Crno i belo - život •završena•

20. deo

Sedeli smo na krevetu, Jakovu je zazvonio telefon.

- Ee,zvoni ti telefon. - rekla sam i malo ga pomerila od sebe.

- Ne mogu sad da pričam. - rekao je on i odgurnuo telefon.

- Ne budali,mama te zove. - rekla sam.

- Javi se ti. - rekao je.

- Halo, Sofija je. Jakov je u kupatilu. - javila sam se prevrćući očima jer ne volim da se javljam na tuđi telefon.

- Sole dušo,kako ste? Kako se slažete? - pitala je ona.

- Sve je super,ne brinite. Šta mi rade braća i seka? - upitala sam.

- Duda i ja gledamo crtani, David je negde sa društvom, Aleksej je u svojoj sobi. Ništa,samo da vam kazem da se spremite, Oli sutra dolazi po vas, za par dana svi zajedno idemo na more. - rekla je ona pa smo završili poziv.

Dok sam prekidala poziv,videla sam propušten poziv sa mog broja onda kad Jakov nije znao gde je. Pisalo je  ' Koza 💜 ' . Osmehnula sam se a onda sam osetila da jedna suza klizi niz obraz.

- Coko, šta je bilo? - upitao je Jakov.

- Kako si me nazvao? - upitala sam.

- Izvini, bilo je slučajno. - rekao je on i obrisao suzu s mog lica.

- Čuo si,treba da idemo na more. Kad god čujem da neko ide na more,setim se onog dana,setim se mame i tate. Bojim se zato što treba da idemo svi,cela porodica. - govorila sam a glas mi je bio sve tiši.

Jakov me je zagrlio,poljubio me je u kosu.

- Nećemo svi ići. - rekao je on.

- Kako? Čuo si šta je mama rekla? - upitala sam gledajući ga u oči.

- Lepo,ti i ja ćemo ostati u Beogradu. - rekao je.

Sami? - upitala sam.

- Što? Plašiš se da budemo sami u kući? - pitao je.

Ne plašim se. Ti si moj brat, zar ne? - upitala sam.

Samo je klimnuo glavom.
Te večeri smo rano zaspali,mislim ja jesam,ne znam za Jakova. Dok nisam zaspala,desilo se nešto čudno. Držala sam zatvorene oči da bih pre zaspala. Osetila sam da on stoji pored kreveta,nisam znala zašto a nisam htela da otvaram oči. U jednom trenutku sam osetila da me je poljubio u obraz,dobro,bilo je to više blizu usana. Zašto je to uradio? To ne može biti slučajno. Šta pokušava?

* Jakovljeva perspektiva *
Ja sam osoba koja obožava more ali sam ga se odrekao jer se ona plaši tog putovanja zbog njene nesreće. Treba da je volim kao sestru ali uporno imam neke druge osećaje. Voleo sam samo jednom,moju Coku, a ona je volela motore i brzinu. Sofija me tako podseća na nju, čak sam je i oslovio njenim nadimkom,srećom pa nije shvatila. Brzo je zaspala. Stajao sam pored njenog kreveta. Njena crna kosa se rasula po jastuku. Mesec je dopirao kroz mali,drveni prozor,osvetlio je njeno lepo lice. Sageo sam se i poljubio je u obraz,dobro,malo bliže usnama. Neverovatno je koliko ima mekane i slatke usne. Posle toga sam brzo otišao do svog kreveta i legao. Tako se nisam ponašao ni sa 16 godina. Kad sam legao,zatvorio sam oči i razmišljao o njoj, od prvog trenutka kad sam je video.

Ujutru rano je Oliver došao po nas pa smo stigli kući već do podneva.
Kad smo izlazili iz auta, Aleksej se zatrčao na mene,umalo nismo pali. Poljubila sam ga u obraz a onda i Davida.

- A mene,ništa? - upitao je Jakov.
Šta tebe ima da ljubim,sa tobom sa bila dva dana majmune. - rekla sam i nasmejala se.

- Nema to veze kozo,valjda se braća jednako vole. - rekao je Jakov.

- Ne bih baš rekla da brat ljubi sestru dok spava blizu usne. - pomislila sam.

Aleksej i David su nas čudno gledali jer smo otišli kao mačka i miš a vratili se kao najbolji prijatelji.