Klize suze majke niz njen obraz bledi.
A ocu gorčina ne silazi s lica.
Ožiljke im stvara, prokleti, što sledi
dan za večni oprost od svoga mezimca.
Baka čupa srce iz umornih grudi.
Deka kraj kovčega belog, moli Boga.
Od sestrinog krika zajecaše ljudi:
"Ne dam svog heroja! Ne dam brata svoga!"
Pognute kolone bez reči te prate.
Reka suza žali tvoj susret sa Bogom.
"Vrati mi se sine, unuče i brate
da ti makar kažem, ja, poslednje zbogom!"
