MOĆ U SMRTI

Dodir realnosti

Šetala je kroz redove balskih haljina i luksuznih manžetni dok je njeno oko izvežbano novinarskom profesionalnošću primetilo svaki pogled koji je pao na njen lik i čula je svako pitanje koje je probudila njena tamna kosa spuštajući se niz crvenu svilu. Igrajući se sa kristalom u svojoj ruci, zavrtela je opijajuću tečnost u čaši kada joj se pogled zaustavio na prilikama čije se pucanje očekivalo celo veče. Prepoznavši par novinara, iznenađeno je podigla obrvu kada su gotovo neprimetno ušetali među porodicu Mayakovsky. 

"Gde je gospodin Mayakovsky?", okrenuvši se po prostoriji, očima je tražila osobu koja bi mogla prekinuti ovu besramnu novinarsku igru mačke i miša u kojoj su dame Mayakovsky porodice gubile. 

Odmahnuvši glavom, batler nije želeo da sačeka njeno drugo pitanje već je gledala kako ljubaznost njegovih leđa obilazi druge zvanice. 

Znala je da ne sme da se upusti u avanturu čuvanja Mayakovsky dama jer je postojala opasnost da je kolege prepoznaju, no u njoj se budio nemir koji nije dozvoljavao da te iste žene budu besramno iskorišćene za veći tiraž žute štampe. Uzdahnuvši, nije brojala do pet dok pušta svoje misli da stvaraju promišljeniji plan, kretala se ka mestu na kome su Aurora i Genevieve bile okružene piranama. 

"Gospođice Woods?", iznenađene njenom pojavom, Aurora i Gina su privukle poglede ljudi na devojku koja im je prilazila, "I vi ste tu?" 

Spustivši pogled na njihove osmehe, Veronika je umela da prepozna one neiskrene, poput njihovih. 

"Nešto se dogodilo?", podignuvši obrve, Genevieve više nije bila ljubazna domaćica već iskusni advokat. 

"Da li bih mogla da pričam sa vama nasamo?", ne znajući šta bi rekla, Veronica se trudila da ublaži nesreću ovih žena, zlo novinara i svoju glupost. 

"Naravno", klimnuvši  glavom, Aurora je prativši Genevieve bespogovorno krenula sa zabrinutom sekretaricom. 

"Dakle?", nestrpljiv glas je prekidao tišinu dok su nestajale iz vidokruga prisutnih. 

"Interesuje me..", uzdahnuvši duboko, Veronica nije znala kako da nastavi i proklinjala je sebe i svoju brzopletost, "Da li ste videli Petra?" 

I sama iznenađena rečima koje su napustile njena usne, nije skupila hrabrost da pogleda osuđujuća lica žena koje su volele Petra poput rođene braće. 

"Šta pokušavaš sa njim?", iznenađena agresijom male plave žene, Veronika je silno želela da odstupi, "Trudiš se ali zašto? Zašto si u njegovoj kancelariji?" 

"Aurora..", nežno odvajajući Aurorin bes od mog pogleda, Genevieve je odavala iskra nepoverenja u očima. 

"I verujem da si i ti jedna od njih", iznenađena, u tišini sam očekivala optužbu, "Prokleta novinarka koja želi da uništi sve pred sobom bez ikakvog obzira čak i ako je predmet uništenja nečija porodica", Aurorine reči su mi ledile krv dok sam slušala istinu koja je bolela svaki deo mog tela, "Bez obzira ako je to nečije srce." 

Aurorine reči su se odbile o moje telo ubijajući mi razmišljanje i parališući mi jezik, nisam verovala da je moja gluma bila tako loša, nisam znala da je moja namera bila zla. I sada, dok sam osećala bes povređene žene na svojoj koži, shvatala sam u kakvom teroru učestvujem, u kakvom teroru sam dželat. 

"Aurora", nežno je povukavši za ruku, Gina je šaputala bezuspešno skrivajući svoje reči od mene, "Ne možemo predpostaviti da su sve takve." 

"Takve?", uzdahnuvši svoj strah, nisam sklanjala pogled sa lica žena ispred sebe. 

"Na Ninoj sahrani nam je javljeno da je tu novinarka koja spletkari oko Petra zbog prokletog članka", Aurorin bolni šapat je sada već prelazio u vrisak, "Na sahrani najveće ljubavi njegovog života!" 

Nisam sigurna zašto ali svaka njena reč me je probola poput najotrovnije strele i svaki njen pogled je plamteo u mom pravcu. Izgubljeno gledavši oko sebe, shvatila sam da one zapravo ne znaju da sam ja ta koja je remetila mir ove porodice tokom jednog od njenih najtužnijih dana. Još uvek sam imala vremena da nestanem kao da se nikada nisam ni pojavila u tom skupom životu jedne porodice. 

