Zažmuri. Oseti miris noći
I pusti da ti ona zaledi dah.
To što osećaš nije samo strah
To je život, život u samoći.
Osećaš nemir? Kreni još malo
Utoni u njegove zidove crne.
Nije ti dosta? Pusti nek trne
To malo sebe što je ostalo.
Gde je sad sreca? Pitaš a ne daš
Sebi da stigneš do svetle tačke.
Kačiš na sebe kamene značke
I oklope. Još jednom se predaš
Paklu gde vatra davno ne gori.
Smeš li još jednom ti da zažmuriš?
Smeš li još jednom sam da pojuriš
Tamo gde nema ko da se bori?
