Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 8.

"Samica? Zezaš me?" Viknula sam preglasno za jedan mali restoran. Kelsey je odgovorila potvrdno klimajuci, I ispijajuci iz svoje čaše koka kolu. "To nije fer! Koliko je dugo tamo?" Upitala sam još uvek dosta glasno.
"Nije fer?" Odbrusila je. "Rose, Harry je udario Normanovu glavu o zid i stavio ga u komu!"
"Da,ali me je spasio od silovanja! Ili jos gore, ko zna sta bi mi onaj odvratni gad mogao uciniti." Branila sam ga.
 "Okej, kao prvo spusti glas, jer svi bulje u nas. Kao drugo zasto ga toliko branis? Kao poslednje nije bicevan ili poslat na elektrosokove. Bice uredu, to je samo nedelju dana." Smirila sam se, zgrabila sam svoj vreli caj. Pretpostavljam da je upravu, samica je bila blazi deo mucenja.
 "Ali ipak." Pocela sam. "Ono sto je Harry uradio bilo je fenomenalno, koliko god on bio lud i opasan."
 "Da, sto se tice toga." Kelsey rece. "Nije toliko lud koliko smo mislili."
"O cemu to pricas?" Upitala sam polako joj se priblizavajuci.

Kelseyin glas se stisao u sapat, ocigledno ne zeleci da je cuju ostali u sobi. "Pa znas da je Harry izasao iz celije prosle noci, blizu podruma?" Klimnula sam glavom. "Za vreme nestanka struje otisao je u podrum."
"U podrum? Zasto?"
"Nisam bas sigurna zasto, ali nikada neces pogoditi sta je pronasao."  Buljila sam u nju, čekajući dalje objašnjenje. ''Našao je tri mrtva tijela.''
 "Sta?" Uzviknula sam ponovo.
"Da, ali nisu bila samo mrtva, bila su i oderena. Ali su bula previse sveza da bi bila Harryjeve predasnje zrtve, neko spolja to radi." Vilica mi je pala, ne verujuci sta sam upravo cula. To je bilo previse za podneti. "Okej, okej, sta to zapravo znaci?" Pitala sam, pokusavajuci da nedjem neki smisao. "To znaci da neko od izvan, ko ima vezu sa Wickendalom, jos uvek ubija te zene. Ko god da je ostavio ta tela dole mora da je bio ubica svo vreme, Harry je mozda nevin."

"Da." Slozila sam se. "Ili neko ko je izvan samo sledi Harryjeve korake i mozda je Harry stvarno kriv. Ne znamo sta je istina." Kelsey je klimnula glavom. "Tacno to misli i gospodja Hellman. Ona jos uvek misli da je Harry kriv, a tako misli i policija." Ova nova informacija zapravo nije nista promenila. Harry je jos uvek bio iza resetaka, nije kao da sam ocekivala drugacije. Ali osim cinjenice da je ubica na slobodi, ovaj incindet ne menja nista. Ili sam barem ja tako mislila, dok Kelsey nije progovarala. "Rose, mislim da si propustila najvazniju stvar." "Sta?" Pitala sam plaseci se odgovora. "Tela su skrivena u podrumu u Wickendaleu." Obrazlozila je. "Da, pa sta?" Pitala sam jos uvek ne shvatajuci sta je htela da kaze. "Osoba koja je sakrila tela verovatno je ubica, ima kljuceve od instituta." Kelsey je to rekla glasnije, radi efekta. "A jedini ljudi koji imaju kljuceve su zaposleni. Rose, ubica je neko ko radi sa nama!" O, sranje.

