i ustala kada je iznenada gurnuo sto,skoro ga prevrnuo. Njegova velika snaga je bila očigledna dok sam ja došla na njegovu stranu,karte su se rasule po podu. ''GDE JE DOĐAVOLA ON?!'' Harry je viknuo,njegov glas je promukao i ljut. Vrteo je glavom okolo u potrazi za ubicom,ali nije pronašao ono što je hteo. Ali ono što je našao bile su desetine zabrinutih pogleda koji bulje u njega.

''Harry,smiri se,'' zahtevala sam,ali glas mi je tih i dvoumila sam se da li me je slušao. Pacijenti su zurili,a čuvari su već išli prema nama. Harry je napravio scenu,još jedan deo njegovog besprekornog ponašanja je počeo da se raspada. Ako pronađe Jamesa,to je to. Biće udarac posle udarca i onda će on biti bičevan za kaznu. Ili će biti zavezan za stolicu,primoran da pretrpi elektro šokove dok očajnička bol prolazi kroz njegovo telo.

Na samu pomisao da može biti kažnjen,odmah  sam zadrhtala. Nisam mogla da dozvolim da se to desi. Njegov bes ga je zaslepeo i nije mogao videti posledice,njegova glad za osvetom je bila jedina stvar koju ima na umu. Ja moram biti ta koja će ga zaustaviti.

''Harry!'' Uzviknula sam povlačeći njegovu ruku svom snagom koju imaju moje mršave ruke. Cilj mi je da ga povučem i da me pogleda,ali bila sam neuspešna. Oklevao je,i to sam iskoristila kao svoju prednost.  Šakama sam uhvatila njegovo lice,terajući ga da pogleda u mene. Oči su mu bile širom otvorene,zenice velike i izražene u svetlim smaragdima.  Disanje mu je još uvek bilo otežano ali niije učinio sledeći korak.

''Slušaj me!'' Strogo sam naredila,gledajući ga pravo u oči. Svi su gledali. Znam da jesu,ali nisam obraćala pažnju. Moja jedina briga sada je da sprečim da Harry bude povređen. ''On nije ovde,'' rekla sam,glas mi se spušta tek toliko samo da ga čujemo nas dvoje. ''James čak nije ovde. To što besniš ti neće pomoći,'' ozbiljno sam rekla. ''Molim te,Harry,kazniće te ako nešto uradiš. Ne mogu izdržati tu misao na tebe da si povređen.''

Vilica mu je i dalje bila zategnuta,nabor između njegovih obrva je ostao,ali barem me je slušao.

''Ni ja ne mogu izdržati ako i ti budeš povređena,'' skoro je šaputao. ''Moram da mu vratim,Rose,moram.'' Bes u njegovim očima je polako počeo da bledi,odsjaj u njima prelazi u neko očajanje.

Pre nego što sam mogla da odgovorim Harry je odvučen od mene,njegovi obrazi se dele od mojih prstiju. Brian i Thomas su izvor našeg razdvajanja,svaki ka grabi za jednu ruku. ''Mislim da bi trebalo da ga vratimo u ćeliju,'' rekao je Brian.

''Odjebite od mene,'' Harry se ćuška,bes mu se vraća. Meškoljio se u njihovim rukama ali bilo je besplodan u svojim pokušajima da se otrgne.

''Harry, u redu je,'' rekla sam,klimajući glavom kao da mu govorim da ide. Našla bih način da dođem do njega. Ako sada samo ode sa čuvarima bez ijedne nevolje,mogu se ušunjati u njegovu ćeliju da mu objasnim celu situaciju. Dvoumila sam se da li sam uspela da prenesem misao preko mojih očiju,ali činilo se da je razumeo jer je klimnuo glavom i malo se smirio. Ostajanje je jedina stvar  u njegovom poslednjem odugovlačećem pogledu prema meni pre nego što se okrenuo,hodajući sa čuvarima.

Ali,dok sam ga gledala kako odlazi iz sobe,shvatila sam da nisam mogla ostaviti Harrya da ključa od besa u ćeliji i kuje zaveru protiv Jamesa. Ali morala sam da pričam s njim o ovome,zajedno smo morali da shvatimo šta ćemo sa Jamesom pre nego što ga ubije kad ga bude imao na vidiku. Moje noge su prve reagovale kada su me ponele da zgrabim poslužavnik sa hranom. Uhvatila sam ga sa obe ruke i krenula prema vratima kafeterije,gurajući se pored ostalih stražara.

