FIANCÉ

Chapter 16.

''A ne znam baš ... ne da mi se.''-zacvili-''Uostalom ne želimo smetati curama.''

''O, ne, naravno da nam ne bi smetali.''-kaže Veronika,s dozom sarkazma u glasu. Jakov pogleda mene pa Klaru i podigne obrve.

''Ugh, idemo i mi s njima.''-nezadovoljna porazom kaže.

''Čudi me da je ovako toplo u ovo doba godine.''-prokomentiram dok smo šetali gradskim parkom. Iako je bio pun narančasto žutog lišća bio je prekrasan. Ogoljele grane davale su neku posebnu čar.

''Uopće nije toplo.''-namrgodi se Klara i zakopča debelu zimsku jaknu do grla.

''Daj Klara nije tako hladno.''-Jakov se zahihoće. Uhvatila ga je pod ruku isto onako kako se bakice i dedeki drže. –''Park je lijep.''

''Ma izgleda kao groblje u nekom horor filmu. Pusto i bezdušno.''-Klara ponovno pokvari raspoloženje. Ponekad se stvarno pitam imaju li ona i mama neki čip koji ih natjera da s vremena na vrijeme proturječe svemu što neko kaže.-''Idemo u neki kafić?''-pogleda u Jakova.

''Veronika i ja ćemo još malo prošetati.''-odgovorim.

''Da, ne ide mi se baš u kafić.''-složi se Veronika.

''Možemo preskočiti taj kafić?''-pita Jakov. Klara odmahne glavom, a Jakov zakoluta očima. Ovo je prvi put da ga vidim da to radi. Mogu se kladiti da je to pokupio od mene. Mojoj mami je to uvijek išlo na živce pa sam usavršila umijeće kolutanja očima. Kao malu me je plašila time da će mi se oči same od sebe okretati ako to budem radila prečesto,a ja sam joj na to samo zakolutala očima.-''Daj Klara vidiš da im se ne ide u kafić.''

''Pa idemo mi. Neka se njih dvije šetaju ako im se šeta.''-bahato odgovori Klara. Jakov pogleda u nju pa u mene Spasi me pogledom.

''Am kada malo bolje razmislim možda bi i mogla na neku kavu.''-blebnem prvu stvar koja mi padne na pamet. Ja ne pijem kavu. Veronika me pogleda znatiželjno no shvati situaciju kada joj pogledom pokažem na Jakova. Ne želim da ga Klara ubije svojom pričom o tome kako joj se ne sviđa radna odjeća radnica u kafiću kao što je mene jednom.

''Bogu hvala.''-promrmlja Klara i krene naprijed. Veronika krene za njom kao Jakov i ja.-''Sviđa mi se tvoja jakna.''-Klara uperi prstom u Veronikinu jaknu boje kave-''Gdje si je kupila?''

''O to sam dobila na poklon ...''

''Hvala ti na ovome.''-Jakov tiho kaže. Poklonim mu osmijeh.

''Partneri u zločinu.''-nasmije se na pokazujući zube.

''Da, dogovorili smo se da danas idemo van umjesto sutra.''-pogledam se u ogledalo držeći mobitel u jednoj ruci-''Idemo u kino.''-na sebi sam nosila crne traperice i sivu majicu na vezanje s dekolteom.-''Veronika moram ići, već je osam. Vjerojatno već čeka vani.''-kažem i poklopim. Siđem niz stepenice i uđem u dnevni boravak noseći cipele u ruci. Cijela obitelj na okupu. Divno.-''Idem van.''-kažem i sjednem na kauč obuvajući cipele.

''Mogla si dečka dovesti na večeru.''-mama predloži. Sad joj je kao stalo do mene. Zavežem jednu cipelu.

''Da, mislim da mu je jedna večera bila dovoljna.''-zavežem i drugu cipelu i ustanem.

''Opa, ideš na dejt s onim nogometašem?''-ubaci se Klara.

''Nije dejt.''-ustanem-''Samo idem u kino s njim. Bok.''-mahnem im i udaljim se iz kuhinje.

''Da si doma do ponoći!''-tata vikne svoju uobičajenu uzrečicu. Izađem van i na prilazu ugledam dobro građenog mladića.

''Hej Lutko.''-kaže sa smiješkom kada me ugleda.

''Hej Karlo.''-uzvratim. Krenuli smo prema kinu. Karlo je bio normalan tu večer. Bez glupih fora i uleta. Gledali smo neki akcijsko-romantični film. Svidio mi se. Bilo je 23:49 kada me dopratio do kućnog praga.

''Znaš, bilo mi je lijepo večeras.''-kažem sa osmijehom na licu. On je stajao na dvadesetak centimetra udaljenosti od mene. Nasmijao se. Imao je prekrasan osmijeh.

''I meni.''-odgovori i pogleda u nebo.-''Nebo je prekrasno večeras. Bez oblaka.''-pogledam u nebo i shvatim da gleda u mene. Gledao me u oči.-''Ali nije toliko lijepo kao tvoje oči.''

''A taman sam mislila da ćeš izdržati jednu večer bez tih gluposti.''-kažem sa nekim čudnim izrazom lica. Pokušala sam sakriti osmijeh no nije mi baš uspijevalo.

''Ozbiljno, imaš predivne oči.''-kaže i dalje se smiješeći.

''Imam obične smeđe oči. Znaš ono smeđa kao drek?''-kažem skupljenih obrva.

''Znaš kada se u nekoga zaljubiš onda ti ta osoba postane posebna. Čak i njen obične smeđe oči postanu predivne.''-govorio je polako. Približio mi je te tako prepolovio udaljenost između nas dvoje.