Crno i belo - život •završena•

29. deo

- Ponoćno Sunce. - kratko sam rekao.

- Kakvo Sunce? - pitao je Vukan.

- Dobro je,ne morate tako da blenete. Vas trojica k' o da niste videli žensko. - rekla je Sofija i počela da se smeje.

Dok smo silazile dole,Dora je nešto rekla i ja sam počela da se smejem. U dnu stepenica stajali su Jakov, Vukan i Nikola. Sva trojica su gledala u nas kao da je meteor pao na Zemlju.

- Šta je toliko neobično? - upitala sam kad smo sišle.

- Pa ti. - rekao je Jakov.

- Što ja? Bila sam tu ceo dan,šta sam ti sad neobična? - upitala sam i osmehnula se.

Nikoli je zazvonio telefon pa se udaljio.

- Sofija! - rekao je on i gricnuo donju usnu. Šta li to pokušva?

- Vukejn, dođi malo sa mnom. - rekla je Dora a on se samo nasmejao.

Gde vam je Elena? - upitala sam Jakova.

- U dnevnoj sobi pokazuje neki ples. - rekao je on.

- Pa ko je sa njom? - upitala sam.

- Nikola priča telefonom, Vukejn je sa Dorom,ja sa tobom tako da niko. - rekao je on a ja sam se nasmejala. 

- Šta se ti smeješ? - pitao je on i štipnuo me za obraz.

- Pa... - krenula sam da kažem nešto ali on mi se približio,bili smo tako blizu ali je naišao Nikola.

- Kako te nije sramota? - uzviknuo je on.

- Nikola, u mojoj si kući! - odvratio je Jakov.

- Nije bitno čija je kuća,treba da je voliš i štitiš kao sestru a ti posle par dana pokušavaš da je muvaš. - rekao je Nikola.

Ovo je bilo već dovoljno bučno da su svi odmah došli tu.

- Ko si ti da mi tu pametuješ? - upitao je Jakov.

- Njen drug devet godina za razliku od tebe koji je znaš nedelju dana. - odgovorio je Nikola.

- Nikola, idemo kući. - rekla je Dora i povukla ga za ruku.

- Šta ti imaš da mi govoriš da idem kući? Do pre 10 minuta sam mislio da si mutava. - rekao je Nikola,otrgnuo je ruku za koju ga je uzela i malo je gurnuo.

To se Vukanu nije svidelo,krenuo je prema njemu,desilo bi se svašta da se nisam umešala.

- Ja ću Vule. Nikola, dođi ovamo. - rekla sam pretećim glasom i on me je poslušao. Pomerili smo se u drugi kraj kuće da ne slušaju svi šta pričamo.

- Šta je tebi? Šta pokušavaš? Zašto si vikao na Doru? Ona je to najmanje zaslužila. Nikola,da nije bilo njene mame, tvoje tetke, i dalje bi bio u Domu. I sam znaš da nisi pošao dobrim putem kako sam ja otišla. Kao drugo, zašto si napao Jakova? Ja nisam mala i znam da se čuvam. To što me poznaješ devet godina ne znači da treba na svakom koraku da budeš iza mene. Vidiš da je sudbina htela opet da nas zbliži, poslala ti je tetku, Doru i Elenu a ja živim preko puta. Družićemo se i dalje ali nema potrebe za ovakvim ponašanjem. - rekla sam.

- Misliš da čekam dve godine da ti kažem da te volim i sad treba da te pustim ovom bogatašu bez ikakve borbe? - pitao je on, stavio ruke na zid iznad moje glave. Sa jedne strane sam bila zarobljena zidom a sa druge njegovim telom.

- Nikola! - kiselo sam procedila kroz zube.

Nisam imala snage da ga odgurnem,samo sam zatvorila oči kao da će to pomoći da prođe ono što ne želim.

Posle par trenutaka sam samo primetila da nisam više ' zarobljena '.