"Gospođo Aurora", glas tihe konobarice je presekao tenziju koju je stvarala tišina, "Gospođo Genevieve, ceremonija uskoro počinje." 

 Klimnuvši glavom, Genevieve je poslednji put pogledala u mom pravcu upozoravajući me da se ne mešam u lažan sjaj koji će biti prikazan gostima. 

"Svi će posmatrati osobu sa kojom će Petar plesati", podignuvši obrve, odmerila je moju haljinu pokušavajući da ugasi vatru koju je Aurora zapalila osmehom, "Da li si to ti?" 

Nemo odmahnuvši glavom, nisam ni bila sigurna da li sam u bolnoj vožnji autom sa Petrom rekla išta o pristanku na bilo kakav ples i zato sam odmahnula glavom potvrđujući njihove nade. 

"Idemo", nestajući iz mog vidokruga, nedugo posle, Aurora i Genevieve pojavile su se u centru sale pod svetlima skupocenih lustera, okružene pogledima mnogih očiju, zaštićene ljubavlju svojih muževa čije su se ruke nežno obavijale oko njihovih tankih strukova. 

"Sa kim mislite da će plesati Petar?", zabavljen glas devojke sa moje leve strane je poskakivao izvijajući vrat i trudeći se da upije luksuz svečanosti ovog trenutka koji je bio tradicija jedne porodice. 

"Svakako to nije ni jedna od nas", uzdahnuvši, druga devojka se pela uz stepenice zauzimajući bolji položaj od svoje znatiželjne prijateljice. 

"Zašto je to toliko bitno?", podigla sam pogled, nevino preispitujući ceremoniju koja mi je bila nepoznata. 

"Zaista?", privukla sam pažnju devojaka koje su sada gledale samo mene, "Ne znate za Mayakovsky ples?" 

"Znaću ako mi kažete", podigla sam obrve, nesvesno ponovo postajući novinar. 

"Svi članovi Mayakovsky porodice će za par trenutaka zaplesati sa izabranicima svoga srca", romantizujući uvežbane pokrete uz klasičnu muziku, devojke su sada utihnule dok im je pogled na prazan krug širio zenice, "Sa kim je to Petar?" 

"Petar je sa nekim?", ne očekivajući trn u srcu koji me je zažuljao nakon ovih reči, izdigla sam glavu u nadi da neću videti Petra na toj bini ispunjenoj ljubavlju. 

"Tako je lepa!" 

"Liči na Ninu." 

"Uopšte nije tako, potpuno je drugačija." 

Reči su zvonile u mojoj glavi dok mi je pred očima bila nepoznata crna haljina u meni poznatim rukama. Petar je bio sa nekim i bila je tako lepa. 

Okrenula sam se bez želje da budem deo te ljubavi koja je za mene postala preskupa i dok su mi se misli rojile u glavi, borila sam se sa sopstvenim disanjem nemoćna da smirim sopstveno srce. Setila sam se svoje ranije tuge i nove Jamesove verenice u želji da osetim isti bol no duša nije ni zatreperila. Prateći poslednji takt te pesme koja me je bolela, napokon sam uspela da pokrenem tlo pod nogama. Trčala sam brzinom kojom me je nosio bol koji sam osećala. 

"Veronika", njegov glas se zaorio mojim nervima čineći da noge brže trče, "Veronika, stani!" 

Njegov povik je zaledio moje pokrete dok su pluća u srhtajima podizala i spuštala moje grudi, okrenula sam se spremna da se suočim sa očima koje su mi zadale bol. 

"Stvarno si toliko glupa?", Jamesov osmeh bio je leden a glas ciničan, i što je najgore, sve mu je bilo jasno. 

"Želim da nestaneš", bez straha sam mu prišla spremna da se borim do zadnje kapi krvi, "Ili.." 

"Ili šta?", čarobno je otkrivao po jedan deo svog keca u rukavu, "Čini mi se da si ti ovde osoba kojoj tajne mogu da unište život." 

Dok je smanjivao razdaljinu među nama imala sam dovoljno snage samo da ostanem na nogama. Bila sam bespomoćna u rukama predatora koji je merio svoj plen, držao ga je u šaci.

"Zato je bolje da ćutiš", osmehnuo se kada je moja usna zadrhtala pod njegovim dodirom, "Zar ne ljubavi?" 

I slušajući njegove psovke, iskoristila sam poslednji atom snage da uđem u taksi dok je slana voda spirala svaki trag Jamesovog užasnog dodira sa mog lica.