Sreo sam čoveka bez maske na licu.
Stajaše predamnom od istine go.
Dok zanemarivaše čeličnu sitnicu
isplivaše njegove slabosti i bol.
Rasuše se priče po grobnoj tišini
bez straha da one će sad da žive dovek.
Al' željan da priča o svojoj istini
dokaza da nije stena, nego čovek.
Strahovi k'o golubovi leteše iz njega
kad ono u grudima prestade da vri.
Zatvorena usta, puna svačega i svega
ne daju čoveku da raste i zri.