''Kuda to ideš?'' Jedan od njih je pitao.

''Da odnesem ovu hranu pacijentu,mislim da vi možete izdržati sa ovim dok me nema,'' rekla sam,moleći se da sam u pravu. Ovde obično nije bilo puno havarija tokom ručka,iako je ta činjenica polako iščezavala.

Znam da je to glup izgovor da odem,imajući u vidu da je Harry retko jeo,ali zaista sam morala da pričam s njim. Okrenula sam se kroz salu i hodnike,samo se nadajući da se sećam gde je Harryeva soba smeštena. Bila sam tamo samo jednom kada sam prvi dan propričala s njim. Bože,to deluje kao da je bilo davno. Mrzela sam Harrya,čak sam ga se i plašila. Nikad se pre nisam bavila nekim kao što je on. I evo sada sam ovde,željna da ga vidim na tom mestu. I sve što se desilo između ta dva odlaska(kod njega u ćeliju) je bio potpuni haos.

Dok sam hodala niz hladan,betonski pod,primetila sam da hodnici postaju sve prljaviji i zidovi postaju prašnjaviji. Celije napred izgledaju obložene za najopasnije pacijente,i čine se kao najnapuštenije.  Zgadilo mi se što Harry mora da živi na ovakvom mestu. On ne bi trebao da živi ovde,već u lepoj kući sa svojom kuhinjom,svojim kupatilom,svojim sopstvenim prostorom.  Ne ovde,gde je primoran da živi zbog zločina koji nije uradio.

Šokirala sam se kad sam se okrenula prema jednom uglu,zbog prisustva gospođe Hellman,drhtaj je nastao na mojim usnama. Panika je prošla kroz mene kada sam se setila da je ona majka od čoveka koji je pokušao da me ubije samo pre nekoliko sati. Ali  nisam tako reagovala; nisam sigurna u njenu umešanost u ovim zločinima. I ako nije znala za njih,ja neću biti ta koja će joj reći. Svakako mi ne bi verovala.

''Rose,ti si osoba koju sam želela da vidim,'' rekla je. Lice joj je uokvireno umornim borama,njene oči su studene  i hladne. ''Moram da pričam s tobom u vezi nečega.''

''Da?'' Pitala sam,nadajući se da nije ono o čemu sam ja mislia.

''U vezi Harrya je. Čini se da si ga baš zavolela,jesi li?''

I sa njenim sporim rečima još više sam želela da pričam sa Harryem,ovaj poseban razgovor je bio od velikog značaja. Nisam znala kako da odgovorim,shvatajući da je ta činjenica prilično očigledna. Svi su bili svesni da se nešto događa između Harrya i mene,i ja sam to znala. Samo sam se nadala da će ostali videti to kao da je Harry potrebno više pažnje i ja sam mu samo to pružala. Samo sam pokušavala da izgleda uobičajeno više nego što jeste. Iako nisam sigurna kako gospođa Hellman zna za nas s obzirom da da je jedva bila prisutna u to vreme kada smo Harry i ja bili zajedno. Ali nekako je znala i verovatno je bila upućena koliko i stražari i ostali zaposleni.

Kada nisam odgovorila,ona je nastavila. ''Gde nosiš taj poslužavnik?''

''Ja umm... Moram da ga odnesem Harryu. Morao je da se vrati u ćeliju i nije stigao da jede.''

Klimnula je,podigla obrve i zabavni polu-zloban osmeh se činio razmatrajući. ''Dobro,odnesi mu to i vrati se kod mene. Imamo novog radnika koji nam se pridružio i koji će uzeti tvoju ulogu u sobi za ručak. Imam nekog naprednog posla za tebe umesto da sediš i pričaš sa tim dečkom svaki dan. Plus,biće dobro ako vas rastavim. Ako ne znam ništa bolje,rekla bih da nešto ima između vas. ''

''Ne,'' protestovala sam. ''Ništa se ne dešava,obećevam. Samo sam želela da se uverim da je prikladno zbrinut tako da nikoga ne povredi. ''

''Mhmm,'' rekla je gospođa Hellman. ''Sigurna sam,'' i sa još jednim superiornim pogledom kao da me plaši svojim prkosnim zahtevom,okrenula se i odšetala niz hodnik. Nije tačno rekla,ali znam na šta je mislila. Znam da se ispod njenih reči nalazi značenje,ne možeš više pričati sa Harryem.

