Crno i belo - život •završena•

4. deo

Vozili smo se nekih pola sata. Stali smo ispred jedne lepe kuće.

Nisam znala da živite u vili. - rekla sam oduševljeno.

- Ma ne dušo,nije ovo vila ali je prostrana. - rekla je Magdalena. 

Gde sam provela 10 godina,ovo je savršeno. Više od same kuće me je oduševio prelepi travnjak sa puno cveća,sve je prelepo uređeno.

Oliver je parkirao auto u garažu pa smo izašli sa druge strane. U dvorištu je lep bazen. Tu su bila 3 momka i 2 devojke.
Primetila sam da me svi čudno gledaju.

- Jakove,Davide bilo bi lepo da uđete u kuću,treba nekog da upoznate. - rekao je Oliver.

- Koga ? - pitao je jedan momak.

- Videćete. Gde je Aleksej? - pitao je Oliver.

- Nemam pojma, nisam mu dadilja,niti on ima 3 godine. - rekao je taj momak.

- Jakove,pripazi na ton. Za 10 minuta da ste u dnevnoj sobi. - rekao je Oliver.

Ušli smo u kuću. Koliko sam videla,kuća je lepo uređena.

- Dođi da ti pokažem tvoju sobu. - rekla je Magdalena.

Ušle smo na jedna lepa,bela vrata. Kad smo ušle,dah mi je zastao,čak je i suza krenula. Soba je bila velika i svetla. Na sredini sobe je veliki krevet. Zid iza njega je ukrašen notnim zapisima. Sa druge strane je veliki gardorober.

- Ovde imas malo odeće koju sam ja kupila da imaš za danas. Sutra ćemo ići da kupiš šta želiš. - rekla je Magdalena.

- Hvala,sve je tako divno. - rekla sam još uvek vidno uzbuđena.

- Ja sad idem,a ti se raspremi pa dođi dole. - rekla je ona.

Istusirala sam se a zatim pogledala u garderober,bilo je i više nego dovoljno garderobe. Uzela sam jednu lepu roze haljinu na bretele sa nekim belim cvetovima.

Silazila sam niz stepenice i videla dvojicu momaka iz bazena,jedan je bio očito ljut. Tu je bio i treći,onaj najmlađi.

- Dođi slobodno. - rekla je Magdalena kad me je videla na stepenicama.

- Upoznajte se Sofijom. - rekao je Oliver.

- A šta nam je ona? - pitao je dečko koji je bio ljut,čini mi se da je to Jakov.

- Ona vam je sestra od danas. - rekao je Oliver.

- Šta? - uzviknuo je on. Ova dvojica su se samo pogledala.

- Znate da smo oduvek želeli da imamo devojčicu, hvala Bogu imamo i novčanih mogućnosti pa što da ne? - oglasila se Magdalena.

- Dobro,od mene ne očekujte da ću imati neki kontakt sa njom. Ko zna odakle je došla. Kako možete da dovedete nekog tek tako u kuću? Razumeo bih da je malo dete ali ona ima sigurno 16 ili 17 godina. Šta ako je narkomanka? Šta ako je alkoholičarka? Ne mogu da verujem da tako nemate mozga. - rekao je Jakov,pogledao me nekim pogledom punim mržnje i otisao na sprat.

- Jakove,nećemo tako pričati. Jesam te tako vaspitao? - vikao je Oliver za njim.

Malo zatim je otišla i Magdalena jer će izgleda izbiti gadno stanje.

Stajala sam tako nepomično,nešto se u meni slomilo. Moja sreća nije dugo trajala. Sve ono lepo i belo je zamenilo neko crnilo i njegova težina. Na tren sam zatvorila oči i setila se onog dana kad sam došla u Dom. Tad je bilo obrnuto,svo crnilo i tugu koju sam osećala zamenila je neka sigurnost. Nisam bila srećna,bolelo me je to što nemam roditelje ali sam videla da su tu svi isti kao ja i da svi delimo istu muku.

- Dođi,sedi. - čula sam muški glas.

Ispred mene je stajao visok momak crne kose i krupnih braon očiju. To je bio onaj najstariji,David,ako sam dobro zapamtila.