Crno i belo - život •završena•

23. deo

Sledećeg jutra sam se pronudila oko devet. Prvo me je čudilo zašto je sve apsolutno tiho pa sam se setila da smo samo Jakov i ja kod kuće. Našla sam neku laganu haljinu a kosu sam skupila u punđu. Malo sam razgledala hodnik,pa dnevnu sobu a zatim otišla napolje jer mi je bilo dosadno. Legla sam na jednu ležaljku pored bazena a jutarnje sunce se rasulo po mom licu. Krajičkom oka sam uočila veliku pušku na vodu,sigurno je Aleksejeva. Sigurno mu neće smetati da se poslužim. Uzela sam je,napunila vodom i laganim koracima otišla u kuću. Na prstima sam ušla u njegovu sobu,još uvek je spavao. Prišla sam njegovom krevetu i par puta pritisnula obarač na puški.

- Šta? Kako? Gde? - počeo je da viče u polusnu.

Spricnula sam ga još par puta.

- Šta ti radiš ovde sa tim čudom? - pitao je on kad je otvorio oči.

- Osveta bato,osveta. Čuo si za to? - upitala sam i počela da se smejem. U trenutku moje nepažnje,on me je povukao za ruku tako da sam pala na krevet.

Bili smo previše blizu jedno drugom. Zagledala sam se u jednu kapljicu koja je klizila niz njegov savršeno izvajani stomak. O Bože, Sofija,kakve tebi misli padaju na pamet? On ti je sad brat.

- Hajde ustaj lenčugo,moramo u prodavnicu da kupimo šta ćemo jesti. - rekla sam brzo ustajući sa njegovog kreveta.

- Što bih ja išao u prodavnicu? - pitao je ležerno.

- A što ja da idem? Rekla sam da idemo zajedno,ne da ideš sam. Ako za 5 minuta ne budeš spreman,doći ću ponovo da te isprskam. - rekla sam i izašla iz sobe.

* Jakovljeva perspektiva *

Osećam neke kapljice po svom licu. Mislio sam da sanjam ali tad sam osetio još par manjih mlazova vode po svom telu. Otvaram oči i vidim nju sa Aleksejevom pumparicom u ruci. Neka lepršava haljinica boje vanile,kosa skupljena u punđu i neodoljivi osmeh.Rekla je da mi je to osveta. Povukao sam je za ruku, bila mi je tako blizu,bliža nego ikad. Bio sam u ogromnom iskušenju da je poljubim ali sam se plašio kako bi reagovala. Dok sam ja razmišljao,ona je ustala i rekla da ustajem i da treba da idemo u prodavnicu. Mislim da sam zadnji put išao u prodavnicu da kupim nešto za jelo pre jedno 5 godina, to uvek radi mama. Na kraju je zapretila da će se vratiti i ponovo me isprskati ako ne budem gotov za 5 minuta.

Išli smo u prodavnicu da kupimo potrebne stvari. Na moje veliko čuđenje, Jakov me je sve slušao. Kad smo bili blizu kuće,videli smo jedan veliki kombi i neke ljude koje iznose stvari.

- To se neko doselio? - upitala sam.

- Izgleda,možda je prodata. To je kuća neke žene koja živi u Americi,ne verujem da se vratila. - rekao je Jakov dok sam ja i dalje radoznalo gledala.

Kako smo se približavali,činilo mi se da sam videla nekog poznatog. Kad smo prošli dovoljnu razdaljinu,bila sam sigurna u to.

- Nilee! - povikala sam i zatrčala se prema momku koji je vadio neke kutije iz kombija.

- Sole! Pa ne mogu da verujem,to si stvarno ti. - rekao je zagrlivši me.

- Čekaj,otkud ti ovde? - upitala sam zbunjeno.

- Ovo je kuća moje tetke,postala je moja starateljka. Čekaj da te upoznam sa nekim. Ela! - uzviknuo je on.

Iz dvorišta je izasla devojka sa prelepim afro lonkama i najtamnijim očima koje sam do sad videla.