Ali ne bih se pridržavala njene sugestije,bar ne sada. Rekla je da mu mogu odneti hranu posle svega. Tako sam i uradila,klimnula sam glavom prema Brianu i Thomasu kada sam prošla pored njih u hodniku. Mogla sam da čujem odjek svojih koraka i udaljeno plakanje i vrisku dok sam išla praznim hodnikom. To je bio jeziv osećaj,hodati sam Wickendaleom. Prolazeći pored ćelija možeš  čuti ljude kako pričaju sami sa sobom ili nešto uzvikuju,buncajući o nekim stvarima koje ne razumeš. Nadam se da Harry neće tako završiti.

Konačno,na kraju hodnika gde su zvuci psihotičara manje zvučni,videla sam njega. Sedeo je na ivici kreveta,gužvajući prekrivač dok je gledao u pod. Izgledao je zamišljen.

Umesto da ga pozdravim samo sam tiho izvadila ključ iz džepa,otkjučavajući i otvarati metalne šipke. Hvala Bogu što je gospođa Hellman dala ključeve nakon incidenta sa strujom. Nije podigao pogled kada sam ušla,zatvarajući vrata za sobom. ''Hej.''

''Hej,'' rekao je,njegove svetle oči konačno sreću moje. Soba je na trenutak bila tiha kada je izdahnuo,izgleda da mu se bes smanjio. ''Rose,reci mi šta se desilo sa Jamesom. I nemoj da mi ga ulepšavaš. Želim svaki detalj.''

Udahnula,znajući da će moja priča izvući još više besa iz njega. Ali isto tako znam da mi neće dozvoliti da naustim prostoriju dok mu ne objasnim incident od sinoć. Tako da sam mu rekla za vožnju do kuće,njegovu laž oko benzina,tajanstvenu sobu,i kako sam uspela da pobegnem,ali ne pre što me je udario knjigom u glavu.

Harry je povratio pribranost dok me je slušao,jedino njegovo pomeranje je bilo na određenim delovima priče. Kada sam završila ništa nije rekao par minuta,a nisam ni ja. Harry je taj koji je konačno prekinuo tišinu.

''Udarila si ga kolenom u jaja?''

Klimnula sam,olakšavajući kez  je preplavio moje lice kada sam videla Harryev osmeh.
''Bože,zaslužio je to.''

Ali opet su nam osmesi izbledeli i Harryev pogled je postao ozbiljniji. Glas mu je sada tiši. ''Moram mu vratiti za to,Rose. Znaš to,zar ne?''

Blago klimanje glavom je bila jedina potvrda koju sam mu dala. Harry se podigao sa njegove pozicije i počeo koračati u maloj ćeliji. ''Samo ne znam kako.''

''Šta god uradiš,'' rekla sam, ''nemoj samo da odeš i tučeš ga. To će ti stvoriti samo više problema i James će još više izgledati nevino,moraš da čekaš.''

''Jesi li išla u policiju?''

''Ne,ne mogu još. Prvo mi trebaju neku solidni dokazi,ne želim da upropastim ovo.''

Njegovo razjareno stanje se polako vraćalo,zajedno sa stezanjem njegove vilice i napetosti u ramenima. ''Ali on radi ovde,Rose. Bićeš u istoj zgradi kao i on svaki dan i ne možeš reći upravnici jer je ta kučka njegva jebena majka.''

Protresao je glavom u neverici i frustraciji,bacajući svoje pakovanje na levi zid.(Vrv misli na cigare) Pogledao je dole i jedini zvuk je bilo Harryevo odmereno disanje. Odjednom je podigao ruku i udario u zid,jako,iz besa. ''Jebiga! '' uzviknuo je,i ja sam malo poskočila. ''Da sam se više borio mogao sam da je spasem.''

I tada sam razumela. Pričao je o Emily. Da li je on bio tamo kada je ubijena? Da li je mogao da spreči to? ''Kako to misliš?'' Pitala sam.

