Karakter čvrst. Na glavi lovor
upleten u venac, a pogled hladan.
Al’ bez pristojnosti ceo taj govor
ne priča karakter, već čovek jadan.
Što više uvreda i poniženja,
jači karakter. Jača i ćud.
Al’ šta kad shvate da ništa ne menja
njihov okrutan i zao sud?
Dođe mi teško, dođe mi žao
da gledam kako ostaše sami.
I što još veći mrak je sad pao
u već dubokoj njihovoj tami.
Žao mi i ljudi što platiše cenu
surovo iskrenog što na njih reži.
Al’ i pet zebri kad vide hijenu
od straha, nesvesno, počne da beži.
