FIANCÉ

Chapter 47.

"Što se ovdje dogodilo!?"-mama je ušetala u kuću i zatekla mene i Jakova s vrećama za smeće u rukama kako kupimo smeće po kući.-"Kao da je atomska bomba pala!"

"Mama što si drugo očekivala?"-nasmijano sam rekla. Ona je samo protresla glavom.

"Nisam mislila da će biti ovoliko nered. Daj mi tu vreću."-mama je uzela jednu od vreća u ruke i počela čistiti nered. Za čudo bila je bolje raspoložena nego inače.

"Gdje si bio sinoć?"-Klara je ušetala u kuću s rukama prekriženim na prsima. Imala je onaj kučkasti pogled. Pogledala sam u Jakova koji je bio smiren dok sam ja paničarila.

Što ako je saznala? Što ako je svratila sinoć po nešto i čula nas? Znala sam sinoć da ću ujutro zažaliti. Ne kaže se uzalud da je jutro pametnije od večeri. Skoro sam počela gristi nokte od nervoze dok je Jakov smireno gledao u nju.

"Prespavao sam kod Marka."-smireno je rekao i nastavio gledati u nju.-"Zašto?"-pitao je i prekrižio ruke na prsima. Natjerala sam se da ponovno počnem sakupljati otpadke kao da me nije briga za njihovu prepirku.

"Sinoć nisi došao u hotel."

"Da, prespavao sam kod njega. Sinoć je bila utakmica. Rekao sam ti da ću biti kod njega."-smirenim tonom glasa je govorio.

"Dobro Klara pusti ga. Uzmi tu vreću i pomozi."-mama je strogo rekla. Od kada je ona stroga prema Klari?

"A gdje si ti bila? Ja i tata smo bili sami u hotelu noćas."-Klara je rekla. Ja sam krajičkom oka pogledala u nju. Još uvijek je imala onaj kučkasti pogled Chanel Oberlin i ruke prekrižene na prsima.

"Kod Ane. Književni klub zadnji petak u mjesecu."-mama je rekla nezainteresirano. Klara je uzdahnula te prošla pokraj nas i uputila se na kat.

"Bio je nježan i išao je polako. Ono stvarno polako i stalno me pitao jesam li u redu i stalno me je ljubio i zaspali smo zagrljeni."-Veronika je uzbuđeno pričala, no nešto tišim tonom jer smo se nalazile u kafiću krcatom ljudi koji su se ovdje sklonili od kiše, i miješala svoju kavu bez šećera.

"Znači nije boljelo?"-pitam jedući svoj sladoled. Nikada nije krivo vrijeme za sladoled pa čak ni kraj veljače.

"Malo."-odgovorio i prstima pokaže 'malo'. Klimnem glavom. Tako sam joj željela reći da sam i ja sinoć izgubila nevinost s Jakovom ali nisam se mogla natjerati. Nisam željela kvariti njenu radost svojim jadikovanjem o tome kako nikada neću moći biti s njim.-"Nego ti i Karlo?"-pitala je i počela podizati obrve gore-dolje.

"Pa između mene i Karla sinoć nije bilo ništa ..."-ne dovršim rečenicu nego utrpam žličicu sladoleda u usta.

"Kako misliš ništa? Odvela si ga u sobu nakon što ste se skoro pohvatali na pola dnevnog boravka."-ugrizem se za unutarnju stranu obraza i sačekam koju sekundu prije nego odgovorim.

"Pa ..."-rastegnem-"Jakov se pojavio i istjerao ga pa sam spavala s Jakovom."-kažem u jednom dahu vrlo brzo i utrpam još sladoleda u usta. Veronika raširi oči i skoro izbaci kavu kroz usta i nos od iznenađenja.

"Molim? Spavala si s njim?"-pita iznenađeno. Zatvorim oči i uzdahnem. Očekivala sam od nje da mi počne držati prodike o varanju, no ona je na licu imala ogroman osmijeh.-"I kakav je? Grub? Je l' išao brzo?"-odmahnem glavom.

"Bio je nježan, stvarno nježan."-zagrizem usnu prisjećajući se sinoćnjeg događaja.-"Pitao me želim li to ... Čekaj. Nema prodika o varanju? O tome da ne bi trebala spavati s nekim tko je deset godina stariji?"-podignem obrvu. Ona inače prezire varanje u vezi. I ja ga prezirem, nikada nisam očekivala da ću ja biti ta zbog koje će netko ostati povrijeđen.

"Ariana ..."-uzdahne-"... naravno da nisam u redu sa situacijom u kojoj se to dogodili. Ali, i sama si rekla da ga voliš. I nije deset nego devet od jučer."-nasmijem se iako sam željela plakati. Osjećala sam se odvratno ali i sretno. Nije li to užasno? Biti razlog nečije tuge?

 Koračala sam prepunim školskim hodnicima u potrazi za Karlom. Moram mu pojasniti situaciju. Stajao je naslonjen na ormarić i razgovarao s nekim dečkom. Osmijeh mu je ispario s lica te ga je zamijenio ljutit izraz lica kada me uočio. Nešto je rekao onom drugom i krenuo prema meni.

"Što je ono bilo!?"-procijedio je kroz zube.

"Karlo smiri se."-istom mjerom sam uzvratila. Sačekai smo da grupica djevojaka prođe pokraj nas te nastavili.-"Žao mi je zbog onoga. Jakov je prenaglo reagirao. Ponekad se jednostavno previše uživi u ulogu starijeg brata."-izrecitiram govor koji sam uvježbavala cijeli vikend.

"Kunem ti se, ako ga još jednom ..."-počeo je prijetiti i mahati prstom po zraku.

"Da da razbit ćeš ga znam."-preokrenem očima i nastavim-"Stvar je u tome da sam ja tu večer popila malo više i nisam bila svoja ..."-izrecitiram još jednu potpunu laž. Te večeri nisam popila ni kapi alkohola.

"Čekaj. Ti meni kažeš da nisi htjela spavati sa mnom!?" -pitao je malo preglasno.

"Želim reći ..."-kažem smireno-"... da mi je drago što nismo jer bi zažalila. Karlo ja tebe vidim samo kao prijatelja i ne bih željela ništa više od prijateljstva s tobom."-ovog puta kažem potpunu istinu. Zaista nisam željela ništa više od prijateljstva s njim. On otvori usta kako bi nešto rekao no odustane i samo klimne glavom nekoliko puta zajedljivo me gledajući. Znala sam da ovo nije gotovo no nisam imala vremena raspravljati se s njim.

Novi dio je ovdje. Znam da nije zanimljiv kao prošli ali se nadam da vam se sviđa ❤