''Posvađali smo se,'' uzdahnuo je,spušatajući ruku sa zida kada se okrenuo,okretajući leđa uz betonski zid. ''Treba mi cigareta.''

''Ko se posvađao?''

''Emily i ja,'' rekao je dok je palio beli papir  i uzeo je dug udah pre nego što je nastavio. ''Posvađali smo se i to je bila moja krivica i onda je otišla. Otišla je i nije se vratila. Sledeći dan kada sam se probudio i dalje nije bila tu i tako sam otišao da je tražim. Nisam je našao i pretpostavio sam da joj je dosta mog sranja i prestao sam je tražiti. Zaslužila je bolje od mene,znaš to?''

Klimnula sam da bi nastavio. Oči su mu sijale i on je naslonio glavu na hladan zid,izbacivajući dim. ''Sledeći dan sam primio poziv od policije i rekli su mi da su pronašli njeno oderano telo u nekom ambaru ili nekom drugom sranju. Bila je mrtva. Da sam je taj dan pronašao,možda sada ne bih bio ovde i ona bi možda bila sa mnom. Ali sve sam sjebao i nje sada nema. I da nisam na ovom mestu ja bih njega ubio tako da ne može više nikoga da povredi,ne zanima me ako budem kažnjen. On je već uzeo Emily od mene,ne može uzeti i tebe.''

Tada sam shvatila da Harry oseća krivicu. Stavio je teret na svoja leđa. James je taj koji ih je ubio i Harry je morao da plati za sve to. ''Harry,'' rekla sam,koračajući tamo gde je on stajao. ''To nije tvoja krivica.''

Klimnuo je ali nije izgledao kao da je upio moje reči,pogled mu je i dalje prikovan za obuću. ''Harry,pogledaj me,'' rekla sam,koristeći njegove reči od juče. Ispunio je moj zahtev i podigao pogled s poda,njegove zelene oči gledaju u moje.

''To nije tvoja krivica,okej?'' Ponovo sam rekla,gledajući ga ozbiljno. ''Jamesova je. Nisi ti ubio Emily,on je. Zato on mora da snosi krivicu. Mi ćemo ga vratiti ovde gde će moći da truli u ćeliji do kraja života zbog onoga što je uradio.''

Klimnuo je i nevoljno uzdahnuo na misao da ne ubije Jamesa sa sopstvenim rukama. ''Ako ga vidim možda neću moći da kontrolišem sebe. Pogotovo ako toliko bude gledao u tebe. Ne znam da li mogu izdržati.''

''Molim te,pokušaj,'' rekla sam iako sam se dvoumila da može. ''Bar dok te ne izbavim odavde. Što ću uraditi,obećavam.''

''Ali šta ako te to uvali u nevolju?'' Šta ako te gospođa Hellman uzme na zub i kaže Jamesu da te povredi ili tako nešto? ''

''Ne znam. Nosiću džepni nož,naćiću način da brinem o sebi. Ali ne mogu samo sedeti ovde i da ništa ne radim,Harry,'' počela sam,glas mi mi polako ide ka ivici. Nisam bila ljuta na njaga,samo sam frustrirana što smo u ovoj zbrci.

'' Da, možeš. Ne mešaj se sa gospođom Hellman ili sa nekim ko ima veze s tim,može biti opasno. Ja ću to,ja mogu izdržati sa Jamesom.''

''Ne,Harry,ne možeš ga samo ubiti!'' Skoro sam vikala da bih podstakla svoj cillj. Tretirao me kao da sam dete,kao da mi je otac i  kao da zna mnogo bolje izdržati svaku situaciju. Ali premlatiti Jamesa pred ljudima koji već misle da je ubica će samo više zakomplikovati celu stvar. ''I moram biti umešana u situaciju ako želim da se okončam,'' rekla sam,sama pomisao na 'drži se dalje od ovoga'' čini da se stresem na to.

''Rose,slušaj me! Ne možeš samo trčkarati okolo i skupljati dokaze i pokušavati da me izvedeš odavde dok su gospođa Hellman i James okolo! Zar ne misliš da će postati sumnjičavi?''

