Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 17.

Wickendale. To je bilo mesto puno neresenih tajni. Cuva ozloglaseno, skriveno, tise od nerecenog, to dovodi do ludila. Jedva odrzava malo razuma kod pacijenata, komadici slagalice se raspadaju. Ovi ljudi je nazivaju kucom ili paklom, u zavisnosti kako je vide. Sudeci po njenoj strukturi prijatnom na pogled i nekih kamenih stepenica moglo bi se pomisliti da je dobro ocuvana i lepa.

Ali ljudi sa takvim mislima ne mogu da budu u pravu. To je pre svega mentalna institucija. Na prvi pogled ima veliki hodnik i kancelarije, mozete naci da postoji i mnogo veci strah nego sto zaposleni vide. Postoje tri odeljenja, jedan za svaku grupu poremecenih. Tu je nekada bilo decije odeljenje, ali je to odavno zatvoreno. Svaki cuvar ima svoju kancelariju, medicinske sestre, strazari naravno i pacijenti.

Smestena u dalekom uglu instituta je Ella Faren. Ona je na ivici da bude premestena na drugom odeljenju, njena bolest postepeno postaje sve gora. Ali to je vrlo malo uzimano u obzir. Zato jer ona to nikada nije pokazala, nikada nije govorila reci koje su zbrkane u njenom umu. Jedino je jednom pricala grubo sa zaposlenim i to je bilo pre godinu dana. Zelela je ljuljasku, trazila je. Da bi joj celija izgledala kako kna zeli, trazila je ljuljasku. Trazila je idalje. Zelela je da se oseca kao da leti. Tako je ona vristala, plakala, vikala i sutirala dok, najzad, ulravnik zatvora nije postavio ljuljasku da je ucuti. I ona je bila srecna tada. Cak i kada je padala kisa i njena je soba bila mracna ona je sedela u svojoj spavacici, ljuljajuci se napred nazad, smesila se i zujala sa skripom lanca.

U drugom delu zgrade nalazio se Damen Raloff, koga drze u jakni onoliko dugo koliko moze da se seti. On je uvek uzdrzan i razmazen kad je jeo, niko se nije usudio da ga oslobodi. Zato sto je bio samo - Kanibal. Barem je to ono kako ga nazivaju. Poceo je sa svojim prstima, zatim i celom desnom rukom. Zatim se prosirilo i poceo je da lovi druge ljude, prozdire svoje meso. To je bilo tako lose da je za malo bio prebacen u odeljenje C. Ali on se poboljsavao, tako da je za sada bio siguran na ovom mestu. Za sada.

Onda tu je i Cynthia. Bila je pacijent na Wickendaleu mnogo godina pre njenog nestanka. Ona je jbila svog oca, da. Ustavri, ona ga je u grudima izbola 47 puta. Zbog toga je poslata ovde u instituciju. Bila je luda, govorili su. Izbola je nozem svkg kca bez razloga, mora biti luda. Govorili su optuzbe i mislili su da znaju sta je ona. Mislili su da je hladnokrvni ubica. Ali oni nisu shvatali da je svaki ubod bio ekvivalentan svakom putu kada ju je otac odveo u podrum da je maltretira. On je zasluzio svih 47 puta, tako da broj uboda ne izgleda toliko strasno ako ljudi samo saslusaju dovoljno i razumeju njeno objasnjenje. Ali ne, Cynthia nije imala dokaza i niko je nije saslusao, pa je ovde poslata.

Mnoge razlicite vrste kriminalaca odmara u svojim celijama svake noci, svaki sa razlicitom pricom. Neki sj bili ludi, a neki su imali razloga za svoje zlocine. Mali broj je cak i nevin. Primorani da ih cuvaju zaposleni i strazari.

Ovi radnjci koji odrzavaju zgradu takodje su pomalo ludi, mada, svi rade. Oni sto razlikuje pacijente je njihova odluka da postupe po proceduri. Dozvoljavaju da im ludilo savlada zdrav razum. Osim ove razlike pacijenti i zaposleni su veoma slicni. Ustvari, jedan od tih zaposlenih je poremecen. Neko medju mnogim radnicima u Wickendaleu treba da bude zatvoren u zgradi sa ostalima, ne patrolirajuci svoje dvorane. Jer je jedan od tih radnika ubica. I nije bilo neizvesno ko je njegova sledeca zrtva.

