FIANCÉ

Chapter 26.

''Bože, Klara, prepala si me.''-uzdahnula sam i ušla u sobu. Kosu sam raspustila i počela brisati ručnikom.

''Pitala sam se možeš li mi izravnati kosu ...''-Klara je progovorila dječjim, umiljatim glasom. Uvijek je to radila. Ponašala se umiljato i nevino kada je nešto htjela, kao i mama.-''Ako mi izravnaš kosu, mogla bih te našminkati.''-Drugi korak je ucjena. Mogu se jasno sjetiti maminog glasa dok je Klari objašnjavala kako dobiti ono što želiš istovremeno režući povrće za povrtnu juhu. Odmahnula sam glavom.-Znam se i sama našminkati.-no znala sam da se Klara neće na tome zaustaviti i da će na kraju poslati mamu u moju sobu kako bi me nagovorila, ne naredila, da joj ispeglam kosu. Kao da si to ne može sama. Koliko sam ja to puta radila.-''Ispeglati ću ti kosu.''-uzdahnem i još nekoliko puta prođem ručnikom kroz kosu.-''Ali prvo moram osušiti svoju. Donesi si stolac tu ispred ogledala.''-pokazala sam joj prstom na veliko zidno ogledalo. Ponovno sam se vratila u kupaonicu po sušilo za kosu.-''Ipak mi možeš kosu osušiti kosu.''-rekla sam Klari. Naravno da nije stolicu donesla sama već je natjerala Filipa da to napravi, a mogla je jednostavno uzeti uredski stolac koji je stajao nekoliko metra dalje. Sjela sam na stolicu i Klara mi je počela sušiti kosu. U ogledalu sam primijetila da je Filip još uvijek tu. Ležao je na mom krevetu bosim nogama dodirujući pod. Ubrzo smo Klara i ja zamijenile mjesta. Ona je sjedila na stolici,a ja sam njenu kosu, pramen po pramen, provlačila kroz ružičasto- bijelu peglu za kosu.

''Što ćeš obući večeras?''-Klara je gledala u moj odraz. Maknula sam pogleda sa Filipa, koji je listao moju bilježnicu iz matematike i mrštio se, i usmjerila ga na Klaru.

''Haljinu.''-odgovorila sam uz uzdah-''Ti?''-ispustila sam ravan pramen iz ruku i uzela onaj koji još nije prošao kroz postupak ravnanja.

''Dvoumim se između crvene uske suknje i bijelog topa i žute uske haljine.''-odgovorila je Klara pažljivo promatrajući što radim.

''Obuci ono prvo. U toj žutoj haljini izgledaš kao da te je netko upravo ispuhao iz nosa.''-Jakov je dobacio. Stajao je na vratima naslonjen na štok ramenom držeći ruke u džepovima trenirke. Na sebi je imao tamno zelenu majicu s V izrezom i crnu trenirku. Napravio je nekoliko koraka i već se našao pokraj mog noćnog ormarića. Istrgnuo je moju bilježnicu iz Filipove ruke i stavio ju na noćni ormarić. Sjeo je na krevet pokraj Filipa i pogledao prema meni i Klari.

''Slažem se s Jakovom.''-rekla sam-''Mislim da ne želiš izgledati kao senf.''-Klara samo ispusti samo jedno kratko Hm kroz nos i zagleda se u jednu točnu.

''Koju haljinu nosiš?''-izgovorio je Filip nakon samo nekoliko sekundi.

''Bijelu.''-kratko odgovorim.

''Dobro, osim što je bijela? Je li dugačka ili kratka? Jednostavna? Posuta šljokicama?''-podigao je obrvu i zaredao nekoliko pitanja. Iznervirano sam preokrenula očima.

''Otvori ormar. Prva bijela stvar koju opaziš.''-kažem u jednom dahu

''Vjeruj mi ne možeš fulati ni da hoćeš. Nema baš puno bijelih stvari.''-kaže Klara podrugljivo. Filip prođe rukom kroz kosu i odšeta do ormara. Za nekoliko trenutaka se okrenuo natrag. U rukama je držao bijele čipkaste gaćice.

''Pa, haljina je poprilično izazovna.''-rekao je sa podsmjehom. Preokrenula sam očima. Koji je to idiot. Krenula sam peglu spustiti na stol kako bih mu te gaće nagurala u šupak , no Jakov je već stajao pokraj njega i oteo mu moje bijele čipkaste gaćice iz ruku u vratio ih natrag u ormar. Obrazi su mi se zacrvenili. Jakov je ruku zavukao u drugi dio ormara i izvukao vješalicu na kojemu se nalazila bijela, čipkasta haljina. Vješalicu je okrenuo prema Filipu i digao obrve.

''Sretan?''-Filip je samo uzdahnuo-''I ja mislim.''-i vratio haljinu natrag u ormar. Nekako su me podsjećali na malu djecu i njihove mame. Filip je bio dijete koje je diralo sve što ga zanima u mojoj sobi,a Jakov bi kao njegova mama išao okolo i vračao sve na mjesto. Filip je napokon mirno je sjedio na mom krevetu, dobro ležao. Jakov je ležao pokraj. Obojica su bili gornjim dijelom leđa naslonjeni na ovratnik mog kreveta. 

''Ariana ovo počinje smrdjeti po izgorjeloj kosi.''-požalila se Klara. Dugo je šutjela. Preokrenula sam očima i ugurala joj peglu u ruke susprežući nagon da je 'slučajno' opečem, otvorila sam prozor i hladan zrak je ušao unutra. Mogla sam se zakleti da je po zraku lepršalo nekoliko pahulja snijega.-''Sretna?''-nekoliko minuta proveli smo u šutnji. Bilo je dosadno, svima nama je bilo dosadno. Jedini zvuk u sobi bio je Filipovo glasno, i naporno,  uzdisanje. Uskoro je sobom odzvanjala pjesma Light it up. Filip je u ruke zgrabio moj mobitel koji je proizvodio taj zvuk. Popeo se na moj krevet, jednom rukom držeći mobitel,a drugom odgurujući Jakova koji mu je pokušao mobitel oduzeti. Cijela situacija izgledala je nekako smiješno. 

Ok, ovo je prvi put da pišem author note ... zamolila bih vas da napišete jedan iskren komentar o priči, ovo je već 26. dio i stvarno ne znam sviđa li vam se ova knjiga ili ne ... Hvala svim koji čitaju :*