Nije drugo vreme, nisu drugi ljudi
ni sile, ni zemlje, ni reč na papiru.
Sam ti škodiš sebi, svom jedinom miru
kog’ s besom na licu čekaš da se nudi.
Ne ubija tebe reč što ti o leđa
odzvoni toliko da ti uši sprži.
Ubija te ono što te besnim drži
i sujetu tvoju izjeda i vređa.
Ne preklinje tebe vreme koje plovi
da uradiš nešto od svoga života.
Ti proklinješ sebe jer tuđa lepota
tol'ko jako sija da ti oči lovi.
Ako ne razumeš zbog čega si dole
pao niotkuda da proždrneš svet.
Ako ne do deset, izbroji do pet.
Nauči da voliš, pa će da te vole.
