FIANCÉ

Chapter 57.

''Trebam prijevoz do Veronike.''-progovorila sam čim sam sišla u kuhinju. Na sebe sam već navukla traperice, majicu i jaknu. Iako su mama i tata spavali izvan kuće svako jutro dolazili su ovdje na doručak. Iako mi ništa od toga nije bilo jasno nisam se željela zamarati još i njihovim problemom.

''Ariana danas dolaze Jakovovi i idemo u vikendicu zar si zaboravila? I nisi ništa doručkovala.''-mama se odmah pobunila. Tata se ustao sa stolice i uzeo ključeve s ormarića.

''Što čekaš? U auto.''-rekao je i nastavio hodati do hodnika. U tom trenutku je Jakov ušao kroz vrata. Da, sišao je preko balkona i onda ponovno ušao u kuću kroz vrata kako nitko ne bi ništa posumnjao.

''Dobro jutro Stjepane.''-klimnuo je glavom mom tati-''Ariana.''-a zatim i meni dok mu je lice krasio smiješak. Nasmijala sam se u znak pozdrava i izašla iz kuće te sjala u auto. Tata je došao nekoliko trenutaka kasnije.

''Što je tako hitno da moraš ovako rano do Veronike? Nema ni osam.''-pitao je. Upalio je auto te se uključio na cestu.

''Ma prekinula je s Lukom jučer i znaš kako to sve ide ...''-odlučila sam preskočiti dio gdje smo ga uhvatile da gura jezik u grlo druge cure i onda se napile. On je klimnuo glavom.-''Što se događa s tobom i mamom?''-ipak sam odlučila pitati. Ipak se on suprotstavio mami zbog mene više puta u proteklih nekoliko tjedana nego u svih ovih sedamnaest godina.

On je uzdahnuo i stao pošto je na semaforu bilo crveno svijetlo. Sačekao je zeleno i onda počeo govoriti.

''Dugo smo u braku, preko dvadeset i pet godina. U toliko vremena te neke stvari iznerviraju. Ja nisam osoba koja lako pukne ali i oni najjači s vremenom popuste,a to se meni dogodio. No, tvoja mama ne tolerira da joj se netko suprotstavlja.''-govorio je polako i smireno. Već smo se približavali Veronikinoj ulici.

''Možeš stati ovdje?''-prstom sam uperila u benzinsku postaju koja je radila dvadeset i četiri sata na dan. On je skupio obrve ali me je poslušao i parkirao.-''Hvala tata.''-rekla sam i poljubila ga u obraz. Često sam to radila kada sam bila mala no onda sam tu naviku izgubila.

''Ariana čekaj.''-već sam otvorila vrata i spustila jednu nogu na beton no vratila sam se u auto.-''Znaš li što se događa između Klare i Jakova? Nekako su mi udaljeni u zadnje vrijeme.''-pretrnem na ovo pitanje. Što bih mu trebala reći? Oh pa to je zato što je Klara trudna, dijete nije Jakovovo i on to zna , usput spavala sam s njim. Da, to nije dolazilo u obzir.

''Stres zbog vjenčanja.''-odlučim se za opciju kojom sam se u zadnje vrijeme i previše služila –laganje.-''Znaš da im je ostalo još manje od pola godine do vjenčanja .''-smireno slegnem ramenima-''Isto tako znaš da je Klara jako bliska s mamom,a ona je pod stresom otkako ste se vi ... pa znaš ...posvađali.''-nadrobim svega i svačega u laž kako bi ispala uvjerljiva. Tata klimne glavom zamišljeno gledajući negdje dolje i onda podigne pogled na mene.

''A ti? Jesi li ti u redu? Znam da nismo baš najbliža obitelj što se tiče toga ali ipak ste moja djeca. I ti i Klara.''-iznenadila me nježnost u njegovom glasu. On nikada nije bio otac koji je tukao svoju djecu no nikada nije bio niti najosjećajniji.

''Zašto ne bih bila u redu?''-iskreno se nasmijem. Bila sam sretna, no ne zbog petice u školi ili proljetnih praznika, već zbog toga što je prethodna noć i ovo jutro, bilo jedno od najljepših u mojem životu.

''Pa ne znam. Jednostavno pitam. Više ne dovodiš onog nogometaša doma nakon rođendana pa sam pretpostavio da ste prekinuli. I ono s onim Jakovovim prijateljem ...''-mahne rukom po zraku-...Markom?''-očito se nije mogao sjetiti imena. Ponovno se nasmijem.

''Ja i Karlo nismo bili zajedno. I rekla sam vam već da s Markom ništa nije bilo. Samo smo se sreli i nisam željela da pijan vozi doma ipak je on Jakovov prijatelj.''-ovaj put sam rekla potpunu istinu. Karlo i ja nismo bili zajedno, između mene i Marka nikada nije bilo ništa. To me podsjetilo da mu moram poslati Veronikin broj. I da moram do Veronike.-''Tata stvarno bih trebala ići. Veronika se već sigurno grca u suzama.''-kažem i izađem iz auta,a onda mu mahnem kada mi zatrubi u znak pozdrava. Ušetala sam u trgovinu koja je u sklopu benzinske postaje i uzela Family Pack sladoled od pistacia. Ono što je moglo raspoložiti Veroniku bio je sladoled, a pistacio je bio samo dodatak koji je obožavala i svaki puta bi se posvađale kada bih ja rekla da ima okus po mentolu.