Pognula se glava, pred krstom i slavom.
Zatreslo se srce od straha i hira.
Pa nemirna usta s ko zna koji pravom
mole se za parče nebeskoga mira.
Dok želje trepere, molitve se viju
i glumi se redom i ljubav i sloga.
A čim svoje molbe steknu i dobiju
isti ljudi psuju svog cenjenog Boga.
I za čas se šake u džepove vrate.
I oreol svetli sebičluk proguta.
Ne treba im Bog, kad više ne pate.
Mogu da se odmore do sledećeg puta.