''Stišaj glas,'' skoro sam vikala. Mi i dalje stojimo,nema ni dva koraka između nas i njegov glas postaje mnogo glasan,imajući u vidu našu blizinu. ''Neću samo da sedim i nadam se da će biti osuđen,jer ako nisi primetio,karma ne postoji u ovoj situaciji. Neće on sam otići u zatvor,Harry. I ne mogu dozvoliti da ponovo budeš kažnjen o njegovom trošku!''

''Jebeno ne marim više,Rose!''

Njegov bes nije bledio ali je duboko udahnuo,pokušavajući da se smiri. ''Moram ga se otarasiti. Ne mogu izgubiti još jednu osobu za koju brinem,'' rekao je,glas dolazi do šapata.  Stopala su mu se pomerila napred tako da mi je sada bliži,grudi nam se skoro dodiruju dok gleda dole u mene. ''Ne želim izaći odavde ako to znači da si ti izložena opasnosti,i ne želim da čekam da se dokazi pojave.''

''Onda mi reci šta ti hoćeš,Harry?'' Pitala sam,glas mi je tih kao i njegov.

Sledeća reč koju je uzgovorio bila je nežna,delikatna kao da če držati neistinu ako kaže previše glasno. ''Tebe.''

Srce mi je lupalo kao čekić u grudima,disanje  mi se ubrzava. '' Ja samo želim tebe,Rose.''

Pogledala sam u njegove oči, prizor me ostavlja bez teksta. Zurila sam u njegove oči,Bože,one su prelepe. Svetlucaju brigom i strašću,kao bazen duboki smaragdi. Nesvesno sam prišla,njegove oči me privlače. I tada sam osetila njegov dah na svojim usnama,shvatila sam koliko smo blizu,moje lice je samo nekoliko centimetara udaljeno od njegovog.

''Žao mi je,'' šaputala sam,polako se udaljavajući. ''Ja samo... Bežim od toga da te poljubim. '' U mom povučenom stanju,još uvek izgubljena u njegovim očima,rekla sam te reči,slučajno ih govoreći naglas iako sam ih u mislima imala planirane. Kada sam shvatila šta sam upravo priznala moji obrazi su postali vreli i ja sam se uzrujala od postiđenosti. Bila sam iznenađena sopstvenim rečima,skoro toliko da nisam uspela da ga čujem kad je rekao, ''Pa,poljubi me onda.''

Ali čula sam. Negde u dubini uma,misli su vikale da ne uradim to, da samo otrčim. Ovo je Wickendale,i posledice su bile beskrajne. S druge strane,moje telo i srce nisu mogle misliti ništa drugo nego da pritisnem svoje usne na njegove.

Odlučila sam se za drugu opciju.

Dok mi je srce kucalo kroz celu unutrašnjost,prišla sam mu. Misli su mi govorile da to nije dobra ideja i to me činilo plašljivom,polako,tako sporo su moje usne dodirnule njegove. Ali kada sam to uradila,bio je kao sudar,duh njegovih usana preko mojih. I to je bilo dovoljno da mi kolena budu slaba. Usne su mu  tako neverovatno pune,mekane i tople. I želela sam još.

Ruka mi je došla do njegovog vrata i povukla sam ga prema sebi,čela nam se odmaraju jedno na drugom. Harry je bio malo snažniji ovog puta,punoća njegovih usnana je zarobljena oko moje donje usne. Osećaj je bio apsolutno stimulisajući kada je prebacio usta na moju gornju usnu,ponavljajući pokret. Samo tih par sekundi su bile erotične,dovoljno da nas ovoje ostavi bez daha. Harryeve ruke su podignute do moje kose dok su njegovi prsti pažljivo skunuli gumicu iz moje punđe,bacajući je na pod dok mi je kosa padala preko ramena u labavim valovima.

Usne su me se odvojile od mojih tek toliko da kaže, '' Ovako mi se više sviđa.'' I onda se poljubac nastavio polako i nežno. Ruke je pomerio do mojih kukova kada me je privukao sebi,grudi nam se dižu i padaju veoma brzo. I odjednom,sa Harryevim telom pritisnutim uz moje,zidovi Wickendalea su polako počeli da blede. Prljavština je nestala,zabrinute misli su nestale i horori zgrade su uvenuli. Nije bilo Jamesa,ni gospođe Hellman,nema Cynthije ili Thomasa ili Briana. Bio je Harry i samo Harry. Moj svet više nije bio moj jer je obuhvatio i njegov. Svaki deo Harrya i njegovog tela je sve što sam znala,jedina stvar na mom umu.

