Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 10

Osetila sam miks nervoze i uzbuđenja kada je moja skromna,crna,haljina skliznula,samo pola sata ranije pre nego što dođe James da me vodi na večeru.  Kelsey je sedela na mom krevetu,njena stopala su se klatila na ivici krevetadok mi je davala savete za odeću. Pa,bar bi trebala,u svakom slučaju. Ali kao ni ja,nije moglada zadrži misli o Harryju. Izgledalo je kao da moje misli nisu jedine gde  se uvuklo njegovo lepo lice.

''Ne razumem,'' žalila se. ''Neće ništa da mi kaže,ne mogu ga slomiti. On uvek izgleda kao da igra neke igrice,kao da je jedan korak ispred menei ne mogu da ga shvatim. Ali volim to. '' Objasnila je,sedeći i trepereći mi uzbuđenim osmehom. ''To je izazov. ''

Samo sam se nasmejala njenoj ludoj logici,želeći da promenim temu.Harry je zaposeo(zauzeo) svaku moju misao i morala sam ga izbaciti odatle. Bar večeras.

'' Nego,šta misliš? '' Pitala sam,misleći na svoj stajling. Bila je samo haljina,ništa previše fensi  ili ni za razumeti. (Orginal rečenice su ponekad uvrnute,neke reči ne mogu normalno da se prevedu :3)

''Savršena je,'' uvereno je rekla. ''Svideće se Jamesu. ''

Stidljivo sam se nasmejala,okretajući lice prema ogledalu. Moja mosa je labavo padala u tamne valove(ili lokne) i stavila sam minimalno šminke da izgleda kao da nisam ni pokušavala da izgleda dobro,iako sam zaista to htela. Nisam imala nijedan normalan sastanak dugo vremen,pa sam bila uzbuđena zbog ovog. Dok sam sedela ovde sa Kelsey,još jedna emocija odugovlačila je mojom mislima. Radoznalost. Ali ne nevina radoznalost,pre je strašna znatiželja koja je činila da znam odgovore čak iako sam bila uplašena da ih otkrijem. Znala sam da moram da pitam. Sama sam sa Kelsey u ovom mometu i nije se činio bolji trenutak.

''Mogu da te pitam nešto?'' Progovorila sam. Kelsey je željno klimnula,očigledno misleći da će moje bitanje biri za modu ili sastanke.

'' Znaš Cynthiu Porter,zar ne?'' Harryjev glas odzvanja u mojim mislima,govoreći mi da ostavim to(misli se na tu situaciju) ali sam ga ignorisala.

''Rose,tašto mi pričamo o ovom? Treba da budeš fokusirana na zabavu večeras,a ne na posao.''

''Odgovori mi,Kelsey,'' tražila sam.'' Ponašala si se čudno u poslednje vreme i ja moram da znam šta se dešava. ''

Kelsey je izdahnula,gledajući u pod. ''Ne poznajem Cynthiu,okej? Prestani da pitaš za nju,zvučiš ludo.''

''Rekli su mi to,'' mrmljam. '' Ali to i dalje ne objašnajva zašto si tako čudana u poslednje vreme.''

'Ako ne poznaješ Cynthiu,zašto to nisi rekla pre par dana kada sam te prvi put pitala?' Pomislila sam,ali nisam rekla.

''Nisam se ponašala čudno,'' bunila se.

''Da,jesi,menjalasi temu kad god bih pričala o Cynthiji i uvek imaš taj pogled u očima kao da kriješ nešto.''

Kelsey je uzela duboh uzdah i gledala po sobi kao da neko prisluškuje. Tumačila samsvaki momenat kao da se dvoumi ili ne da otkrije istinu. ''U redu,dobro,'' srušila je.(ono kao 'odjednom-iznenada' je rekla) ''Rose,šta god da uradiš ne smeš nikome reći. ''

Željno sam klimnula. Konačno sam mogla nešto saznati.

''Okej,pa... Mislim da se nešto čudno dešava u Wickendale.''

''Kako to misliš čudno?'' Pitala sam.

