MOĆ U SMRTI

Granice

Sunce se pažljivo spustilo na njene teške kapke probudivši glavobolju koja je usporeno otvorila oči nesvesna prošle noći. Duboki uzdah i prazan krevet preko kojeg se prevrnula pružajući ruku za analginom i vodom u misli su joj vratili viku. No, nije Jamesov povišen glas ili svila haljine njegove verenice bilo ono što je potpuno uništilo njeno jutro i poremetilo razum. Gutajući i poslednju kap vode koja je nosila tabletu kroz njen organizam, nadala se da će obrisati sećanje na reči koje joj je uputila Aurora Mayakovsky, obrisati sećanje ili bar ublažiti nerazumni bol koji su stvorile njene reči. Pustivši da joj se otme još samo jedan dubok uzdah, bespomoćno se raširila po sigurnosti svog kreveta kada je njenu izgubljenost u vremenu prekinulo iritantno ponavljanje zvona telefona. Bez želje da se odazove, ipak je naslonila slušalicu na uvo. 

"U liftu sam", grub muški glas je zagrebao njene nerve, "Da li je u redu da me umesto fascikle za slučaj podele imovine porodice Greene sačeka slučaj optužbe koju je podigla gospođa Neshville protiv svog muža?" 

"Misliš da je ta optužba stvarna?", podigla je obrve umorno zatvorivši oči, "Bila je ozbiljna kučka kada je došla da se potpiše na par nekih papira koje je Petar ostavio." 

"Veronica?", samo jedna reč bila je dovoljna da je izbaci iz kreveta poput katapulta, "Gde si ti?" 

"O Bože", panično uzdahnuvši, sklanjala je balske stvari iz vidokruga dok je u žurbi otvarala ormar, "Gospodine Mayakovsky." 

"Verujem da nećeš stići da mi doneseš i čaj?", bio je zabavljen njenim glasom dok je zamišljao kako juri po sobi u kojoj on nikada nije bio, "Burna noć?" 

"Ne, zapravo", uzdahnuvši znala je da će sva opravdanja zvučati beskrajno glupo, no, istina je bila gora, nije mogla da mu kaže kako je preplakala noć jer su je povredile reči njegove snajke i nije mogla da mu kaže da je zbunjena situacijom i da bi radije prespavala dan, zato je morala da ga slaže, "Alarm mi nije zvonio na vreme." 

Nije poverovao u njenu slatku laž i zato se samo blago nasmejao, "Čekaće te čaj na stolu."

Vrata lifta su se otvorila na pola puta i ozbiljni ljudi u skupimodelima su ispunili prostor, sklonivši se u ćošak lifta, osmehnuo se ekranu telefona dok ga je vraćao u unutrašnji džep kauputa. Znao je da ga laže i zabavljalo ga je razotkrivanje koji je razlog tome. Razmišljajući o tim tamnim očima koje su u poslednje vreme organizovale svaki trenutak njegovog života, u misli mu je uplivala greška kojoj se prepustio još sinoć. 

Nekoliko sati ranije

Probudio se pored kratke crne kose koja je ostavila mirisni trag na njegovom jastuku, nije želeo da je budi i veoma je želeo da nestane iz sopstvene kuće. Blago pomerivši prekrivač, srušio je zvoje želje dok je izlazio iz kreveta. 

"Mislio si da pobegneš bez pozdrava?", nokte koji su se spustili na njegovu kožu dok ga je rukom povlačila nazad u krevet protumačio je kao dodir samog đavola, "Juče si jedva čekao da ostaneš što duže." 

Uzdahnuvši duboko, poželeo je da bar ima tabletu koja bi smanjila glavobolju kada već nema sećanje koje bi mu objasnilo ko je devojka koja je ležala u njegovom krevetu. Okrenuo se ka njoj spreman da joj saspe istinu u oči i razočarao se u svoju zaleđenu spremnost kada se susreo sa očima devojke koja mu više nije bila nepoznata. 

"Tvoj pogled mi govori da se ne sećaš naše noći", zabavljeni osmeh je zgrožavao svaki atom Petrovog tela dok se otimao kandžama ove grabljivice koja je pažljivo skovala svoj plen, "Ipak verujem da je naš ples snimljen, možemo da ga gledamo zajedno nakon doručka?" 

