Nisam se, ja, pred'o nijednome trenu,
ni značaja dav'o svakoj novoj zori,
dok ne videh svetlost i lepotu njenu
i pomislih da je tvorac za me stvori.
Nisam davno, tako, ja želeo jako
da sa nekim, eto, poletim do neba.
A sad se sve čini neobično lako,
kao da sam naš'o sve što meni treba.
Ta, jedina zvezda, koja mesec ljubi
ozari mi lice za tren oka, sjajna.
Ne stižu te ruke, a razum se gubi,
jer i za me, zvezdo, još uvek si tajna.