''Ja... Mislim da je tamo-'' Kelsey je počela,ili je prekinuta kucanjem na vratima. Od ovolikog vremena,James je morao da dođe u ovom momentu.

Zvuk je izgledao kao da je prekinuo Kelsey iz njenog stanja ranjivosti da prizna,njen izgled se vratio običnom,uzbuđenom osmehu. ''Ovde je!'' Uzviknula je kao da se prethodni razgovor nije ni desio.

''Uf,'' nekulturno sam rekla,ali ne Jamesu nego više zbog vremena. Zašto je tako poranio?

''Pretpostavljam da je to moj znak da idem,srećno!'' Relkla mi je pre otvaranja  vrata na stanu. U žurbi je prošla pored njega sa brzim 'zdravo'  i onda je nastaviila dajurca dalekoniz hodnik. Nastavićemo taj razgovor kasnije,rekla sam sebi,svidelo se to njoj ili ne.

Uz prihvatanje da moram da se zaustavim o otkrivanju misterije o Cynthiji Porter, pogledala sam Jamesa sa toplim osmehom. Obukao je tamne pantalone i belu majcu sa dugmićima,odeća idealno pristaje njegovom telu.

''Ćao,Rose,'' pozdraviome. '' Izgledaš lepo.''

''Hvala,i ti takođe,'' rekla sam mu i moji obrazi su se odmah zagrejali shvatajućišta sam upravo rekla naglas. James je spustio mogled i nasmejao se skromno,ako smeh uopšte može biti skroman.

''Spremna da idemo?'' Pitao je. Klimnula sam,zatvarajući vrata za sobom do smo James i ja išli jedno pored drugog.

''Izvini što sam došao ovako rano,samo sam želeo da se uverim da ćemo doći na vreme da uzmemo sto.''

''U redu je,'' rekla sa. ''U svakom slučaju sam bila spremna.''

Nastavili smo sa malim razgovorom do restorana,uglavnom pričajući o vremenu i njegovom autu. Zapravo,nije biio njegov,rekao mi je,već njegovog brata.samo ga je pozajmio za večeras.  Malo smo pričali i i poslu,takođe, i milsila sam da iznesem priču o Cynthiji da vidim može li James osvetliti moj slučaj,ali sam ipak odlućila da neću.  Kao što je Kelsey rekla,moram se zabaviti večeras.

I to je ono što sam planirala dok se nismo parkirali; da se zabavim. Jedini legalni parking je bio malo dalje od restorana,pa smo morali da hodamo do tamo. Kada sam izašla iz vozila,primetila sam čoveka u crnom kaputu kako stoji sa strane. Razlog što sam ga primetila je bila misterija toga; kapuljača mu je bila povučena preko glave,tama noći je skrivala njegovo lice dok je stajao uz zgradu,skoro van vidokruga kao da je deo tamnih senki. Samo sam pomislila sa je to čudno,da je tako skriven. Ali nisam toliko mislila o tome do smo James i ja išli prema restoranu.

Pokušao je da mi ponudi svoju jaknu jednom,ali sam odbila. Poslednji put se nisam ni setila da mu vratim,sve do nedelju dana kasnije,i nije bilo toliko hladno napolju.
Mi smo uglavnom šetali na kratkom rastojanju u tišini,sa Londonskom uobičajenom bukom  koja se smirivala kako je dan podao u tamu. Podsvesno sam pogledala preko ramena da potvrdim svoje misli,gledajući dali ima neko niz ulicu; ali bolje da nisam.

Zato što je on biio tamo. Samo nekoliko koraka iza,dovoljno daleko među senkama ali i dalje sam mogla da vidim njegovu siluetu. Čovek koji stajao tamo gde smo se parkirali. Srce u mojim grudima je poskočilo kada sam ubrzala svoj tempo,ali sam rekla sebi da se smirim. Postala sam toliko nervozna u poslednje vreme zbog svega što se dešva. Možda čovek ide samo u istom pravcu.