ROSE'S POV

Bila sam emocialna olupina kada sam izasla iz Lorine kancelarije, u najmanju ruku. Harryjeva prica me je ostavila bez reci, a moje misli su izgubile bilo kakvu orjentaciju jer su mogle da se fokusiraju samo na razbarusene lokne i lep osmeh. Ali ovaj put umesto osecaja fascinacije ili cuda osecala zam prema Harryju obozavanje j strahopostovanje. Plasila sam se koliko ce brzo ta osecanja biti razvijena u ljubav pod Harryjevom carolijom. Jer kada se to desi ne znam kako cu podneti da ga vidim zakljucanog u prljavu surovost ovog objekta, a ja ne znam kako cu moci a da ga ne poljubim. Sto ja na zalost nisam smela da uradim, jer bi sigurno ostala bez posla i mog uma.

Ali slisanje o Harryjevoj nevinosti mi je konacno smirilo jedan od najvecih strahova, mada je takodje zadodalo mnogo vise od brige. Jer ako Harry nije ubio te zene, ko je?

Pre nego sto sam imala vremena da razmislim o odgovoru videla sam Kelsey na kraju hodnika. "Kelsey!" Rekla sam, shvatanuci da sa njom nisam razgovarala danima.

"Hej Rose!" Pozdravila me je sa osmehom na licu ubrzavajuci tempo. "Sta si radil?" Nastavila je hvatajuci moj tempo.


"Harry je nevin." I,bacila sam iz sebe sa potrebom da to podelim sa nekim.

"Sta?" Pitala je.


"On je nevin." Trebalo joj je trenutak da obradi informaciju njene obrve su ss vratile zajedno u konfuziju.


"Kako znas?" Pitala je. Htela sam da kazem ali sam se osecala da Harryjeve reci treba da se cuvaju na sigurnom, kao da ce nasa veza biti slomljena ako bih rekla sta je on priznao meni. To nije bila moja prica. Plus on bi ispao lakoveran cak iako ne kazem izvi i i svedocim Harryju kao da je to bila laz.


"Prosto znam." Bio je odgovor brzo smisljen.

"Rose shvatas da to zvuci ludo, zar ne?"


"Da." Rekla sam, znajuci da ce mi biti potrebno puno da ubedim nekog u novootkrivene cinjenjce. "Ali to je istina Kelsey. Vec znas da nije kao ostali pacijenti ovde. A da li si cula sta je uradio danas?"


Kelsey je klimnula glavom. Lori joj je verovatno rekla o tome kada je poslala Molly.

"Da bilo je neverovatno. Pomogao mi je da ih uspavam bolje nego strazari. A nije cak ni pokazao znakove ludila."

"Najbolji kriminalci ne." Rekla je sa glasom punim poverenja.

"Pa ja znam da on nije ubio nikoga. Apsolutno sam sigurna u to. I izvucicu ga odavde i pokazati svima istinj o Wickendaleu, i ti ces mi pomoci u tome."


"Ne, necu!" Protestvovala je. "Rose bar sacekaj neki dokaz. Ali dok ne nadjes neki ne zelim ucestvovati u ovome i potrudi se da zadrzis misli za sebe. Ako gospodja Hellman cuje da ste vas dvoje bliski nece ispasti dobro. Ona je vec sumnjicava na vas." Rekla je Kelsey i zajedno sa njenim recima mi je prosla hladna jeza kroz kicmu.


"Sta tacno mislis?" Upitala sam zabrinuto.


Kelsey je uzdahnula i prebacila glavu preko ramena i pogledala hodnim. "Podji samnom." Rekla je, glas joj se pretvorio u sapat, uhvatila me je za ruku i povukla do obliznjeg ormara.



"Sta to radis?" Trazila sam odgovor oada je ona zatvorila vrata za sobom, okrenuvsi se suocila sam se sa mnogo mopova i metla.

"Samo slusaj, okej? Ne smes reci gospodji Hellman ili bilo kome o ovom. Pricanjem o tome da zelis pustiti nekog napolje moze te dovesti u veliku nevolju, ne znas u sta si se upustila." Govorila je ozbiljnije nego ikad.


