Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 3.

'' Šta misliš da radiš ovde? '' Okrenula sam se preko volje ,ne želeći da pogledam u lice osobu iza mene. Kada sam to konačno uradila,malo mi je laknulo. Bila je to žena srednjih godina,crvene kose. Nikad je pre u životu nisam videla.

'' Žao mi je,imala sam pauzu za ručak,pa sam samo razgledala okolo. ''
'' Nije ti dozvoljeno da budeš ovde,'' rekla je to nižim tonom.
'' O,izvinite. '' Brzo sam odjurila,pokušavajući da izbegnem još neki razgovor. Nadam se da neće reći gospođi Hellmen gde sam bila. Ali opet,nije me pitala za ime. Hodala sam dugim putem do kancelarije medicinskih sestara,zadovoljna što ću imati vremena da sednem i opustim se. Iz nekog razloga osećala sam se umorno i bio mi je potreban mali predah. Ali kada sam ušla u glavni deo zgrade,pogledala sam na sat, bilo je podne,što je značilo da moram da nadgledam pacijente za vreme ručka. Ostala sam bez daha kada sam shvatila da će kriminalac kovrdžave kose biti tamo.

Bez volje sam se spustila niz hodnik i otvorila vrata kafeterije. Niko nije obraćao pažnju na mene,kao i obično,i svi su obavljali svoje aktivnosti. Otišla sam pozadi da bih mogla bolje posmatrati pacijente. Bio je jednostavan posao,zaista. Pacijenti nisu imali neke napade kao što mislite,ali kada jesu,obezbeđenje bi bilo tu pre mene. Ja bih im samo davala sedative ili našla način da ih smirim ako je potrebno.

Srećom,to danas nisam morala da radim zato što sam bila mrtva umorna. Nisam znala zašto ali činilo se da kako su prolazile sekunde postajala sam sve više umornija. Nagela sam se na zid i osetila sam kako su mi kapci postali teški. Ali odjednom su se otvorili kada sam čula promukli glas iza mene.

'' Hej. ''

Naglo sam se okrenula da bih videla Harrya pored,kopirajući moj stav,odmarajući svoja leđa na zidu. Cigareta mu je bila u uglu usana što je njegovu mušku vilicu još više isticalo. Kutija sa cigaretama nalazila se u jednoj njegovoj velikoj šaci.  Morala sam se protiviti potrebi da se okrenem i odem,naš poslednji susret nije zaboravljen.

'' Želiš jednu? '' pitao je,bacajući pogled prema svojim cigaretama.
'' Ne,ja ne pušim. '' Rekla sam,moj glas je malo više neprijateljski nego što sam očekivala.

Slegnuo je ramenima i stavio paklicu cigareta na obližnji sto. '' Pa,Rose-to je tvoje ime,zar ne? ''
Klimnula sam.

'' Koliko imaš godina? ''
'' Dvadeset. ''
'' Ja imam dvadeset-dve. ''
'' Zašto pricaš sa mnom? '' Naglo sam upitala. Malo se odmakao i podigao obrvu tek toliko da obe skupi.

'' Ne znam,'' slegao je ramenima. '' Stražari nisu zanimljivi za razgovor,a svi ostali ovde su ludi. ''
'' O,znači ti nisi lud? ''
'' Nikad to nisam rekao. ''

Nisam ništa odgovorila dok je on uzeo dug udah svoje cigarete koja se činila dosta belja u odnosu na njegove roze usne. '' Zašto me se toliko plašiš? Nemaš razlog,znaš. ''

Protresla sam glavom,zbunjena. Razlozi su bili očigledni. '' Pa,za početak,ti si oderao tri žene- ''
'' I ti veruješ u to? '' Harry me prekinuo,ponovo je podigao obrvu.
'' Da,zašto bi onda bio u instituciji za poremećene kriminalce?  ''  Izgledao je kao da je hteo nešto da doda,ali sam nastavila pre nego što je mogao. '' I ko je rekao da te bojim,uopšte?  ''

Bila sam uplašena,ali nisam želela da on to zna. Nisam želela da misli da sam slaba. Jedi ljudi kojih sam se bojala bili su Harry i gospođa Hellmen,ali na sasvim drugačije načine. Osim toga,smatrala sam sebe veoma hrabrom.