Ali kako su se naši koraci nastaviti,mogla sam i dalje čuti njegove,ne usuđujući se da se okrenem.Skrenuli smo u oštar ugao,James je i dalje pričao ali ja zaista nisam obraćala pažnju na razgovor u ovom momentu.

I čovek je skrenuo.

''James?'' Iznenada sam pitala,prekidajući ga.

''Da?''

''Koliko blizu smo restorana?''

''Gore je,u ovom redu,'' rekao mi je,pokazujući prema znako na samo par zgrada udaljenosti.

Klimnula sam,želeći da što pre stignemo. Nisam želela da zabrinjavam Jamesa  sa našim mogućim 'lovcem koji se prikrada' jer može biti da je to ništa;samo sam imala opuštajući osećaj oko toga.(Kako to,Rose?) Skoro ga mogu osetiti iza sebe,kao da hoda pored nas,kao kada lav vreba svoj plen.

Nismo mogli pre doći na večeru dovoljno ranije,i ja sam bila neverovatno zahvalna kada smo ušli kroz vrata zagrejane zgrade. Okrenula sam se i provirila kroz staklo,ne videvši nikoga napolju.Možda je otišao,pomislila sam. Ili bar nije odabrao da nas prati unutra. Hvala Bogu.

Malo sam seopustila,znajući da smo za sada bezbedni. Ali opet,verovatno to nije bilo ništa.Izdahnula sam sa olakšanjem,vraćajući se u realnost kada smo James i ja seli,štandu(ili šanku)okrenuti leđima.

Umesto da brinem,usmerila sam svoju energiju na traženje po meniju,kako bih pronašla nešto da smirim riku u svom stomaku.

''Rose?'' James je pitao,spuštajući meni  da bi me pogledao.

''Da?'' Pitam,videvši njegovo lice,shvatila sam da nisam toliko pričala s njim sve vreme. Osetila sam krivivu jer nisam obraćala pažnju na njega  nakon što je bio dovoljno ljubazan da me izvede na večeru. Pretpostavljam da su moje misli bile na drugom mestu.

''Jesi li dobro?'' Izgledaš pomalo tiho.'' Rekao je.

''Izvini,dobrosam. Samo sam nervozna,'' rekla sam mu,glupo se osmehujući. Bilo je to istina,bila sam nervozna,ali verovatno nije razlog onaj na koji on misli.

''Zašto bi bila nervozna?' Zapitao se.

''Ne znam,samo nisam bila na pravom sastanku prilično dugo.'' Ili zato što nas je neko pratio sve vreme. (bukvalan prevod za STALKER ne postoji)

''Ne brini,'' James se zacerio,izgledao je opuštenije.''Nisam ni ja. Zapravo nisam ni imao ideju šta radim,da budem iskren. Uvek sam tako čudan(neprijatan) na sastancima.''

''U redu je,'' nasmejala sam se. ' S ove stane isto. Ne razumem kako ljudimogu tako da izađu s nekim i ponašaju se tako opušteno. Ja uvek postanem zabrinuta.''

''Upravo!'' James je uzviknuo. ''Nikad nisam znaoo čemu da pričam. Kunem se da sam najgora osoba za izlazak,pola vremena mucam i zaglavljen sam u biranju mesta.''

Sviđao mi se James,zaista jeste. Bio je divan i svideo mi se način na koji je rekao reč 'mesto'.

''Ne,zaista mi se sviđa restoran. Plus,ne možešbiti gori od mene,'' tvrdila sam. ''par sastanaka na kojima sam bila su uništeni.''

''Zaista?'' Pitao je James. ''Mislio bih da imaš iskustva u praksi sastanaka. Momci te verovatno pitaju da izađete sve vreme. ''

'' Odmahnula sam glavom. ''Ne,ne zaista.''

''To me iznenađuje,'' rekao je James,drzak osmeh prešao je preko njegovog lica. ''Ali,ozbiljno,jedom kada sam otvorio vrata za moju pratilju i ona je stajala iza mene,tako kada sam otvorio vrata udario sam je u lice veoma jako. Na kraju smo otišli u bolnicu.''

