Zaneseni dečak, pun snova, elana,
ni slutio nije šta se život zove.
Pokušavam, 'zalud, da se setim dana
kada sam izgubio te dečačke snove.
Proletelo vreme poput lastavice
ne mareći šta će od mene da stvori.
Jer ono ne gubi. Bez trunke krivice
da ti mač u ruke – umri il' se bori.
Imao sam izbore, al' greške sam pravio.
Posle svake rekoh: „Moglo je i gore."
Ali sam i ćutao i glavu bih savio
kadgod da sam plaćao za svoje izbore.
Trč'o k'o hijena za pogrešnim ljudima.
S lošim odlukama družio se često.
Da sam znao bolje, ne bi u grudima
'mesto srca, kamen, zauzeo mesto.