"Ples?", izgubljeno se sećao sale i laganih nota uz koje je prošle godine plesao sa Ninom, "Gde je bila moja pratilja?" 

"O?", nevino se nasmejala dok je otkrivala svoju prirodu ustajući iz kreveta, "Dao si zadatak kamermana svojoj sekretarici?" 

"Obuci se, molim te", okrenuvši glavu, nije mogao da uhvati sve misli koje su mu se rojile u glavi, "Pozvaću ti taksi." 

"Tako pratiš devojke kojima si obećao mnogo?" 

"Dunja želim da odeš", okrenuvši se ka njoj više nije mogao da zauzda svoj bes dok joj je preko glave navlačio haljinu, "I ne želim da se ikada više pojaviš u mojoj prokletoj kući." 

"Tako?", podigavši obrve, Dunja je više bila zabavljena nego uvređena. 

"Tako", iz trenutka bivajući sve mirniji, Petar je slušao odzvanjanje štikli koje je nestalo sa glasnim zvukom auspuha taksija. 

Sadašnjost

Blago kucanje na vratima ga je vratilo u stvarnost u kojoj je bio daleko od skupih potpetica koje su bravile buku u praznim prostorijama. Vraćajući se u udobnost svoje kancelarije, prešao je rukama preko lica kada je jednim povikom pustio osobu sa druge strane unutra. 

"Kasnim zvanično sat vremena i petnaest minuta", nežan osmeh je probudio osećaj krivice i stalnu znatiželju, "Donela sam slučaj gospođe Neshville, slučaj Greene sam dala vašem asistentu", klimajući glavom prelistavala je fioke u svojoj glavi u kojima su pažljivo bili obeleženi zadaci, "I čaj nije zaslađen, nutricionista je poslao izveštaj, treba da pripazite na pritisak i šećer." 

"Kasnila si sat vremena i stigla sve da uradiš?", iznenađeno je podigao obrve dok mu je oštar miris nane smirivao nerve, "Stvarno si čarobna." 

Osmehnuvši se, nije želela sebi da prizna da su je njegove reči više zabolele nego pomilovale. 

"Još nešto gospodine Mayakovsky?", spremna da napusti ovu kancelariju u kojoj ju je njegovo prisustvo bolno gušilo, nežno je spustila ruku na kvaku kada je samo jednim pokretom privukao praznu stolicu sobi pokazujući joj da sedne na nju. 

"Očajnički mi je potrebno", uzdahnuo je ne puštajući njene tamne oči iz vida ni na trenutak, "Tvoje mišljenje." 

Njegov glas je svojim šapatom ubio svaki mir u njenom telu dok je spuštala svoje nade na kožnu stolicu. 

"Nešto se desilo gospodine?", kontrolišući svaku notu svog glasa, tresla je svaki atom svog tela. 

"Petre", odmahnuo je rukom smiren njenim prisustvom. 

"Petre", klimnula je glavom setivši se njihovog razgovora. 

"Kako je izgledalo moje ponašanje sinoć?"

"Petre", blago se osmehnuvši, odmahnula je glavom kada joj je pao kamen sa srca, "Ja ti ne mogu reći puno o tome, otišla sam nakon plesa." 

"Tražio sam te a ti si znači", osmehnuo se kada je privukao njenu stolicu bliže, "Pobegla." 

"Izgledao si savršeno zadovoljan svojom izabranicom", nesvesna ljubomorne žaoke koja je donela osmeh na njegovo lice, bila je iznervirana njegovom zabavljenošću. 

"O, bila je prava gnjavaža", svestan moći koju je imao nad krhikim telom koje se ježilo pod njegovim dodirom, podizao je svoje ruke uz njenu kožu ispitivajući granice, "I imao sam u planu ples sa nekim drugim." 

"Nisi joj to rekao", podigla je obrve nemo pristavši na opasnu igru koju je Petar započeo. 

"Želeo sam da zaigram privatnije." 

Nemoćna da ispusti bar trag odgovora dok su joj njegove ruke oduzimale glas, iznenađeno se prepustila vođstvu njegovih usana koje su govorile i više nego što je potrebno dok su istraživale granice njene nemoći.