'' Očigledno je. ''
'' Kako? ''
'' Pa,'' rekao je i jezikom prešao preko usana. '' Posmatrao sam te dosta od kako sam ovde i-''
'' Stani,kako to misliš posmatrao si me? '' Pomisao da me njegove tamno zelene oči prate bez mog znanja salje mi trnce uz i niz kičmu.

'' Mislim,gledao sam te. Dok si stajala ovde. ''
'' Zašto? '' Zapitala sam se.
'' Pa,recimo da je teško ne gledati te. Lepa si, '' rekao je,sa tim glupim,zavodljivim i zlobnim osmehom na licu. Trudila sam se da komentar ne utiče namene,ali nije bilo uspešno. Mogu da osetim kako obrazi postaju topliji i znala sam da su bili jako crveni. Izgleda da je Harry to primetio dok je njegov zlobni osmeh rastao sa zabavom kako je nastavio da govori.

'' Ali,u svakom slučaju video sam da pričaš sa ostalim pacijentima. Voliš ih,rekao bih. Ti si najljubazniji radnik kojeg sam ikada video do sada,ali od mene si na distanci.  Zatvorena si i uvek si uzdignute glave. Nikad mi  reč nisi rekla,do danas. To znači da si uplašena. '' Ispustio je veliki oblačić dima kada je polako izdahnuo. Prezirem pušenje. Odvratno miriše i grozno ga je udisati. Ali to nije uništilo činjenicu  da Harry izgleda tako sexy radeći to. I dalje ga mrzim. Nisam znala zašto.  Možda je to njegov ton ili glas,kako je sve prihvatao opušteno i pravio se da su svi bili gori od njega.

'' Dakle,ja sam nedruštvena,distancirana i neljubazna prema tebi? Harry,ovde si samo nedelju dana i ja sam jedva pričala s tobom. '' Istakla sam.
'' Tačno. Pričaš sa svima osim sa mnom. Znao sam da ne može biti činjenica da me ne voliš,jer me jedva poznaješ. Tako da mora biti da si se plašila.
'' Da,pa evo sada te znam i još uvek te mrzim. '' Oštro sam odgovorila. Ne znam šta me je nateralo da budem takva prema njemu. O,da. Umalo da zaboravim. On je bio ubica.

Harry je zabacio glavu unazad,i nasmejao se. '' Mmm,naprasita(ponosna) si,takođe, '' bocnuo me.  Njegova donja usna našla se između njegovih zuba dok je tamnim očima skenirao moje telo,prepustio se mom izgledu.  Njegov smaragdni pogled je na kraju došao do mog lica. '' To mi se sviđa. ''

Ispustila sam znak gađenja. Nisam mogla da ga podnesem. Htela sam da kažem nešto ekstremno neprijatno,ali je Harry progovorio prvi.

'' Pa,bilo je lepo pričati stobom,Rose. Videćemo se. '' Namignuo mi je i stavio cigaretu među svoje usne. Odmakao je svoje telo od zida i ja sam ostala sama. Moje oči ga prate dok odlazi kao da ga ništa na svetu ne zanima,njegova visina nadvila se iznad svakoga u prostoriji.

Ležala sam u krevetu,laknulo mi je jer sam konačno kući. Živela sam sama u malom stanu u srcu Londona. Bio je udoban i topao i prilično je jako obezbeđenje,tako da mi se svideo. Čak i u ovom lepom mestu,nisam mogla protiv toga ali sam se osećala malo nelagodno.  Imala sam crno-belu televiziju tako da su moje misli mogle piti pune slika sa ekrana i sa mi ništa ne ometa san. Nije upalilo. Ne bih mogla reći koju emisiju sam gledala zato što nisam obraćala pažnju. Umesto toga mislila sam na suprotno od onoga što sam htela,ali to nisam mogla izbaciti iz glave.

