''Zabranjena ljubav je najslađa.''
Ariana. Šesnaestogodišnjakinja. Jakov. Dvadeset šestogodišnjak.
Što se dogodi kada se ljubav pojavi? Između Ariane i Jakova? Što im stoji na putu? Klara, Jakovova zaručnica, Arianina sestra. Deset godina razlike...
''Znam. Zato i jesam tu. S tobom. Drukčija si, zbog toga te i želim toliko.''-približi mi se na desetak centimetara, bili smo u istom položaju kao i u mojoj sobi prije neki dan. No ovaj put mu se ne nasmijem u facu već podignem bocu piva i prislonim je usnama.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
On se udalji za pola koraka i zagrize donju usnicu. Bio je zgodan dok je to radio. Ali ne zgodan kao Jakov, proleti mi glavom.
''Dobro, vidim da ću te morati osvojiti na teži način.''-ispruži ruku čekajući da ju prihvatim i krenem za njim. Zastala sam na tren. Trebam li poći? Što mog izgubiti. No ne uhvatim njegovu ruku već samo krenem za njim. Izašli smo van na terasu. On odšeta do ograde i nasloni se na nju. Naslonim se na ogradu pokraj njega.-''Nebo je prekrasno noćas.''-kaže nakon kraće stanke.-''Gotovo sjaji kao tvoje oči.''-preokrenem očima.
''A napokon sam pomislila da ćeš reći nešto normalno.''-okrenem se i krenem otići, no on uhvatim moju ruku i okrene me natrag prema sebi. Drugom rukom uzme moju ruku i pogleda me u oči.-''Što ako ne mogu biti normalan?''-pita ozbiljno.
''Ne tražim ozbiljno, ne volim te otrcane fore i prastare ulete.''
''Što kažeš na dejt sa mnom? Bez otrcanih fora i prastarih uleta.''-zagrize donju usnicu. Jebi ga Arinana jednom se živi.
''Jesi siguran da možeš izostaviti te stvari iz svog rječnika?''-još ga malo bockam prije nego mu odgovorim.
''Potruditi ću se. Jako ću se potruditi.''-kaže polako-''U petak? Kino i onda neko piće polije?''
''Dogovor.''-kažem sa i nasmijem se kutom usana.
''Jedva čekam lutko.''-kaže i nasmije se. Ostanemo stajati tako nekoliko sekundi.-''Idemo unutra. Hladno je.''-kaže i obgrli me jednom rukom oko ramena. Maknem njegovu ruku i krenem unutra.
Ni sama ne znam koliko sam piva popila te večeri. Niti kako sam došla doma. Popila sam podosta. Par piva, nekoliko vodki i još neko jako alkoholno piće koje je mirisalo na borovnice. Pogledala sam na mobitel prije nego što sam otvorila vrata kuće. 3:15. Mama i tata sada već spavaju tako da neće ni shvatiti da sam se vratila nakon njihovog roka koji je istekao još prije više od dva sata. Otvorim vrata i krenem prema dnevnom boravku u namjeri doći do kuhinje i uzeti bocu vode. Bila sam svjesna da sam pripita. Ne pijana. Pripita. Ušla sam u kuhinju i gotovo vrisnula kada sam vidjela muškarca širokih ramena kako sjedi u kuhinji za šankom tipkajući nešto po laptopu. Umjesto vriska oteo mi se samo uplašeni uzdah. Ispred mene sjedio je Jakov.
''Što ti radiš ovdje?''-pitao me je, no izgledalo je kao da je već znao odgovor.
''Pokušavam vratiti disanje u normalu.''-kažem i dalje teško dišući-''Vraćam se s tuluma.''
''Nisi li malo zakasnila? 'Da si doma u jedan.' –ponovio je riječi moga tate.-''Jesi ti to pijana?''-ustao se sa stolca i prišao mi bliže.-''Koliko si popila?''
''Da, tata. Oprosti što kasnim. I ne nisam pijana.''-kažem pomalo bahato.
''A ja sam Sveti Petar. Ariana znam kada je netko pijan. Svakodnevno dovode ljude na izpumpavanje želudca zbog trovanja alkoholom.''
''Nije mi potrebno izpumpavanje. Samo sam popila koju bocu previše. Otići ću gore leći jer sam umorna.''-kažem
''Daj da ti pomognem da dođeš do sobe.''-kaže i desnu ruku smjesti na sredinu mojih leđa u namjeri da me stabilizira njome.
''Mogu sama Jakove.''
''Razbiti ćeš se do pete stepenice.''-krenemo prema stepenicama. Stigla sam čak do šeste stepenice i onda se skoro razbila.
''Pas mater.''-jauknem tiho i uspravim se uz Jakova kao oslonac.
''Daj odnesti ću te u sobu.''
''Mogu sama Jakove.''-kažem te nastavim hodati. Ponovno sam se spotaknula, negdje pri vrhu stepenica, no uspravim se i nastavim hodati. Jakov je i dalje držao ruku na mojim leđima. Drugi put kada sam se spotaknula uhvatila sam ga za rame. Ruka mi je ostala ondje. Bila sam umorna. Previše. Jedva sam pomicala noge te sam se bacila na krevet čim sam bila u mogućnosti da to napravim,a pritom se ne srušim na pod treći put. Ležala sam na krevetu na leđima i dalje odjevena. Jakov mi je skinuo štikle s nogu.
''Gdje ti je pidžama?''
''U ormaru.''-nesvjesno kažem pokušavajući držati oči otvorene. On izvadi pidžamu iz mog ormara i stane pokraj kreveta.
''Trebaš pomoć oko oblačenja?''-pita držeći moju oskudnu pidžamu u ruci.
''A-a. Mogu sama. Izađi van.''-kažem polako i mlohavo pokažem rukom prema vratima. Pidžamu spusti na moj krevet i izađe iz sobe. Nekako svučem haljinu sa sebe i bacim je na pod. Skinem grudnjak i bacim ga pokraj haljine. Valjda. Vid mi se polako muti od alkohola, a činjenica da u sobi nema drugog izvora svjetla osim ulične rasvjete koja dopire kroz prozor, ne pomaže previše. Pidžamu navučem na sebe i pokrijem se pokrivačem do grla.