"I kakva je to nevilja, Kelsey? Ocigledno da znate nesto o Wickendaleu ili o Cynthiji ili o oboje a jos uvek mi niste rekli." Rekla sam nadglasavajuci njen to.

Uzela je duboki uzdah i pogledala levi desno po prostoriji punoj ormara kako bi bila sigurna da nema nikog ovde. Pogledala mi je u oci razmisljajuci da li moze da mi veruje ili ne. "Uredu, sve vreme si to znala." Uzdahnula je. "Ali ja cu ti odgovoriti samo na jedno tako da ne postavljas vise pitanja."

Klimnula sam glavom, laknulo mi je nekako ier je ipak htela da mk kaze istinu.

"Da budem iskrena, ni ja cak ne znam sta se ovde desava. Sve sto znam je da je Cynthia otisla i da gospodja Hellman ne zeli.da prica o tome. Ti si relativno nova osoba tako da ona nije zabrinuta za tebe i sttazare. Ali za nekog poput mene koji je posecuju svakog dana i vode evidenciju o datoteci, za nas je zabrinuta. Tako je dosla u monu kancelariju i rekla mi da spalim sve fajlove o Cynthiji i da vise nikad ne govorim o njoj ili cu ostati bez posla. I to je to, to je sve sto znam. I ja sam zbunjena kao i ti."

Bila sam sokirana i razocarana malo ovom informacijom. Sokirana zato sto je cudno od strane upravnika da eliminise pacijenta i da zaposleni ne kzgovore ni jednu rec o tome, da spali sve poverljive fajlove i ucini da pacijent nikada nije ni postojao. I razocarana sam zato sto sam se nadala da cu resiti ovu uvrnutu misteriju ne pitajuci vise pitanja.


"Uredu." U,dahnula sam. "Hvala sto si mi rekla."

"Naravno ali da se nisi nikada usudila reci ovo nekom drugom. Samo ne brini o tome i ne postavljaj pitanja. Nesto se desava i sta god da je bolje je da ostanes izvan toga."

Klimnula sam glavom potvrdno. "Okej, hocu."

"I prestani toliko visiti sa Harryjem. Gospodja Hellman me je pre neki dan pitala zta se desava izmedju vas, ona je vec sumnjicava."

"Sta si joj rekla?" Pitala sam je.

"Rekla sam joj da stvatno nista ne znam, ali da si verovatno bila samo da se uveris da li je sve dobro i uverila sam je da je bilo samo profesionalno i da ne treba da brine."

"Hvala ti mnogo." Laknulo mi je. "Bicu opreznija."

"Dobro ali u svakom slucaju trebalo bi da uradimo nesto ove nedelje. Idi u kupovinu ili na rucak ili bilo sta." Predlozila je, nisam mogla da pomlgnem ali sam se nasmejala njenom iznenadnom promenom tona.

"Zvuci dobro." Rekla sam. "Ali prvo moramo da izdjemo iz ormara za snabdevanje."

Izasla sam iz Wickendalea u hladnu atmosferu predstojece zime sa kaputom stisnutim jz moje drhtavo telo. Nisam videla Harryja u zgradi od naseg razgovora i vec sam primetila da mi nedostaje. Htela sam da se uverim da je sve uredu, ceznula sam da cujdm njegov dubok glas u dubini grudi, zelim da vidim njegov osmeh da me razvedri malo. Ali on je verovatno bio ususkan u svoju celiju ceo dan ili je bio na nekim od navodno drustveno korisnim grupnim aktivnostima koje sam znala da mrzi.
Odklona sam svoju misao i ostatak dana ucestvovala u losim duznostima koje su mi gospodja Hellman ili Lori zadale. Na kraju dugoh dana nisam mogla kuci vracati se sa Jamesom i da odspavam malo. Nisam ga videla da dolazi u pet minuta cekanja na dnu stepenica iako je bilo hladno. Htela sam da odustanem i odem pesaka kuci kada sam videla.kako su se garovi probili kroz maglu i crni auto kakk se krece pored mene. Pogledala sam zavisno na vozilo zeleci da imam jednk od takvih u ovom slucaju.