Lutam stazama tamnim s nadom da vreme kratim.
Kroz noć samo zle sudbe, još mi dišu za vratom.
Oplačem svaki metar, k'o što bih plak'o za bratom.
Nastavljam iako ne znam da l' imam gde da se vratim.
Odzvanja ulicom nemom naizgled siguran korak
da otera od sebe strah koji mu izjeda telo.
Al' kasno, već crnom bojom prefarba ono belo
i onaj najslađi ukus postade opor i gorak.
Kol'ko je dana prošlo više im ne znam ni broja.
Za jedno parče mira platih svojom slobodom.
Ni riba nije srećna u jednoj kofi sa vodom.
I ptica u kavezu drži skupljena svoja krila.