Nisam mogla,a da ne prsnem u smeh,svi iz restorana su se okrenuli da vide odakle dolazi buka. Prekrila sam usta u pokušaju da  potisnem svoje smejanje.
''Izvini,'' rekla sam. ''Ne bi trebalo da se smejem. ''

''U redu je,to je bilo smešno,'' rekao je James,kikotajući se sa mnom.

'' Kladim se da to mogu pobediti,'' rekla sam mu.
 
''Zaista?''

Klimnula sam.

''Kako?'' Pitao je.

''Neću da kažem,zaista je neprijatno.''

''Ma,hajde. Rekao sam ti svoje,'' James se bunio,taj lep kez još uvek krasi njegovo lice.

Izdahnula sam,ne verujući da ću zaista to reći. ''Uredu,Uredu,dobro. Bilo je to jednom kada sam gledala film sa dečkom koji mi se sviđao. Baš u sredini veoma drmatične scene ja sam... Ja,ovaj... Prdnula sam.  Svi u pozorištu su čuli i znali su da sam ja,i dečko od tada nije pričao sa mnom. ''

James je prasnuo u histerični smeh,a ja sam mu se pridružila. ''Ne mogu da verujem da sam ti to rekla. '' Uzviknula sam. Pucali smo od smeha i podelili još nekoliko horor priča sa sastanaka dok nam hrana nije stigla. Razgovor setada sastojao od ''ovo je dobro'' i ''ovo je ukusno'',između usta punih ukusne večere.

Ali veoma brzo naš sastanak je došao kraju,zavrđilismo sa obrokom,čekali smo konobaricu da dođe sa našim računom.

''Hvala što si došla na večeru večeras,Rose, '' rekao je James nakon poslednjeg zalogaja piletine.

''Naravno,zaista mi je bilo zabavno.''

''Takođe,'' nasmejao se. ''Ali ja... Uh... Želeo sam da pričam s tobom u vezi nečega,'' rekao mi je,ton mu je posao ozbiljniji.

''Šta je bilo?'' Zapitala sam se.

Pogledao je okolo,kao da neko prisluškuje,veoma slično kao i Kelse pre dva sata. '' U vezi ubice u ustanovi. ''

Izdahnula sam,zaista ne želim da pričam o tome. To je bila poslednja stvar oko koje sam htela da brinem.

''Gledaj,Rose,zaista želim da budeš oprezna. Brinem za tebe i ne želim da budeš povređena.''

Klimnula sam. ''Naravno da ću biti oprezna,James. Zaštoizgledaš tako zabrinuto,da li znaš ko je to?''

Pogledao je dole prema stolu,oči ne gledaju moje. ''Imam par ideja,'' rekao je tako da mu je glas skoro kao šapat.

''Ko?''Pitala sam,već sam postala zabrinuta.

''Pa,razmišljao sam,'' rekao je polako,kao da okleva da kaže šta misli.
''I verovatno zvui neverovatno na početku,ali sam skoro sam siguran da znam ko je ubio te žene.''

''Ko?'' Insistrirala sam,nisam mogla da izdržim više.

James je tada pogledao u mene,njegove oči konačno sreću moje. ''Ja mislim... Mislim da je to Harry.''

_________________________________________

Ako neko može,hoće ili voli to,pošaljite mi neke slike vezano za priču. Bila bih vam zahvalna. @Lukich96_Styles ♥ NEŠTO MI NE RADI OVO DUGME ZA RAZMAK,NE ZAMERITE NA NEKIM SASTAVLJNIM REČIMA :D (Pa,ja bih tačno... Ovo Džejmsa... OMG! nervira me.On kao,po meni,potencijalni ubica,hoće svu krivicu da prebaci na H. :3 Ne mogu da dočekam da se nešto desi između Rose i Harrya (Hose ili Rarry xD) A,ova Kelsey se 100% loži na Harolda. ) Šta vi mislite? Komentarišite malo,koliko vas čita... :D ) Jelena*