Crno i belo - život •završena•

5. deo

- Dođi,sedi. - rekao je on.

- Zašto je tako reagovao? - upitala sam.

- Pa šta da ti kažem? On je u principu dobar ali brzo plane. Nego,reci mi nešto o sebi. - rekao je on.

Ja sam Sofija,imam 16 godina,sviram violinu od pete godine. Zadnjih 10 godina sam provela u Domu zato što su mi roditelji poginuli u saobraćajnoj nesreći kad smo krenuli na more. A ti? - upitala sam.

- Ja sam David,izvini što se nisam predstavio. Idem na Fakultet dramskih umetnosti,studiram režiju,sad ću treću godinu. Ovo je Aleksej,naš najmlađi brat. Aleksej,hoćeš li se predstaviti? - obratio se on dečaku svetlo smeđe kose koji je gledao u telefon i delovao potpuno odsutno.

- A ovo je ko? - pitao je on odvojivši pogled od telefona i prebacivši ga na mene.

- To nam je sestra. - rekao je David.

- Mi nemamo sestru. - odgovorio je nezainteresovano i vratio pogled na telefon.

- Možeš li se ti bar na trenutak odvojiti od tog telefona? Od danas imamo sestru. Aleksej ostavi telefon. - rekao je on besno i istrgnuo mu telefon iz ruke.

- U redu je Davide,ima vremena,upoznaćemo se ,ne želim nikog da silim na nešto. - rekla sam i krenula na sprat.

- Ne Sofija,vrati se. - rekao je David.

- Voliš da igraš igrice? - upitao je Aleksej. 

-Ne znam,nisam nikad igrala igrice. Ja sam odrasla u Domu. - odgovorila sam.

- Dobro,nema veze,ja ću  te naučiti. Dođi,idemo u moju sobu. - rekao je Aleksej.

- Pa nisam mislio da budeš tako napadan. Nije  ovde ni dva sata,već je zoveš da igra igrice. Sofija,jesi gladna? - pitao je David.

- Ja jesam,hajde napravi nešto. - rekao je Aleksej.

- Ne,ja ću napraviti nešto. Volite špagete bolonjeze? - upitala sam.

- Ooo,da pogotovo Jaki. Daki,gde je Jaki? - pitao je Aleksej.

- Naljutio se zbog Sofije i otišao u sobu. - rekao je David.

- Zašto se naljutio? - uzvratio je Aleksej.

- Brate Aki,ti k'o da si na Marsu bio. Znaš kakav je Jakov. - rekao je David.

-Ko će mi pokazati kuhinju? - upitala sam.

- Evo ja ću. - rekao je Aleksej.

- Pa ti od kuhinje znaš samo gde su vrata i gde je stolica da sedneš da jedeš. - rekao je David i nasmejao se.

Nema problema,idemo svi troje. - rekla sam.

Otišli smo u kuhinju,ja sam pripremala namirnice a njih dvojica su mi pomagali. Za nekih 40 minuta,sve je bilo gotovo.

- Kakav je to divan miris? - začuo se Magdalenin glas.

- To je naša ćerka kuvala? - pitao je Oliver.

-Na ovo 'naša ćerka' , Jakov me je samo prostrelio pogledom ali ništa nije rekao.

- Hajde da vidite kakve je bolonjeze seka spremila. - rekao je Aleksej uz smešak.

- Pero Ždero. - rekao je Jakov sarkastično.

- Jakove,pričali smo. - rekao je Oliver uz prekoran pogled.

- Molim vas da sednemo i lepo jedemo kao porodica i poželimo Sofiji dobrodošlicu. - rekla je Magdalena.

- Svi smo okej sa Sofijom osim Jakija. - rekao je Aleksej.

- Pričali smo sa Jakijem,malo je burno odreagovao,nije on takav. - rekao je Oliver.

- Dobro,čime se baviš,u koju školu ideš? - pitao je Jakov.

-Idem u gimnaziju,u slobodno vreme sviram violinu. - rekla sam kratko jer sam znala da sa mnom ne komunicira svojevoljno već su ga roditelji naterali.

- Znači prebacićete je u moju školu? - pitao je Jakov.

- Da,ići ćete u istu školu. Da li to predstavlja problem? - pitao je Oliver.

- Ne,samo sam pitao. - rekao je Jakov i otpio gutljaj soka.

Ostatak popodneva sam provela lepo sa Davidom i Aleksejom a Jakov je bio na distanci.