Crno i belo - život •završena•

41. deo

Na neki način je Aleksej bio u pravu što se tiče Valerie. Neću da koristim njegov rečnik ali moram reći da je došla da živi sa nama. Pošto je završila osnovne studije, u Beogradu će upisati master. Kaže da ne želi tamo da živi sama. Pošto se povelo pitanje njenog smeštaja, svi smo sedeli okupljeni u dnevnoj sobi.

- Sofija, pošto je došlo do ove promene, moram nešto da te pitam. Sobu ćeš morati da podeliš sa nekim, da li želiš da to bude Duda ili Valeria? - pitao je Oliver.

- Neka Duda bude sa mnom. - kratko sam rekla.

- Pa normalno da neće da bude sa ovom koju je danas upoznala, Dudu bar zna od kad je bila beba. - Aleksej je i dalje bio u svom fazonu.

- Aleksej, zašto joj ne pružiš šansu? Ne poznaješ je. - pitao je Oliver.

- Kao ni ti i niko od nas, niko je ne poznaje. Ja sam rekao svoje, moje sestre su Sofija i Duda i to je to. - rekao je Aleksej i krenuo ka stepenicama.

- Aleksej, nismo završili razgovor! - viknuo je Oliver za njim.

- Tata, pusti ga, doći će to na svoje vremenom. - rekao je David.

- Dobro, znači Valeria dobija sobu na kraju hodnika, Duda ide kod Sofije. - zaključio je Oliver.

- Da, tako smo zaključili. Možemo li da idemo? Treba da se spremimo za školu. Idemo da ti objasnim ono iz fizike. - rekao je Jakov i povukao me za ruku.

- Šta iz fizike? - zbunjeno sam pitala.

- Pa znaš, pitala si me danas, centrifugalna i centripetalna sila. - lupio je Jakov na brzinu.

- A daa, nisu mi jasne baš te formule. - smotani sam rekla. Oliver i Magdalena su nas pogledali ispod oka a David se nasmejao sebi u bradu.

- Pa da li si ti normalan,medvede, onaj iz šume? - pitala sam nakon što smo ušli u njegovu sobu.

- Što? Šta sam loše rekao? - pitao je on nevino i složio zbunjenu facu.

- Ako treba da lažem, bar mi reci u napred a ne ovako. E, znaš koliko su nam poverovali za fiziku? Roditelji su nas gledali ispod oka a David se smejao sebi u bradu. Nemoj biti toliko providan, molim te. - rekla sam sedajući pored njega na krevet.

- Znaš šta smo mogli reći? - upita on kao ozbiljno.

- Šta? U vezi čega? - upitam ne shvatajući na šta misli.

- Pošto je frka oko soba, mogli smo reći da ti pređeš kod mene, vidi kolika je soba. - rekao je on i počeo da se cereka.

Uzela sam njegov veliki jastuk i dobro ga udarila po leđima. Naravno, ni on nije ostao dužan, lako me je uhvatio i krenuo da me golica. U trenutku sam se našla pod njegovim izvajanim telom. Moram priznati, lep je k'o Apolon.

- Dobro je, prestani više! - čuo se moj glas u pauzama između smeha.

- Kaži čarobnu reč pa ću prestati. - odgovorio je on.

- Ne znam koja je čarobna reč. - rekla sam.

- Dobro,onda uaradi čarobnu stvar. - nastavio je on.

- A koja je čarobna stvar? - upitala sam.

- Ova. - kratko je rekao i spojio nam usne u poljubac. U tom trenutku sam zaboravila i da mi je zvanično brat, da imamo isto prezime i roditelje na papiru. Postojao je samo taj trenutak i on, moj Apolon.

Neka ide život.