Harry.

Bez obzira koliko pokušavala da ubedim sebe u suprotno,on me je plašio. Znala sam da ne treba da se plašim.  On je zadržan u instituciji. Nikad ne bi mogao da prouzrokuje neku opasnost pored onolikog obezbeđenja i medicinskih sestara u toj ludari. Ipak,bila sam uplašena.

To je ono što sam osećala prema njemu; strah. Nije to zbog onoga što je učinio. To je gotovo i već se desilo i stah zapravo nije zbog stvari koje su se desile. Već zbog stvari koje će se desiti. To je zbog neznanja šta će se desiti,neznanja na šta je neko sposoban.  Zbog nesposobnosti da znaš svoju sudbinu.  Sa Harryem koji je okolo,dok su njegove oči na meni,nemam pojma gde se stvari mogu završiti. Ništa iz ovog neće izaći ali i dalje ne mogu prestati da se tresem od straha.

Ali nelagodnost nije jedina stvar koju osećam prema Harryu. Tu je bilo još nešto,takođe,nešto sasvim suprotno što nisam mogla da shvatim. Možda je to znatiželja ili požuda. On definitivno poseduje primamljive karakteristike(osobine) koje nisam mogla propustiti. Sve,počevši od njegove snažne vilice do zapanjujuće visine ili mršavog,mišićavog tela. Takođe može biti njegova preplanula koža ili njegove duboke,zelene oči ili nadutost njegovih punih usana i kako prevlači svoj rozikast jezik preko njih dok priča ili njegove divne,naglašene ključne kosti,ili kako zavodljivo povlači svoju cigaretu,polako hukće dim napolje sa svakim izdahom. Da ne pominjem tu tamnu kosu i kako bi bio dobar osećaj proći mu prstima kroz nju tako da se utope u mekanim loknicama. I dubok,hrapav,peskovit glas.

Okej ne,stani,rekla sam sebi. On je ubica. Uh,zašto mora biti tako prokleto privlačan? Tako prelepo telo potrošeno na bolesnog kretena. O,da,i mržnja. Osećala sam puno toga,što je dobro.  Ovaj je lukav,nisam znala zašto. Uvek sam gledala prošle stvari što su pacijenti radili,znajući da je prošlost prošlost,i da su bili ludi i da su dobijalli pomoć.  Oni su bili samo bolesni i bilo im je potrebno da se psihički izleče. Ali sa Harryem,ja sam ga prezirala.  Možda je to bio način na koji je bio samouveren,skoro pa ponosan na ono što je učinio. Bio je toliko strog i imao je neko visoko mišljenje o sebi. Nije čak ni pokazivao znake ludila,tako da izgleda kao da je te užasne stvari radio svesno,za razliku od ostalih pacijenata. Takođe me nervira što me je naterao da se zacrvenim. Da li sam bila ljuta na njega ili sebe zbog toga,zaista nisam znala. Ali Harry je znao tačno šta radi i znam da je bilo ludo,ali na neki naćin osećala sam se izmanipulisanom.  Kao da sam mu potvrdila da je imao kontrolu.

Ali ipak,uprkos mojim strahovima i gađenju,moji snovi su ispunjeni ničim drugim nego ludim i  prelepim čovekom.



(Evo ga treći deo! Uživajte! xD Možda neko i ne čita ovo što ovde pišem,ali nekako to volim XoXo Komentarišite,kažite šta mislite,bilo šta. Volela bih da čitam komentare,ipak,možda je još rano,ali eto... Nastavak sutra,ako Ema prevede. ;) Jelena*) Please vote!