Stojim ispred tebe. Pred'o sam se ceo
pogledu što seče niti moje duše.
Blizu, a daleko. Dok se ruke guše
da zagrljaj spreče, taj što ne bih smeo
da osetim, čežnja u mislima pliva.
Mislima što same protiču bez cilja.
Svaki minut ćutanja k'o pedeset milja,
dugačak. Još čekam da zbivanja siva
pretočim u boje i jasno ih vidim.
Pulsira mi telo dok čeka da svane.
Pa usput se pitam "Šta ću kad sve stane,
osim što ću samog sebe da se stidim?"
Stideću se reči, dodira i slika
što nevešto prekrih iza svoga lica.
Upleše se srce i mozak k'o žica,
tamo gde ni tačke nema od mog lika.