Vecera je odjednom postala prezagusljiva. Trebalo mi je vazduha. I trebalo mi je jer sutra moram na posao. Danas sam imala slobodan dan tako da bi za manje od 12 sati trebala da budem u instituciji, u Wickendaleu gde bi me ubica svakog casa mogao oteti. Ovo nije moguce. Mozda bi trebala dati otkaz. "Nije li uzbudljivo?" Kelsey je rekla poklanjajuci mi osmeh. "Uzbudljivo? Kelsey to je grozno. Nisi ni malo potresena." "Ne bas." Sleze ramenima. "Mislim, nije kao da ce izabrati drugog zaposlenog za zrtvu, previse je rizicno. Plus sad kad im je policija za petama, mislim da nece biti sledece zrtve." Klimnula sam glavom. Ono sto je rekla ima smisla. "Da. I zaposleni moze biti neko iz odeljenja C ili nekog drugog dela institucije. Mozda nas i ne poznaje." Rekla sam samo potvrdjujuci njenu pretpostavku. "Bas tako." Klimnula je glavom. "Zbog toga i nisam zabrinuta." Izdahnula sam, pokusavajuci da skrenem misli. Kelsey je upravu, verovatno ne bi trebala da brinem. I to je zadnje što sam rekla sebi. "Uredu, bolje da krenem."

''Ok, ja ću te odvesti.''
Obično bih je odbila, ali zbog onoga što sam danas saznala, drage volje sam prihvatila. Uz to je bilo hladno i bilo je olakšanje što nisam trebala hodati po palom snegu.
Podelile smo račun i otišle iz restorana u Kelseyin Ford. Celim putem do mog apartmana pričala je o svom novom dečku, Marvinu, dok sam se pretvarala da je slušam , ali nisam bila previše zainteresirana za to.

Bilo je super kako je nije bilo strah ničega, kako je sa svime bila opuštena. Kao da je bilo normalno imati neuhvaćenog  ubicu u istoj zgradi u kojoj smo i mi svaki dan. Takve stvari su njoj bile uzbudljive jer obožava dramu.
Dok ja ne. Bila sam prestravljena. I dok je Kelsey brbljala i brbljala, ja sam u glavi smišljala najgori mogući scenario za posao sutra. Koji je završio tako da sam bila oderana bez kože negde u podrumu.
Srećom, moje scene su bile kratkog veka jer je Kelsey parkirala ispred mog stana. Brzo sam joj zahvalila i otrčala u sobu, otključala vrata bacajući se u krevet. 
Toliko toga se desilo u posljednja dva dana, samo sam trebala razmisliti o svemu tome. Mislim, prvo sam počela nekako voleti Harrya, ili ga barem ne mrzeti koliko sam ga pre mrzela. A onda je nestalo struje i skoro sam bila silovana, ali me Harry spasao i onda sam shvatila da ga nikad nisam mrzela. Način na koji me spasio bio je nasilan više nego što sam se nadala, ali me ipak spasao. A onda nas je gospođa Hellman videla dok smo se grlili. Nakon što sam joj objasnila što se zaista dogodilo promenila je svoju prethodnu odluku, ne dajući mi da zaključam pacijente ručno, s njenim ključem. Ali ovaj put je rekla da me James prati, hvala Bogu. Kada sam odlazila čula sam gospođu Hellman kako govori Harryu: ''Harry, sada ćemo odlučiti što će ti biti kazna.''
Mislim da sedmica u samici nije bio loše. Bolje je to nego biti bičevan ili ubijen strujom, kao što je Kelsey rekla. I onda sam napokon juče imala slobodan dan, mali odmor od svog tog ludila. Odmah kada sam počela uživati u odmoru, saznala sam da ubojica radi u Wickendaleu.

Divno.

Ali Kelsey je bila u pravu, ne bih  trebala brinuti. Ko god je ubica, ne  bi za metu uzeo nekoga u instituciji jer bi to bilo očigledno, a i ostavio bi previše tragova. Bić ću u redu. Zar ne?


