Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 30

Tokom ovih mentalno izazovnih dana koji su se desili u toku jedne sedmice, došao sam do zaključka da ne gubim svoje jebeno sećanje kao što sam mislio na početku. Bio sam samo zbunjen u viru užasnih sećanja i zamagljene stvarnosti. Samo sam mislio da gubim razum kada sam zapravo bio izgubljen u  njemu. Ali mulj je polako obrisan i panika je bila jasnija. Svake sekunde koja je prolazila kada bih pogledao u Rose i njenu krajnje odvratnu uniformu,sećanje je bilo stimilisano. Kao kada bih pogledao u njene usne i odjednom bih se jasno mogao setiti kako ih ljubim u tamnoj ćeliji,kada smo napokon bili nas dvoje sami. Buljeću u njenu groznu plavu garderobu podsetilo me je na jednu još goru,bledo belu sa neprikladno kratkim rukavima i čudnim oblikom.  Ali takođe se sećam da je kragna  bila malo manja i da je porub bio manji,čineći da ne izgeda tako loše na njoj. Sećam se njenih očiju i kada sam gledao u njih video sam mnogo mojih reči koje su uticale na nju. Takođe se sećam da su bile šokirane,uplašene,zbunjene,zabavne,divne i svašta nešto slično.

I sa tim sećanjima je došlo još sećanja koja uključuju nju i još sećanja koja uključuju ta sećanja. Uskoro,stvorio sam postepeni povratak onoga što je skoro bilo normalno. Skoro. Tamo je još uvek bilo nešto. Nešto u pozadini mog uma što je mučilo moje misli,kljucajući u moja osećanja i impulse. Kao da je električni podsetnik ušao u svaki moj nerv i svaki mišić je bio mučen. . bilo je i malo nervoznog osećanja kao kad treba da ideš na uzbudljiv rolerkoster,samo što sada ima više zlobne nervoze. I pre sam osetio zabrinutost nego uzbuđenje.

 Ali to je bilo u redu,zato što sam znao da bi ta okrutna kazna imala neke efekte. I mogao sam to prihvatiti  sa spontanim valovima čudne aknsioznosti,jer se ipak sećam. Sećam se Rose i svega što smo bili,svega što sam osećao dok sam bio s njom. Takođe se sećm Jamesa i moje mržnje prema njemu. Da ne pominjem njegove majke monstruma. Slike sopstvene porodice zadobili se put do mojih mislima veoma dobro,iako su te misli ipak bile zaboravljene.

I sve te stvari su počele da pakuju stvari zajedno i ja sam bio skoro složena slagalica. Ali,nekoliko nelova je još nedostajalo; kao slučajni anonimni podsticaji. I košmari. Košmari su bili najgori. Kao silueta horora,slike najdubljih strahova. Osim u tim košmarima,nisam znao šta znači strah. Memorija je blokirana gde su mi najjači snovi i činjenica da nisam znao šta me muči učinilo je to još više strašnijim.

Ali još gore je kad su košmari postali jasniji. Sanjao sam stavri kojih sam mrzeo da se prisećam,mrzeo da čak mislim o njima. Tako da sam izabrao da ne radim to i upalio sam cigaretu umesto toga,stavljajući je između mojih usana. Oh da,to je bilo dobro. Zaista sam morao da se otarasim tih prokletih stvari,znao sam to. Samo ne danas. Danas je bilo previše zadovoljavajuće.

Naslonio sam glavu na zid,sedeći na elastičnom krevetu sa nogama podupretim uz grudi. Trag dima je nestao kroz vazduh, kratko ga bojeći u grozno belo dok nije nestao. Kada se razbistrilo,sve što je ostalo su bili obojeni zidovi i slike mojih užasnih košmara koji su plesali preko njih.

ROSE'S POV

Jedina osoba koju sam imala na ovom usamljenom mestu se polako vraćala sebi. Njegov osmeh je bio pun i sjaan konačno, i ja sam gledala kako njegove dosadne oči postaju svetlije u ovim beskonačnim danima. Harry je bio tako blizu da ponovo postane Harry. Naravno da su pitanja i dalje bila postavljana i zbunjenost je bila očigledna u pletenju njegovih obrva,ali su mu rečenice bile cele. Pričao je tim poznatim čokoladnim dubokim glasom i čak je napravio nekoliko sarkastičnih komentara.

Na početku jerupa bila vellika i na zadovoljavajućem mestu,ali moje zadovoljstvo nije bilo potpuno.  Ali što smo više igrali društvene igre,što sam mu više pokazivala karte,više se njegov mozak aktivirao,stvari su se činile jasnije za njega. Što smo više pričali sve manje je zamuckivao ili pričao manje gluposti. I to je uradio tako brzo,nikad me nije razočarao. Sa njegovim napretkom rupa je bila zakrpljena i ja sam se osećala zadovoljno zbog njegovog prisustva. Harryu je bilo bolje i plan zlobne g. Hellman da pokuša da na '' slomi '' se činio da neće uspeti.

Ne još,moja podsvest mi je rekla,ali sam isključila misao brzo kako je i došla. Harry je skoro u potpunosti oporavio ttokom ove nedelje i moglo je samo da mu bude bolje. Ne dovoljno loše da zadovolji g. Hellman.

Ovo je bilo potvrđeno kada je ušao u sobu,sa malim osmehom na crvenim usnama.  Njegove tamne kovrdže su u uobičajenom neredu zapačene prema nazad,polako poskakuju dok hoda. Nisam mogla sakriti osmeh na licu kad je seo. ''Hej,'' rekla sam.

''Ćao,'' odgovorio je.

''Kako se osečaš?'' Uvek sam to prvo pitala,kao neki uvid u njegov napredak.

''Mnogo bolje,zapravo,'' rekao je.

''To je dobro,'' rekla sam mu.

''Da. Mislim da takođe mnogo više osećam,generalno. Osećam,npr, mržnju i bes i ljubav ponovo. Osećam se više... strastveno prema nekim stvarima.''

''Ljubav?'' Ponovila sam,u nemogućnosti da se uzdržim od pitanja.

Harry je polako klimnuo,njegove zelene oči zure u nešto nevidljivo. '' Da. Sećam se osećaja ljubavi. Ne mogu se tačno setiti s kim,ali neko je definitivno bio.''

Srce mi je zalepršalo kada je progovorio i nisam mogla zaustaviti rumenilo koje je poraslo. Da li sam ja ta koju je voleo? Da li je Harry voleo mene?

nisam to naglas pitala,želeći da on sam to shvati. On će povezati  taj osećaj ljubavi sa mislima i konačno će se setiti; samo se nadam da će te misli biti o meni.

Ali dok sam razmišljala ovaj Harry se činio kao da je spreman za drugu temu. ''Ko je to?'' Pitao je,klimajući glavom na sto dijagonalno od nas. Na stolici pored je sedela žena ne mnogo starija od mene , kosa joj je do ramena,svetlo braon  boje. Bilo je teško reći sa ove udaljenosti,alimislim da su joj oči braon boje kao i kosa,i koža joj je bila tamna,takođe. Mnogo tamnija nego bolesno-bledo lice.