Crno i belo - život •završena•

19. deo

Kad smo ušli u dvorište, Jakov je k'o tajfun uleteo u kući i otišao u sobu.

- Jakove, šta  je bilo? Hoćete da jedete. - pitala je baba Stana.

- Nista strašno baba,posvađao se sa jednim momkom. Ješćemo mi posle, idem sad kod njega. - rekla sam pa pošla u sobu.

Jakov je ležao na krevetu i gledao u plafon.

- Hej, pa nije valjda moguće da se ti toliko potresaš zbog reči onog Nemanje? - upitala sam sedajući pored njega.

- Ne,nije to. Vule mi je pisao. Kaže da se jedna devojka smuvala sa nekim Vladom. - rekao je on.

- To ona Anja? - upitala sam.

- Kako ti znaš za Anju? - upita on podižući se u sedeći položaj.

- David mi je rekao. - odgovorila sam.
Nego,zaljubljen si u nju? - upitala sam na šta je on poskočio sa kreveta.

- Nisam. - odgovorio je kratko.

- Zašto te je onda pogodilo to što se smuvala sa drugim? - upitala sam.

- Zato što celo leto je izlazila sa mnom i ne samo ona, vukla je i Miu,svoju sestru. Ja odem na dva dana, lik je smuva. - rekao je iznervirano.

- To znači da je laka devojka. - rekla sam.

- A ti,jesi zaljubljena u nekog? - pitao je.

- Ma pazi da ti ne kažem. - rekla sam i nasmejala se.

- Zašto? - upitao je on kao ozbiljno.

Nisam ništa rekla,samo sam pogledala negde neodređeno.

- Zvala se Jovana. - rekao je tiho.

- Ko? - upitala sam.

- Moja prva ljubav. - rekao je je još tiše i okrenuo glavu na drugu stranu.

- Čekaj,pa šta se desilo? Otišla je negde,odselila se? - upitala sam.

- Da,otišla je u raj. Sad je sa anđelima. - govorio je on dok mi je bio okrenut leđima.

- Žao mi je. - rekla sam i zagrlila ga.

- A ti... ti si me podsetila na nju. Imala je crnu kosu i zelene oči kao i ti. Previše si me podsetila na nju. Moji su znali za nju ali niko nije primetio tu sličnost. Izvini za moje ispade prva dva dana. Svi misle da sam jak jer sam nastavio da živim normalno ali nije mi svejedno. Sad kad znam tebe,moram da te čuvam,ne mogu dva puta izgubiti nekoga koga volim. - završio je on a ja sam prešla preko puta njega.

A šta i mene voliš? - upitala sam ja.

- Pa... normalno,sestra si mi. - rekao je on zbunjeno.

Hajde,nemoj biti tužan,dođi. - rekla sam i raširila ruke. Prihvatio je moj zagrljaj.

* Jakovljeva perspektiva *
Ležao sam zamišljeno i gledao u plafon. Ona je ušla u sobu. Počeli smo neku priču o zaljubljivanju i tako. Rekao sam joj za Jovanu,možda nije trebalo,ne znam. Te njene zelene oči su nešto posebno. Ovo će biti jako teško. Kako da živim sa njom pod istim krovom i da se pravim da mi je sestra? Kako da je gledam sa nekim u vezi kad... ? Ne znam,otac me je poslao ovamo da se smirim ali kako da se smirim kad me ona onako veselo gleda? Dok me grli najlepše?