Crno i belo - život •završena•

22. deo

- Zdravo Sofka. - rekao je on i pružio ruku a zatim i ovlaš poljubio moj obraz.

- Zdravo Vule. - odgovorila sam veselo.

- Vi se poznajete? - upitala je Petra.

- Ne, Jakov mi je pričao o njoj. - rekao je Vukan.

- A devojka je? - upitala je ona uz neki lažan osmeh.

- Sofija Kostov. - rekla sam ponosno.

- Pa šta vi ne ulazite? - rekao je Jakov iza mojih leđa.

- Pa gde je moj najdraži apostol? - pitao je Vukan i oni su se pozdravili.  

- Jakiša! - rekla je Petra tako piskavo i blago rečeno skočila na Jakova.

Jakov nije bio oduševljen njenom napadnošću ali nije baš hteo da je ispali,valjda se dugo znaju.

Sa Vukanom sam se lepo ispričala,zanimljiva je osoba. Ispričao mi je da mu je hobi fotografija pa ćemo uskoro organizovati neki photoshoot. Petra se sve vreme nabacivala Jakovu. Da su bili sami,skinula bi i ono malo odeće što je imala. On nešto i nije reagovao,izgleda nije njegov tip devojke.

Dok sam pričala sa Vukanom,uhvatila sam sebe par puta da posmatram Jakova.

* Jakovljeva perspektiva *

Sofija je otišla da otvori i nije je bilo par minuta. Ustao sam da vidim gde se zadržala. Ona je stajala pored vrata a ispred nje su stajali Vule i Peka. Dođavola,šta je to Petra uradila od sebe? Znam je tri godine,nikad nije ovako izgledala. Pozdravio sam se sa Vuletom  a ona je bukvalno skočila na mene. Sofija je uglavnom pričala sa Vukanom,drugarski. Petra je gledala da svaki trenutak bude što bliže meni,otvoreno mi se nabacivala. Da sam ja onaj Jakov od pre mesec dana,verovatno bih je posle pola sata odveo u sobu. Međutim,ja sam najviše vremena proveo krišom gledajući Sofiju. Primetio sam da je i ona mene par puta pogledala. Oko jedanaest sati, Vule je rekao da bi mogli da krenu.

- Mogli bismo da krenemo. - rekao je Vukan.

- Joj,kako ću ja? Biće mi hladno. - rekla je Petra svojim piskavim glasom.

- Ma kako će ti biti hladno? Leto je. - rekla sam.

- Jakiša,da mi daš neki tvoj duks? - pitala je ona i počela da ga gnjavi.

- Nee! - glasno sam uzviknula a njih troje su pogledali u mene.

Mislim ne,biće ti prevelik. - rekla sam uz ironičan osmeh. Uglavnom nisam takva osoba  ali ovakve svrake ne podnosim.

- Nema veze,ja volim oversize odeću. - rekla je ona.

- Da, vidi se iz priloženog. - rekla sam.

- Slušaj ti mala,ne znam odakle si došla ali... - nije završila recenicu,Vukan ju je uzeo za ruku.

- Hajde,evo ti moj duks. - rekao je on i pružio  joj svoj crveni duks.

Posle par minuta su otišli. 

- Ala imaš divno društvo,svaka cast. - rekla sam dok smo sedeli u dnevnoj sobi.

- Šta fali mom društvu? - upitao je on.
Vukanu ništa, za Petru bih morala da napravim spisak.

- Ona ranije nije bila takva,zaista mi nije jasno njeno ponašanje. - rekao je on.

- Otvoreno te je muvala. Ne sviđa ti se? - upitala  sam.

- Nije moj tip devojke. - rekao je kratko.

A koji je tvoj tip devojke? - upitala sam.

- Crnokosa,srednje visine, simpatična,nežna,da ima ružičaste,meke usne. - rekao je on.

- Dobro,za izgled razumem i sve ostalo ali kako znaš da li ima meke usne? - upitala sam a on ništa nije rekao.

- Šta ćemo sad da radimo? - pitao je da bi skrenuo sa teme.

- Da spavamo,šta drugo? - rekla sam.

- A meni se ne spava. Hajde da gledamo neki film. - rekao je on.

Hajde neki drugi dan,stvarno mi se spava. - rekla sam i zevnula par puta.