''Harry!''Viknula sam u uzbuđenju. Nisam mogla verovati da je napokon bio kuci. Nisam se mogla setiti gde je bio , ali sećala sam se da ga nije bilo jako dugo. Takođe se sećam da mi je nedostajao.Nedostajao je svakom delu mog bića,svaka kost u mom telu me je bolela I samo je on to mogao ispraviti. Ne mogu čak ni opisati to olakšanje što sam osetila kada se vratio. To je kao da pustinja konačno oseti kišu,kao da je nebo podignuto sa nosačevih leđa. (Ako ste gledali crtani Herkul,znaćete šta je ovo)


Moja stopala su krenula prva,vodeći me van ekrana  vrata do verande(terase) u sekundi. Videla sam ga kako stoji tamo sa torbama u rukama,došavši sa dugog I nepoznatog putovanja. Bio je obučen lepo,plava zakopčana košulja sa rukavima zavrnutim do ispod lakata. Imao je tamne farmerice na sebi,podignute kaišem. I dalje sam trčala prema njemu dok sam posmatrala njegov izgled,stizajuži do njega u sekundi. Bila sam jebeno srećna,da je to bilo preterivanje.

Nisam trošila vreme I odmah sam skočila na njega,skupljajući noge oko njegovog struka I ruke oko njegovog vrata. Izgledalo je da ga je to iznenadilo jer smo se oboje kotrljali dole na travu. Na kraju sam sedela na njemu,dlanovima prislonjenim na njegove grudi. Uzvratio mi je pogled divnim osmehom,rupice su bile duboko u njegovim obrazima  dok je on ispustio ushićen osmeh. Oči su mu blistale I činilo se da ima unutrašnji slaj koji nisam mogla da opišem. U njegovom radosnom izrazu lica vidim svoje emocije,oboje smo srećni koliko god je to moguće.


‘’Baby,toliko si mi nedostajala,’’ Harry je skoro šaputao dok je njegova šaka došla do mog crvenog obraza. Njegov topao palac trljao jemoju kožu na prijatan način. I držao me je tako za sekundu,njegove oči gledale su moje lice. Konačno me videvši nakon toliko vremena,uzimajući me. Ali,kada smo se oboje zasitili toga,srušila sam svoje usne na njegove. I,njegove usne su bile stimulisajuće. Bile su neverovatno pune I mekane  I savrššeno su se oblikovale oko mojih. Jezicu sun am se pomerali sa lakoćom,kao das mo se ljubili puno puta pre.  I želela sam to,trebala što više ovoga,da se što više približim njemu. Nisam želela ništa sem toga da osetim njegovu glatku kožu na mojoj I da proždirem (-.-) te višnja-crvene usne,ali nisam dobila tu privilegiju.


Jer me je tad nežno podigao sa sebe I ustao,čisteći sebe pre nego što mi pružio ruku. Rado sam je prihvatila,odmah zaključavajući naše prste.
‘’Dođi ovde,’’Harry je rekao. ‘’ Ima nešto što želim da ti pokažem. ‘’ Osmeh mu je vrtoglav I oči mu I dalje imaju taj sjaj. Tako das am ga pratila,iako mi je podsvest rekla da ne činim to. Nije pustio moju ruku dok nismo došli u dvorište,sve do ljuljaške.

Stala sam ispred njega dok su mu ruke bile iza leđa,držeći nešto što je zaklonio leđima. Gledala sam u njega sa iščekivanjem dok mu je osmeh sve više rastao. Na moje iznenađenje,konačno je izneo anoniman predmet,puštajući dag a vidim na u punom svetlu.

Bio je to ogroman kuhinjski  nož. Njegov osmeh odjenom nije bio prelep,već je postao đavolski. I njegove oči,nisu više blistale već su bile besne,lude.

‘’Iznenađenje,’’ iscerio se pre nego što je gurnuo nož u moj stomak,otvarajući ga. (Omgf :S)

Naglo sam ustala,sva u znoju,drhteči od hladnoće I vrućine odjednom. Kako čudan san. Teško sam disala,još uvek u odeći od juče. Pretpostavljam das am zaspala. Oči su mi pronašle sat na zadnjem zidu,ništa drugo nego je 5 sati ujutru. Sve nade da ću ponovo zaspati su izgubljene,već sam bila sasvim budna. Mislim da ću početi da se spremam za svoj stašan dan na poslu.