Umem da praznom pričom napunim ljudsku glavu
i grubom rečju da tražim milost, saosećanje.
Svojim nemirnim mislima napravim blagostanje
na tom mestu gde znaju samo za užas i stravu.
U jednoj kapi vode podavim svoje vrline.
Jednom varnicom spržim svaku novu ideju.
Krvavim suzama nateram ljude da se nasmeju,
a jecaje pretačem vešto u zvuke violine.
Navik'o da odbijam sve. I ono što ne bih hteo
i da pre same borbe prestanem da se borim.
Uspem da srušim snove i pre nego ih stvorim
i da ponovo umrem gde sam već jednom mreo.
