U rukama neprijatelja 🔚✔

SUSRET PROŠLOSTI

Evo ispunila  sam želju  većini  vas i postavila poglavlje. Ali sledeće ide u subotu. Malo ste pomjerile planove , jer  sam danas trebala postaviti  uvod za priču "Voljela  sam Senatora". No dobro nadam se da ćete nastaviti  uživati.
Puse vam šalje  ova djevojčica 😍💖
___________________________________________

LOGAN

„Jesi li rekao Nii?", čujem očev glas iza leđa, dok pušim već drugu cigaretu za redom.

„Šta je to trebalo da joj kažem?" Ne okrećem se prema njemu, samo gledam u jezero. Već me drma apstinencija, ali sve mislim u sebi, proći će, mora proći. Ona je samo jedna klinka, nije ona za moj svijet.

„Zar ne misliš da bi trebalo da zna?" Gasim cigaretu, uzimam novu iz kutije i palim je. Mislim da sam u ovih sedam dana ispušio 10 kutija. Možda bih i više da se nisam noću opijao i dopuštao alkoholu da me anestezira.

„Zašto je sada spominješ? Uostalom tražili ste da je poštedim, pa sam je ostavio. Dovoljno od mene!" Potapše me po leđima i stane pored.

„Gle."

„Otac si mi, ali mi nemaš pravo držati prodike." Prekinem ga, jer mi sada nije do predavanja.

„Pusti ga, Daniele. Ako bude želio razgovor, tu smo." Amelia, moja pomajka, vedro izgovori. Ona je zapravo moja majka čitavog života. Moj otac je posle pepela morao da gradi sve ispočetka i karijeru i život. Ona je ušla slučajno u naš život i od tada je član porodice. Podarila je mom ocu dvoje djece, Brada i Leonu, dvojajčane blizance, koji su skoro proslavili 17. rođendan. Bila je to žena koja je u sebi nosila puno vedrine. Jednostavno voljela je život i živjela ga je punim plućima.

Osjetim blagu krivnju, jer ni jedno ni drugo nisu zaslužili povišen ton. Izveli su me na put, školovali me, bili uvijek tu za mene. Ali ona me zagrli i tako pokaže da mi nije uzela za zlo. Tim njenim potezom odagnala je krivicu. Ta žena se nikada nije ljutila na mene, previše me štitila u životu. A možda i jeste, samo je to znala dobro da sakrije. A psiholozi su najbolje umijeli da prikriju   svoje osjećaje.

„Nemoj sebe kažnjavati zbog onoga što je bilo u prošlosti. Ja sam krenuo dalje, nisam se predao gorčini. Zavolio sam ponovo. Možeš to i ti, nemoj da prokockaš šansu da voliš kada ti je ona pružena."

„Madurrovi će biti tamo", promijenim temu, ali ne odlazim dalje od nje i ugasim treću cigaretu. Ocu se ramena ukoče, ali za kratko. Sjena mu prođe licem  ali onda se samo osmijehne.

„Nije važno, prošlost je samo to, prošlost." Ma koliko se trudio prikazati da mu je svejedno, znao sam da nije, boljelo je i nakon toliko vremena. Ili sam samo ja tu bol osjećao.

Potapšem rukom džep na unutrašnjoj strani sakoa kako bih odagnao tjeskobu. Omanja,  tvrda, izduženo četvrtasta kutija pritisne mi tkaninu bijele košulje. Ko zna,  možda  je baš ova  noć  predviđena da se njen  sadržaj konačno otkrije.

Uzmemo poklone i krenemo prema dvorištu, gde nas blizanci već nestrpljivo čekaju.

*******

Silvana je rekla da će doći taksijem, kako ne bih moram ići po nju. Pronaći će nas ovdje. Jedva sam čekao konačno provesti malo više vremena sa njom. Sada sam tek shvatio da mi je Nia oduzimala mnogo vremena. Zvala je nekoliko puta i poslala par poruka, morao sam da skupim svu hrabrost da je ne nazovem ili pozvonim Silviu Madurru ispred vrata i uzmem ono što je moje. Ona nije moja! Ali to me neće spriječiti da uživam u njoj, pa makar i iz daljine.