Crno i belo - život •završena•

11. deo

Oliver i Magdalena su rešili da pruže šansu Aleksejevoj želji,otišli su u Dom da se raspitaju. Direktor je bio iznenađen što ih ponovo vidi u tako kratkom vremenskom periodu.

- Dobar dan,drago mi je da vas vidim? Kako vam mogu pomoći? Nije valjda da imate neki problem sa Sofijom? Ona je uvek bila dobro dete,nije ulazila u neke rasprave. - rekao je direktor.

- Ne, naprotiv, Sofija je divna devojka. Čak mislimo da je našeg najmladeg sina vratila u realnost,bio je opsednut igricama. - rekao je Oliver.

- Ovde smo zapravo zbog jedne devojčice, Aleksej jako želi da je usvojimo pa smo došli da se raspitamo. - rekla je Magdalena.

- Koje devojčice? - upitao je direktor.
- Zapravo, ne znamo kako joj je pravo ime. On je bio ovde sa Sofijom i upoznao je malenu. Rekao nam je samo da se zove Duda i da ima 4 godine. Verovatno nemate više devojčica koje zovu Duda i imaju 4 godine. - rekla je Magdalena.

- Mala Dudica,znam na koga mislite. Pa ovako,kod nas je da kažem od rođenja,zapravo 5 dana posle rodenja. Majka ju je napustila po rođenju, devojka je imala 18 godina tad i nije bila spremna za tu ulogu. Zove se Dušica,mi smo joj ovde dali ime. Dobro je dete,umiljato,poslušno. - rekao je direktor.

- Da li možemo da je vidimo? - pitala je Magdalena.

- Naravno, sad će je vaspitačica dovesti. - rekao je direktor.

Posle desetak minuta, u kancelariju je ušla žena vodeći za ruku malenu devojčicu smeđe,kovrdžave kose i blistavih,zelenih očiju. U ruci je držala jednu lutkicu.
- Zdravo malena,lepa ti je lutkica. - rekla je Magdalena.

- Hvala. To mi je kupio bata Akej. - rekla je malena Duda uz široki osmeh.

- Baš lepo, a ko je on? - upitao je Oliver.

- Ne znam, danas sam ga upoznala. U stvari znam, on je bata od Coke. Ja Coku mnogo volim ali ona je otišla,dobila je mamu i tatu. A zašto ste vi došli? Hoćete da me vodite kući? - upitala je Duda sa iskrom u očima.

Magdalena i Oliver su se samo pogledali i klimnuli glavama.

- Da, vodimo te sa nama. - rekla je Magdalena.

- Stvarno? - pitala je Duda.

- Da,živećeš sa nama. - odgovorila je Magdalena.

- I bićeš moja mama? - uzvratila je Duda.

- Hoću. - nežno je odgorila Magdalena.
Duda je ostavila lutkicu i skočila Magdaleni u zagrljaj. Oliver je prvo stajao sa strane a zatim se pridružio zagrljaju.

Sve je bilo rešeno,ostalo je samo da se obave formalnosti. Kad su to završili, Oliver i Magdalena su pošli kući sa Dudom.

Sedeli smo u dvorištu nas troje,naravno, Jakov me je opet bojkotovao.

- Šta mislite,hoće li dovesti Dudu? - pitao je Aleksej.

- Ne znam, verovatno hoće. - odgovorila sam.

- Hajde da se kupamo. - predložio je David.

- Pa mogli bismo. - rekla sam.

Tada smo čuli zvuk auta što je značilo da su se vratili. Svi smo ustali sa svojih stolica, a Aleksej je potrčao prema garaži.

Oliver je izašao iz auta a za njim i Magdalena.

Aleksej je tužno gledao i uporno čekao još nešto.

- Kako je moguće da vam se nije svidela? Kako ste mogli da je ostavite tamo? - povikao je Aleksej ljutito i potrčao a i ja za njim.

- Bata Akej, Coka! - bilo je sledeće što smo čuli.

Okrenuli smo se i videli Magdalenu koja drži Dudu u naručju.