Greška za greškom u trenu. Isti put odaberem.
Probijam se kroz vatru. Rušim kamene stene.
Za čije dobro se borim, kad radim loše po mene?
Vrede li rane što krpim, dok svoju kožu derem?
I kada navale misli, koje bi htele da spreče
odgurnem ih sa strane. Želju stvorim još veću.
Zatvorim vrata razumu. Krenem da tražim sreću
tamo gde čaše vina čekaju da me leče.
Gledam svoj odraz beo. Nasred lica sramota.
Mogao sam bolje da biram, ali odabrah da patim.
Čekam da svane dan kad ću i ja da shvatim
da greške spadaju u deo, a ne u stil života.
