Crno i belo - život •završena•

51. deo

- Jakove, vidi šta si uradio. Da li te jako boli? - upitala sam uspaničeno.

- Ne, ne boli me. - odgovorio je kratko ali uz  bolan izraz lica.

- Ozbiljno te pitam. - rekla sam.

- Ozbiljno ti kažem. Više me boli to što si me ostavila nego ova posekotina. U dlanu mi je mali komad ovog tanjirića a u srcu mi je zaboden veliki komad. Razbila si mi srce, nisam to od tebe očekivao. - rekao je on, ostavio novac za kolače i izašao iz lokala.

Dok sam se sabrala, krenula sam i ja ali nisam znala kuda je otišao. Nisam znala koga bilo šta da pitam pa sam pozvala Vukana nadajući se da se njemu javio.

- Vukane, Sofija je, da li ti se Jakov javio? - upitala sam kad se javio.

- Sofija, šta ti je? Zašto bi Jakov trebalo da mi se javi? Šta se dogodilo? Uznemirena si, plašiš me. - odgovorio je Vukan.

- Ne mogu ti pričati, nemam vremena. Moramo naći Jakova, ne znam da li je dobro. Ti ga znaš duže, znaš gde bi mogao da ode. Molim te, nađi ga Vukane. - govorila sam dok je moj glas prelazio u plač.

- Dobro, tražiću ga, samo se ti smiri. Ne znam šta se desilo ali vidim da je ozbiljno. - rekao mi je Vukan pa smo završili razgovor.

- Sofija, šta se desilo? - čula sam muški, donekle poznat glas.

- Ništa, sve je u redu. Nešto sam se malo iznervirala. - kratko sam odgovorila.

- Nisi se malo iznervirala, ti drhtiš. - rekao je on. Bio je to Isa.

- Dobro, raskinula sam sa dečkom, eto sad znaš. Hajde, vidimo se Iso. - rekla sam glasom koji mi je već pucao i krenula. On me je zagrlio,bez pitanja a ja nisam imala snage da ga odbijem.

- Zbog njega si me ostavila, je l' da? - začula sam Jakovljev glas. Nemam predstavu odakle se on stvorio.

- Jakove, nije to što misliš. - kratko sam rekla dok su mi suze navirale.

- Ništa ja ne mislim već vidim. Petnaest minuta nakon što si raskinula sa mnom, grli te drugi dečko. Nisam to od tebe očekivao. Bila si mi kapljica rose. Bila si ono belo u crnom. Ono što sam rekao jutros pred Oliverom sam i mislio, zaista sam mislio. Od dosta drugih devojaka sam ovo mogao očekivati ali ne od tebe. - rekao je Jakov i brzo otišao.

Nisam stigla bilo šta da kažem. On sad misli sve najgore o meni, misli da sam neka koja menja momke kao čarape.

- Hoćeš da te otpratim kući? - upitao je Isa.

Potpuno sam zaboravila da je on tu. Moje misli su otišle za Jakovom, nikad mi neće oprostiti. Najgore od svega je što smo u istoj kući, gledaćemo se stalno. On će mene gledati sa mržnjom a ja njega sa krivicom što sam ga tako ostavila. Htela sam nekome da ispunim poslednju želju a time sam povredila osobu koja to ne zaslužuje.

- Ne, hvala, idem sama. - kratko sam odgovorila.

- Sofija, nisi dobro. Žao mi je što tvoj bivši misli da sam ja razlog vašeg raskida. Samo sam se slučajno tu zatekao. Molim te, dozvoli mi da ti pozovem taksi. - rekao je on.

- Dobro. - kratko sam odgovorila.

Za par minuta, taksi je stigao i krenula sam kući. Gde li je Jakov? Kako je? Kako ću svima ovo objasniti?

Sofija, u šta si se to uvalila?