Dve polovine
Zavili te dani u budućnost lenju.
Osudili da me čekaš, da se pitaš
ko gazi do tebe po staklu, kamenju
dok s pogrešnim ljudima naokolo skitaš.
Osudiše oni i mene da lutam.
Da ne znam kog’ tražim dok idem ka sreći.
Posle ćorsokaka nastavim da plutam
međ ljudima s nadom da ću i ja preći
obećani put te sudbine svoje.
Put ljubavi prave, što čeka da sine.
Jer čovek je stvoren da živi udvoje
i čovek je čovek od dve polovine.