Kada je jednom njegov jezik skliznio u moja usta,kružio oko mog,bila sam gotova. Njegova seksi aura,njegova vitkost,nepregnuto telo,njegova divlja kosa,njegova mekana koža,njegovi mišići,njegov vreo dah,njegove velike ruke koje drže moje kukove. To je bilo previše,kao da njegove obline i pokreti uzimaju moje,odvlačeći moju snagu i stvarajući slabost u mojim kolenima. Harry je bio brz za spašavanje,iako su se  njegove ruke pomerale sa mog stuka do bedara(tj butina) kada ih je podigao oko svog struka,gurajući me uz zid kao sebi u korist. I do sada sam se ljubila,ali nikada ovako. Palčevima je pravio male krugove o mojim nogama i ja sam ruke prebacila u njegovu kosu,grabeći njegove guste kovrdže. Blago sa ih povukla dok je on ispustio nežan jecaj. Iako sam zamišljala da će ovo ovako zvučati,nekako je ovo mnogo zavodljivije. Dubok uzadah je protegao kroz njegove grudi i mogla sam to osetiti kada je pobegao sa njegovih usana. Sa tim neverovatnim zvukom,došla je i moja volja za još nečim.

''Spusti me na krevet,'' dahtala sam,vraćajući se poljupcu čim sam završila rečenicu.

''Mmm,'' mrmljao je u saglasnosti,držajući me u mestu dok je hodao prema dušeku,sa usnama još uvek na mojim. Spustio se dole da me stavi na belu posteljinu dok je on bio iznad mene kad se smestio na svoje laktove,mišići su ispupčeni na njegovim rukama. Poljubac je bio prekinut trenutak kasnije od strane Harrya dok smo oboje teško disali. Usnama je okrznuo moje obraze,onda moju vilicu onda moj vrat gde je spustio nežne poljupce. ''Tako si lepa,Rose,'' mrmljao je,njegov mutan akcenat je savršeno odgovaro dubini njegovog glasa.

Uprkos prethodnim izgovorenim slatkim rečima,rekla bih da je ovaj poljubac nije više nežan i nevin kada sam osetila kako Harryev đavolski osmeh raste na mojoj koži dok mu ruke lutaju mojim telom. Mislila sam da je pogodno da otkopčam njegovu uniformu,da malo istražujem po svome dok mi prsti prate kožu na njegovim grudima. Na moje zaprepešćenje njegove pune usne su se razdvojile  od mog vrata i tada je podigao glavu do moje. Umesto da me poljubi,zubima je povukao moju donju usnu i dokopao se uzdaha iz mog grla. I tada sam osetila ispupčenje na donjem delu njegove uniforme. Toga sam bila još više svesna kada je gurnuo svoje kukove uz moje,pomerajući telo zajedno sa mojim u ritmu poljupca.

Pre nego što su se naše akcije nastavile dalje,tamo je bio neki zvuk. I ne zvuk Harrya ili mene,već nešto drugo. Verovatno je i Harry čuo jer se odvojio i okrenuo prema vratima ćelije. I onda smo je oboje videli. Rosemary.

Stajala je sa druge strane rešetki,kao da je samo prolazila i kao da se desilo da se spotakla na nas dvoje. Nikad nije bila nešto problematična,ona i njena ćerka su samo radile svoj posao kao zaposleni. Ali sada je ona bila moj najveći strah,njena usta su otvorena dok je nosila užasnut izraz na licu. Sigurno će reći gospođi Hellman.

''Rosemary!'' Zvala sam je,ali bilo je kasno. Već je otišla.

Harry i ja smo uhvaćeni. I ako gospođa Hellman sazna,mogu samo zamisliti kakve će biti posledice. 

_________________________________________________
KO ima twitter-follow me @Lukich96_Styes

Ahh,konačnoo  njih dvoje :D 
Hvala svima koji čitaju,broj prelazi 6 hiljada. Izvinjavam se što nisam ubacila sinoć,nešto mi je iskrslo,pa nisam stigla na vreme da prevedem. Jelena*