Nije vam život pružao šanse
da preda mnom, sutra, stojite bolji.
Ja sam! Tad su to bile nijanse.
Bio sam dobar, dok vam po volji.
Moje vam reči davaše snagu.
Moja vam ruka davaše krila.
A moja sudbina na vašem pragu
za svoj je red ponizno molila.
Ostavljena sama, na pragu čuči
dok sve u njoj igra i vri,
jer nije stigla da me nauči
da stavim jednu tačku ’mesto tri.
