Crno i belo - život •završena•

35. deo

- Tata, da li postoji neki problem? - upitao je Jakov.

- Ne. - kratko je odgovorio Oliver ne skrećući pogled sa puta.

- Ne izgledaš mi dobro. - rekla sam.

- U pravu ste, nisam dobro, van sebe sam, ne znam šta da radim. - rekao je Oliver.

- Pa šta se desilo? - zabrinuto je upitao Jakov.

Stigli smo na parking škole. Oliver nas je ozbiljno pogledao.

- Ne znam da li treba ovo da vam kažem, nisam to nikome rekao a mnogo me muči. - rekao je on.

- Sad me već plašiš, ako meni ne veruješ, izaći ću pa reci Jakovu. - rekla sam i krenula da izađem.

- Ne, verujem ti, ostani. Deco, veoma mi je teško da ovo kažem, saznao sam da imam ćerku. - rekao je Oliver tiho.

- Šta si saznao? - dreknuo je Jakov sa zadnjeg sedišta. Uhvatila sam ga za ramena da bi se smirio.

- Jakove, dovoljno mi je teško, nemoj mi stajati na muku. - rekao je Oliver.

- To znači da si ti prevario mamu? - upitao je Jakov sa gorčinom u glasu.

- Nisam, naravno da nisam prevario Magdalenu. - rekao je Oliver.

- Kako onda? Objasni mi! - uzviknuo je Jakov besno.

- Nemamo vremena za to,ti moraš na čas a ja moram sa Sofijom kod direktora. Ako želite, pričaćemo o tome danas posle škole, pozvaću i Davida i Alekseja. - rekao je Oliver.

Pošli smo prema školi, Jakov je otišao kod Vukana, ja sam ga samo u prolazu pozdravila. Ispred direktorove kancelarije sam srela Doru i Elenu sa majkom.

- Ćao Dorsi! - uzviknula sam pozdravljajući se sa njom.

- Ćao Sofi! Baš sam uzbuđena. - rekla je Dora.

Direktor nas je pozvao u kancelariju.

- Ovo se retko dešava, tri nove učenice druge godine. Hajde kratko da vidimo ko je ko? Sofija Kostov? - rekao je direktor gledajući u mene jer je bilo očigledno da sam to ja.

- Ja sam Sofija Kostov, verovatno ste već  pričali sa mojim ocem, ja sam usvojena, živela sam deset godina u Domu. Sviram violinu od pete godine, to je ukratko o meni. - rekla sam ja.

- Dobro, drago mi je da ćeš biti naša učenica. Idemo dalje, ko je Doroti Lindin? - upitao je direktor.

- To sam ja. Mi smo se skoro doselili iz Čikaga i mnogo mi je drago da je tako. Ovde sam našla najbolju drugaricu, moju Sofi i molim Vas da budemo zajedno. Ja samo nju poznajem ovde i mnogo bi mi značilo da budemo zajedno. - rekla je Dora.

- Ja sam Elena Lindin ali svi me zovu Ela. Ja sam veoma popularna na Tik Toku. - kratko se predstavila Elena. Ne mogu da verujem da ona i direktoru priča o svojoj popularnosti na Tik Toku.

- Dobro, drago mi je da sam generalno upoznao sve tri. Pošto ste vas dve bliznakinje i po zakonu morate biti u istom razredu a želite da budete zajedno sa Sofijom, bićete sve tri zajedno. - rekao je direktor.

Direktor nas je odveo do jedne učionice i rekao da je to naša učionica i da je tu naš razredni starešina.

- Dobro jutro Nedo, imate nove učenice. - rekao je direktor ženi srednjih godina koja je sedela za katedrom.

- Hvala što ste ih doveli. Devojke, možete se kratko predstaviti. - rekla je razredna.

- Ja sam Ela Lindin, sigurno me znate pošto sam poznata na Tik Toku. Došla sam iz Čikaga. - rekla je Elena. Devojke su se smejale, momci su po nešto dobacivali. Ona je nevoljno prevrnula očima jer to nije bila reakcija koju je očdkivala.

- Ja sam Doroti Lindin, na moju sreću, nisam popularna kao moja sestra Elena. Da, pravo ime joj je Elena, ne Ela. Kao što je ona rekla, došle smo iz Čikaga, po meni, to je bila najbolja odluka mojih roditelja. Rođena sam u Americi i tamo živela skoro 16 godina ali da vam kažem nešto, ja sam prodisala punim plućima ovde, u Beogradu. Tamo je sve lažno i iskompleksirano, ja sam htela da se ubijem jer sam mislila da sam debela. Ova devojka pored mene, poznajem je mesec dana, ona je moj pravi prijatelj i ona me je naučila da volim sebe. - govorila je Dora čvrsto i hrabro. Razred ju je slušao sa velikom pažnjom.

- Da se i ja predstavim,ja sam Sofija Kostov. Moji roditelji su poginuli pre 10 godina i od tada sam živela u Domu. Pre mesec dana sam usvojena i zato se prezivam Kostov, neću ništa da krijem i ne stidim se toga. Moja najveća ljubav je muzika, sviram violinu od svoje pete godine i volim da pevam. - rekla sam ja.

- Hvala devojke, možete sesti. - rekla je razredna.

Bila su tri mesta prazna,jedna cela klupa i jedno mesto pored jednog momka. Dora me je brzo povukla do te prazne klupe, a Elena je morala da sedne pored tog momka.